Pa dobro na šta ovo liči. Zar jedan Velja da bude napadnut, mučki s leđa, i to u sred šetnje sa političkim istomišljenicima. Zar on, oličenje čednosti, koji se uvek borio protiv krađe a zalagao za kraduckanje. Čovek koji je besplatno obučavao novinare kako se igra fudbal šutirajući ih i pri tom dajući im i napredni kurs iz vređanja. Pa zar da bude napodnut kukavički od pozadi udarcem u čelo. Pa gde baš u glavu koja mu je vitalni organ u tučama gde udara glavom. Zar Velju koji nikada ne bi pijan izašao pred masu... mislim nenaoružan i da se pita kako da napadača ne liši života Zar Veljicu koji je skrivao njegovu finansijsku konstrukciju za koridore 10, 11 i 12 da se ne sekiramo kako se troše naše pare i još mu je spočitavano da nam se cinično smeje. Zar da mu se na onakav način povredi ugled koji uživa međ narodom. Zar nisu mogli napadača da vešaju na terazijama umesto što su mu poklonili 2 godine smeštaja u popravnoj ustanovi.

Ovo je priča iz svakodnevnog života. Ovo je priča o jednoj ženi iz komšiluka koja vodi sasvim običan život. žena koja živi sama s svojom punoletnom ćerkom koja nema dovoljno energije i sreće da nađe posao. Ovo je priča koja opisuje jednu ljudsku sudbinu ali i daje skicu našeg društva. Ova priča, na žalost nije izmišljena.

U ono vreme postojali su proletarijat, koji je prerastao u radničku klasu, poštena inteligencija i nedodirljivi političari. A sad imamo masu proletera, radničke klase skoro da i nema, inteligencija odavno nije više poštena, političari su i dalje nedodirljivi. Čekaj... Neko fali. Neko nema alibi. To su tajkuni, ili kako ih sve češće nazivamo, vladari iz senke. To je novonastali društveni soj, koji mahom živi od nedostatka dokaza, pri tom kontrolišući 95 odsto bogatstva.