Glede ove predsedničke kampanje , učestvujućih kandidata, njihovih međusobnih odnosa i ponuda nešto mi pade na pamet kako bi izgledalo da imamo kolektivno predsedništvo, kao rešenje koje ionako ništa ne rešava, pa da sve kandidate izaberemo.

Demagogija u „žaru izborne borbe“nije ništa novo - stara stvar koliko i izbori i još starija.Ono što je kod nas svakim izborima postajalo sve izraženije jeste količina demagogije i davanje obećanja naciji za koja i sami znaju da niti im je u nadležnosti, niti su u mogućnosti da ih ispune.

Predsednički kandidati se utrkuju ko više voli Srbiju i nas, njene građane, i ko će više i epohalnije da nam ponudi. Kao da niko od njih nije pročitao ustavne nadležnosti predsednika, pa obećanjima o svemu i svačemu potiskuju u drugi plan parlamentarne i lokalne izbore.Zbog toga postoji opasnost da se građani-birači nađu na velikim mukama jer je nepatriotski i  glupo odbaciti toliko mnogo lepih ponuda svih ostalih, zaokružujući ime samo jednog kandidata.

Izdržite izbornu ćutnju i provedite lep vikend uz- opustite se i nasmejte uz nekoliko viceva i poučnih priča.

Evo:

Uhvatio Mujo zlatnu ribicu. Kaže on njoj: 'Kupi mi novi Audi!'
Ribica:'Hoćeš na kredit ili na lizing'?
A Mujo će: 'A hoćeš ti na ulje ili na mast?'

Uđe plavuša u autobus, a policajac ustane i ustupi joj mesto.Plavuša: "Pravi ste menadžer:"
Policajac: Hvala na kontinentu.

Zašto Piroćanac premotava video snimak svadbe unazad? Gleda kako mu muzika vraća pare!....

Srbija se nalazi u ozbiljnim teškoćama koje se mogu prevazići samo nacionalno odgovornim radom svih,kao što je nekada govorio Jovan Cijić.Politička borba mora da se vodi tamo gde joj je mesto jer je to ozbiljna stvar a ne folkolor pa ne može biti ni deo navijačkog folklora, mada je skandiranje “Spasi Srbiju , ubij se” teško svrstati u bilo koju vrstu folklora. 

Niko ozbiljan ne smatra da su stadioni mesto gde se vodi politika i da fudbalske utakmice mogu biti političke tribine. Navijači nisu političke partije ali ih očito neko instrumentalizuju kao grupe za pritisak.

Zato bi parlament i vlada morali postati ozbiljnija mesta ne samo gde se vodi politika, već mesta gde se ozbiljno raspravlja  šta se dešava u društvu i na stadionima.

Nije mi uopšte namera da se bavim , čak ni da kritikujem ponašanje navijača, već političkom neodgovornošću onih koji to tolerišu, podstrekavaju i usmeravaju.Nisam video ništa dobro kada se skandiralo “Spasi Srbiju i ubij se” Slobodanu Miloševiću, ni kada se skandiralo to isto Vojislavu Koštunicu, a ni sada kada se  skandira Borisu Tadiću ni bilo kome da se to upućuje.

Nekada su se  u Beogradu održavali veliki i značajni međunarodni skupovi i time smo se ponosili. Onda jedno vreme dugo nije skoro niko ni u posetu hteo da dođe, čak ni fudbalski klubovi i tada nam je bilo krivo, bili smo ljuti na njih što nas izoluju, što ne dolaze.

E sada kada se u Beogradu održavaju ponovo veliki međunarodni skupovi predsednika, ministara, načelnika generalštabova ili nesvrstanih, opet nekima smeta. Nekima smeta što će biti jubilarni sastanak ministara nesvrstanih ali još nisu počeli anti-kampanju, dok je protiv jedne druge konferencije kampanja u punom jeku, s puno patriotizma i dezinformacija.

Beograd će će od 13. do 15. juna biti domaćin jednog važnog međunarodnog skupa koji ima vojni, politički i bezbednosni aspekt i  predstavlja priznanje Srbiji, njenoj spoljnoj politici, vojnoj diplomatiji i međunarodnom imidžu njenih oružanih snaga.Radi se o skupu pod nazivom „Strategijska vojna konferencija za partnere“ (SMPC 2011), važnoj međunarodnoj konferenciji koja će okupiti načelnike generalštaba 28 država članica NATO, 22 države Programa Partnerstva za mir kao i 19 država Mediteranskog dijaloga, Istanbulske inicijative i drugih pozvanih država poput Indije, Brazila, Australije, Japana, Novog Zelanda i Pakistana sa ciljem da se razgovara o bezbednosnim izazovima

Zašta je SNS dobila , a DS izgubila?

