Dok se analitičari, političari, sociolozi, lekari, psiholozi, pa i seksolozi, psihijatri, kulturolozi, mediji i stranački eksperti bave nagađanjem da li je Tomino delo herojsko ili farsa, narod je i dalje u istoj poziciji u kojoj je bio, a to je ona poznata strana. Što više se stranački lideri i političari trudili da narod razvesele bilo pričom da mu je dobro ili da će mu biti bolje, narod ih sve manje ozbiljno shvata iako je ozbiljno zabrinut.

O tome koliko se odmaklo u demokratizaciji i izgradnji savremenog društva i institucija dovoljno govori ocena jednog od osnivača i prvog predsednika Demokratske stranke, koji kaže da 

 "Političke stranke sve više liče na tržišne korporacije, kojima je najvažniji marketing i tržišni probitak, koji se meri brojem glasova. To odlučuje. Nema više ideoloških predrasuda, važan je tržišni rezultat, koliko će se skupiti glasova, odnosno, koliko će se imati poslanika”. 

 Na to se nadovezuje i drugi veteran demokratije koja kaže da je " Čitav politički život Srbije je okupirala brutalna interesna struktura, koja je raznela državu, a političke stranke imaju ogromnu svojinu u javnom sektoru, odakle, takođe, potiče njihova moć. Javni život Srbije je privatizovan u biznis sferu".” Za uspešnu tranziciju bilo neophodno najpre uspostaviti vladavinu prava i stvarnu slobodu govora i štampe.” Valjda je to i njihov osvrt i na svoj minuli rad. A kako funkcioniše pravna država i vladavinu prave objasnio je državni sekretar u ministarstvu pravde koji reče da sudski postupak protiv jedne osobe godinama nije pokretan zbog njene popularnosti,

 U aktuelnoj izbornoj kampanji, sami po sebi su se nametnuli prioriteti kao što su oživljavanje privrede, borba protiv siromaštva, nezaposlernosti i socijalne nejednakosti, izgradnja društva dostojnog čoveka sa socijalno odgovornom i efikasnom državom- jednom rečju, za moderno, socijalno odgovorno,pravno uređeno, sigurno i solidarno društvo.

Upravo po tim pitanjima karakteristično je prosipanje ogromnih količina socijalne demagogije kako bi obezbedili što veći broj glasova.

Kada bi  verovali izbornim obećanjima i marketinškim trikovima naših političkih stranaka, ispalo bi da su sve one samo frakcije jednog velikog socijaldemokratskog pokreta koji se bori za oživljavanje privrede, smanjenje nezaposlenosti, poboljšanje ukupnog materijalnog položaja i vraćanja dostojanstva osiromašenom narodu.

Sudeći po ponašanju naših političkih stranaka moglo bi se zaključiti da su ,sa manje ili više nijansi,  mnogo izraženije profilisane kao interesne grupe i grupe za pritisak nego političke partije u klasičnom ili modernom smislu. Stranke funkcionišu kao preduzeća-firme,čak i govore o menadžmentu ,a članstvo u strankama je najmanje vezano  sa ideologijom već ličnim statusnim i materijalnim interesima, a za ideale neka rade budale.

Inače, od 89 registrovanih političkih stranaka 48 njih okuplja nacionalne zajednice koje žive na teritoriji Srbije, druge su nacionalno-demokratske, demokratske, narodne, liberalne,  a svega ih je 9 sa

socijaldemokratskim/socijalističkim prefiksom:

Političke scene u Srbiji postaje izgleda sve uprošćenija ali istovremeno i sve komplikovanija za razumevanje ko, koga, sa kim,protiv koga, za koga jer sve može da bidne a ne mora da znači. Evidentno je opadanju značaja programa za za stranačke elite., a imidž postaje važniji od programa kao prepoznatljivog stranačkog identiteta, umesto demokratije imamo praksu koja se moženazvati „imidžokratijom“, „videopolitikom“ i „inscenacijama ideoloških razlika“.

Odgovore na to kakva će nam izgledati politička scena u narednim godinama nude nam tri kompetentne stranačke ličnosti, građanima ostaje da na osnovu toga zaključimo šta god nam volja, a u pravu će biti onaj za koga se pokaže da je bio u pravu.U svakom slučaju, oni će biti u pravu i kada promene iznete stavove, a ko se za njih zalepi sam je kriv.

Mnogima se neće dopasti poređenje ali ima možda neke simbolike da je kandidatura podneta baš danas 22.decembra.Da su onda čekali da se stvore svi mogući uslovi i da im to odobre sve moguće grupacije, ne bi ni bila formirana 1.proleterska brigada. Bilo je hrabrosti da se formira, prešla je dug borbeni put ali je uspela.

I ovo je hrabar ali pametan potez i nema razloga da se sumnja da Srbija neće uspeti.

Bolje je uvek nešto uraditi ranije, nego se kajati kad bude kasno.

Evropski parlament je 19. januara 2011. na sednici u Strazburu ogromnom većinom glasova ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom - za je glasalo  612 poslanika, dok je 38 bilo protiv.

Rezolucijom se pruža podrška prijemu Srbije u EU, ali se i vlasti Srbije pozivaju da okončaju saradnju sa Haškim tribunalom, započnu dijalog sa Kosovom i dovrše započete reforme kako bi Srbija napredovala ka članstvu u EU.Nesumnjivo da će zahtevi i stavovi izneti u Rezoluciji biti predmet političkih sporenja kod nas, uz već viđena tumačenja kako se kome svidi.

