Nacionalna služba za zapošljavanje je najavila aktivne programe zapošljavanja za 2013.godinu, za šta je izdovjeno 3,4 milijarde dinara. Proklamovani cilj je da se ove godine zaposli 70.000 nezaposlenih. Ovo je slično proklamovanom cilju vlade iz 2008.godine da se zaposli 200.000 ljudi za svog mandata. Da vas podsetim, za prethodne vlade smo izgubili preko 300.000 radnih mesta.

MinFin je pre praznika preko intevjua u Blicu i saopštenja na sajtu ministarstva objavio: manji porez na plate, veći na imovinu. Tako glasi naslov. Verovatno ga je sam MinFin i smislio. Neki bi ovo nazvali politički marketing. Neki bi rekli: all hat, no cattle. Ja bih ga nazvao političkom manipulacijom.

Ono što sam najviše mrzeo kod prethodne vlade je da je u duhu Orvela jedno govorila, a drugo radila. I da je pod plaštom dobrih stvari, najviše EU intergracija, podvaljivala tako loše zakone, sa toliko rupa i nedorečenosti, i uvek u nečijem privatnom interesu, nikada za društveno dobro, da je gotovo potpuno urušila gotovo sve institucije sistema. Ta praksa se očigledno nastavlja, najviše kroz ekonomske zakone. Predložene izmene Zakona o deviznom poslovanju su duboko štetne za naše društvo. One širom otvaraju vrata za nastavak pljačke društva.

Rupa u budžetu ukoliko ne preduzmemo ekonomske mere: 2 milijarde evra. Privreda nam umire ukoliko ne preduzmemo ništa. Ušteda koja nam treba: 500 miliona evra. Želimo da spasimo privredu. Moramo unaprediti poslovni ambijent i pravnu sigurnost.

Naša privreda je hronično nelikvidna. Još od 1994.godine. Ovo je bilo najvažnije pitanje i najveći problem i  2001. godine, pre privatizacije, i na žalost, ovo je najveći problem i dan danas. Hroničan nedostatak obrtnog kapitala je kamen oko vrata privrede koji čini poslovanje gotovo nemogućim. Umesto da se bavimo ovim problemom, mi smo se bavili i dalje se bavimo svim drugim problemima. Verovanto ne samo zato što je ovaj problem težak, već i zato što se u nelikvidnoj privredi najlakše lovi u mutnom. A za to smo stručnjaci.

Ko je najveći izvor i generator nelikvidnosti? Država, javna preduzeća, ali i privatni monopolisti.

Kao što je socijalizam doživeo potpun krah krajem osamdesetih godina prošlog veka, tako i koncept neregulisanog tržišta doživljava potpun kolaps pred našim očima. Njegov rezultat je bogaćenje malog broja ljudi na račun siromašenja ogromne većine. Društvo u kome većina siromaši je neodrživo.

Predlažem poslanicima Srbije da u planirano zasedanje narodne skupštine, pored amandmana na Zakon o PDV-u, uvrste i amandman na Zakon o zaštitniku građana. Pa da onda aklamacijom, baš onako kako su i predvideli, glasaju protiv izmene prvog zakona, a za amandman na ovo drugo. Da ne izgubimo zaštitnika građana.

Prvi minut

Naredba je naredba, to važi za vojnika. Zakon je zakon, kaže pravnik. Međutim dok za vojnika dužnost i pravo na poslušnost prestaju ako zna da je izvršenje naredbe zločin ili prekršaj, takvi izuzeci za pravnike (od umiranja poslednjeg sledbenika prirodnog prava) i važenje zakona i poslušnosti potčinjenih zakonu ne postoje. Zakon važi zato što je zakon, a zakon je zato što po pravilu ima silu da se sprovede.

Pada dinar. Idu izbori. To nikako ne valja. Neko mora da bude kriv. Šta ako neko pomisli da smo to mi. To nikako ne valja.

Pa ko je kriv?  Ne može MMF. Ne može neobavešteni. Ne može crni Toma. Dajte ljudi. Mora neko. Guverner? Guverner nego šta. Daj žutu štampu. Udri blato. Vrag odneo šalu.