Na izborima za predsednika SrbijeTomislav Nikolić je izabran većinom i ima da se poštuje odluka većine i on kao predsednik Srbije. Bilo kako bilo, na izborima su DS i Tadić ipak kažnjeni, a Nikoliću je data šansa pa neka je iskoristi i uradi ono što je obećavao. Za postignuti rezultat prvenstveno su zaslužni njih dvojica ali i njihovi savetnici i izborni timovi pa će i Tadić i Nikolić adekvatno zahvaliti svojim savetnicima,nagraditi ih  svakom prema zaslugama.

Uvek onaj ko je na vlasti i dok je na vlasti svojim činjenjem i nečinjenjem najviše utiče kako će proći na sledećim izborima. Arogancija uvek bude prezrena i treba biti objektivan pa reći da i za DS i za Tadića važi ona narodna "Sam pao sam se ubio".

U aprilu 2009.godine napisao sam da DS kao najveća i vodeća stranka mora da učini mnogo više da se država upristoji, a i ona sama, jer konformizam i demagogija mogu samo kratkoročno da koristiti, a onda prelaze u samodestrukciju.

Uz ogradu da nisam informisan o karakteru, formatu i obuhvatu skupa, a u najboljoj veri i nameri da se čuje i glas B92 blogozajednice, kako se ne bi osećala diskriminisanom,  postavljam pitanje da li su skupu blogera u Novom Sadu  prisustvovali i blogeri B92.

Ako nisi zašto nisu?

Ako jesu po kom delegatskom sistemu su birani i koje telo ih je delegiralo?

Ako su bili da li će nas informsati o onome šta se dogovaralo i šta je dogovoreno?

Kako je saopšteno radi se o najvećem regionalnom susretu blogera na kome se razgovara o trendovima u blogosferi i u društvenim mrežama.
Glavna tema ovogodišnjeg skupa "Blog open" je tretiranje blogera u medijskom zakonodavstvu. Možda o tome imaju šta da kažu i blogeri B92.
U svakom slučaju, mislim da je Blog B92  sastavni deo javnog mnenja i, neka mi bude dozvoljeno, spada u red pristojnijih i boljih vrsta ovog vida komunikacije.

Možda jedan sličan skup i blogera B92 ne bi bio na odmet, što ostavljam uredništvu i rukovodstvu B92.

Ipak, izgleda da Fond PIO brine samo o sebi,jer dok penzioneri čekaju svojih 2% povećanja koji će im obezbediti značajno povećanje standarda,  oni koji brinu o njima povećavaju sebi plate za 20%, što je samo  10 puta veće.

Pored toga, Vlada odobrila Fondu za penziono i invalidsko osiguranje da zaposli novih 100 ljudi, iako je prošle godine otpustila 461 radnika koji su bili višak. Njima je na ime  otpremnine isplaćeno po 4.500 evra po čoveku ili više od dva miliona evra. A pošto će sada da zaposli 100 ljudi, njima će iz državne kase samo na plate mesečno da ode novih 4,4 miliona dinara, pošto je u fondu prosečna plata 46.464 dinara. Najveći iznosi za plate isplaćeni su u julu i avgustu prošle godine. Tada je oko 3.200 radnika dobilo ukupno 245 miliona dinara (u proseku po 76.500 dinara). Tada je Fond raspolagao sa viškom para pa je ponudio opciju prekovremenog rada jer nisu dozvoljena „regularna“ povećanja. Gotovo svi radnici Fonda radili su produženo radno vreme i tako zaradili dodatni dinar, tj. ostajali su na poslu da bi opravdali neregularna povećanja.
Potpredsednik Vlade Krkobabić nije bio raspoložen za razgovor na ovu temu pa je, navodno odgovorio novinaru

  "Zovite me sutra, imam sada neke ljude ovde, ne mogu da pričam. Ćao, živeli".

Osnivanje Socijaldemokratskog pokreta Srbije najavljuje se kao ambiciozan politički projekat, a vreme će vrlo brzo pokazati  u kojoj meri je prihvatljiv i da li je kao takav moguć.