A da ne bi bilo kao sa tumačenjem R1244 iz koje uzimamo što nam se sviđa a izostavljamo ono što smatramo da nam ne ide u prilog, bilo bi dobro da se naši političari i sve stranke jasno očituju kako koju tačku shvataju. Naravno zahtevi ili očekivanja izneta u Rezoluciji nisu ni naredbodavnog ni ultimativnog karaktera ali  to ipak  zajednički dokumenat EP u kome su aktivno učestvovale i države koje nisu priznale Kosovo. Dakle, od Srbije se ne traži faktički ništa što ona sama nije prihvatila i nije se bunila.

Upravo iz tih razloga , a i da ne bude da nam nije kazato,  valja navesti tačke u kojima su formulisani stavovi i zahtevi u vezi Kosova, odnosa sa susedima i regionalnoj saradnji, kao i  pitanje saradnje sa Haškim tribunalom.

Pa evo tih tačaka:

Odnosi između Srbije i Hrvatske su izuzetno značajni i ključni ne samo za budućnost dveju država i naroda nego i za region. Jasno je da neće mnogo koristiti budućnosti ako su previše ili pretežno okrenuti samo prošlosti, a sa prošlosti se bavi samo onaj ko nema viziju budućnosti.

S obzirom sa su i Srbija i Hrvatska deklarativno i stvarno okrenute ka EU kao budućnosti, bilo bi u obostranom interesu i interesu te budućnosti da se međusobni odnosi na civilizovan način izvuku iz prošlosti.

Predsednik Tadić je upravo dao novi pozitivan  impuls u pravcu poboljšanja srpsko-hrvatskih odnosa kada je rekao da ne treba žuriti s podnošenjem kontratužbe i da će Srbija "još malo sačekati" pre nego što tužbu protiv Hrvatske uputi Međunarodnom sudu pravde, izrazivši istovremeno nadu da možemo da poboljšamo odnose sa Hrvatskom.. "Imamo još vremena da razmislimo o potencijalnoj kontratužbi Hrvatske ali generalni princip koji imam jeste da bi bilo dobro da ni Hrvatska nije pokrenula tužbu protiv Srbije i da Srbija ne mora da odgovara kontatužbom, već da se pitanja građanskih prava i prava hrvatskih i srpskim građana rešavaju u procesima koji nemaju duboke implikacije za naše međudržavne i mežu nacionalne odnose", rekao je Tadić.

U Lisabonu su Rusija i NATO sa zadovoljstvom konstatovali da je hladni rat prošlost, da nisu više protivnici i da će Rusija učestvovati u raketnom štitu i tešnje sarađivati sa NATO i po ostalim bezbednosnim pitanjima na ravnopravnim osnovama i transparetno. 

Rusija dakle prihvata NATO kao partnera i nudi ne samo uvezivanje nacionalnih raketnih sistema već izgradnju jedinstvenog sistema od Atlantika do Urala. Da ne bude zabune, Rusija nije ni za jotu odstupila od svojih strateških interesa ali je procenila da je strateško partnerstvo sa NATO korisnije od konfrontacije.Rusija će tesno sarađivati i omogućiti šeleznički tranzit opreme i vojnika NATO preko ruske teritorije u Avganistan.

Sa Samita je poručeno da  NATO “pozdravlja izražena opredeljenost Vlade Srbije za evroatlantske integracije i jačanje saradnje između NATO i Srbije,

“Država Srbija za izdržavanje objekata koje koristi prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević u poslednje tri godine izdvojila 4,5 miliona evra!

Još 2001. oba veća Skupštine SR Jugoslavije ukinula su Ukaz o oduzimanju državljanstva i imovine kraljevskoj porodici Karađorđević iz 1947. i tada je ovoj porodici vraćeno državljanstvo, ali ne i imovina. Umesto toga, država je od 2005, u vreme mandata Vojislava Koštunice, počela da za održavanje dvorskog kompleksa na Dedinju godišnje izdvaja u proseku 100 miliona dinara iz budžetskih sredstava Ministarstva kulture.

Naslov bi mogao i da glasi  “Na tenkovima smo se rastajali, oko tenkova se spajamo”

Samo u poslednja dva meseca desilo se dosta toga što je potvrdilo tezu da se na prostoru bivše Jugoslavije stvara sasvim nova interesna sfera.

Države nastale na razvalinama SFRJ muče iste muke: korupcija, ekonomski sunovrat, društveno raslojavanje, nedovršen politički sistem, kriminal  i siromaštvo ogromnog broja stanovništva, opšte su karakteristike svih osim Slovenije. Obećavane su kule i gradovi, a nakon 20 godina svi su tamo pa i dalje nego gde su onda bili.

SFRJ je imala ukupan spoljni dug od, preračunato, 14 milijardi evra, a sada njeni "potomci" zajedno duguju svetu - 117 milijardi

Ne ulazeći u istoriju srednjeg veka kada se na Kosovu odvijao sukob vlastela, očeva i sinova i braće oko toga ko će vladati kojim delom i dokle, Srbija ima problem Kosova već dva veka.

Problem je što nikada nije nađeno rešenje koje rešava problem već ga samo odlaže i rešava tako da ništa nije rešeno. U međuvremenu mnogo Srba je stradalo na Kosovu, а, na žalost, upravo i zbog loših rešenja.

Kako izgleda, u izgledu je da sadašnja politička i vladajuća elita konačno nađe rešenje tako da dalji procesi budu deo konačnog rešenja, a ne narastajućih problema. Treba biti otvoren i narodu reći istinu šta je srpski nacionalni interes.Srpski nacionalni interes je da Srbiji Kosovo ne bude kamen o vratu, nevezano za EU,a dalje, da sa tim Kosovom uspostavimo što je moguće bolje odnose kako bi kosovske institucije maksimalno štitile Srbe koji tamo žive. Prepucavanja između Beograda i Prištine samo šteti Srbima na Kosovu.