Srbija je izgleda već umorna i od lidera i stranaka i obećanja, što je šansa za novu modernu levicu ali i opasnost da zbog opšte apatije i taj projekat propadne. Bez obzira na lepo sročene namere, kojih inače ne manjka kod svih, ako se bude radilo o stvaranju stranke da bi neko bio lider, slabi su izgledi za njen uspeh, a narodu opet samo "obećanje ludom radovanje."

Činjenica je da, i pored 488 zvanično registrovanih stranaka, strančica i stranputica, Srbija nema modernu i jaku levicu kao okosnicu garancija socijalno odgovorne države. Imamo jasno diferenciranu desnicu, desni centar, priličan haos u centru i konfuziju na levom centru. Naime, neke  stranke, zavisno od svog odnosa prema nacionalnom i socijalnom pitanju, variraju između desnog centra, centra i levo od centra.

Uskoro će 9 godina od  5.oktobra i demokratskih promena, dovoljno da se promeni šta se promeniti htelo ako se htelo i moglo. Možda je više moglo da se više htelo.

 Da li je, i nakon 9 godina demokratske vlasti,  i šta iznevereno, šta je ostvareno, šta  sve nije?Šta su uzroci i razlozi da je tako kako jeste, a nije kao što bi trebalo i kao što je obećano?

Može li narod toliko trpeti koliko pozicija i opozicija mogu uživati?

Dokle smo spremni da slušamo demagogiju o boljem životu od onih koji uveliko žive u izobilju?

Sve su to pitanja koja nameće surova stvarnost, sa izgledima da zbog svega neurađenog i posledica velike svetske krize , bude još gore.

Najavljuje se dalje otpuštanje zaposlenih ali i talas štrajkova i demonstracija.

Sve je to ozbiljan povod da se razmišlja i koliko je u proteklih 9 godina zapostavljena ili neadekvatno tretirana socijalna dimenzija tranzicije i sporih reformi.

Prema tome, ima dosta ozbiljnih razloga da se razmišlja o jednom širokom Socijaldemokratskom pokretu u Srbiji, pod uslovom da nam ne nudi samo kritike postojećeg stanje,  stranaka i vlasti već jasno kaže šta hoće, inače će umesto ozbiljnog političkog aktera biti samo jedan od nizu brojeva stranaka,( kojih imamo koliko i sve zemlje razvijene Zapadne demokratije zajedno.)

Pre nekoliko dana dr. Dušan Janjić je na konferenciji za štampu najavio formiranje upravo  Socijaldemokratskog  pokreta Srbije,a u obrazloženju inicijative istakao:

” 1.-Srbija je umorna od nekvalifikovanih, neodlučnih i korumpiranih vođa, od iskompromitovanih političkih stranaka i javnih institucija. Srbiju bi trebalo da predvodi odlučno, obrazovano vođstvo, s jasnim pogledom u budućnost,

U utorak 4. juna odigrana je prijateljska utakmica omladinskih reprezentacija Srbije i Bosne i Hercegovine na stadionu Tušanj u Tuzli pred oko 5.000 gledalaca. Rezultat je bio prijateljski 1:1, ipak, ovaj sporstki susret imao je i velikog pobednika , a to je tuzlanska publika koja je pokazala pravi sportski duh umesto primitivizma koji već više decenija suvereno vlada regionom.

Neki bi rekli dа se dogodilo čudo, аli nаvijаči u Tuzli nisu izviždаli srpsku himnu. Čаk je nаkon intonirаnjа "Bože prаvde" usledio аplаuz, ne celog stаdionа, аli njegovog dobrog delа.  ОVDЕ

Danas se navršava 69 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, na današnji dan, 20. oktobra 1944.godine, jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod komandom generala Peke Dapčevića i sovjetske Crvene armije na čelu sa generalom Vladimirom Ždanovom oslobodile su Beograd. Za oslobođenje Beograda dali su svoje živote 2.944 borca Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i 961 borac Crvene armije. Nemačke snage su imale 16.799 mrtvih i 8.739 zarobljenih, a japanske i četničke snage nisu učestvovale u borbama, valjda Japancima bilo daleko , a četnici bili zauzeti obezbeđenjem komunikacija za povlačenje nemačkih snaga iz Grčke. Sa partizanima nisu hteli a protiv svojih saveznika Nemaca nisu smeli.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je položio venac na grob oslobodiocima Beograda.

Venac je kasnije položio i premijer Ivica Dačić.