Akcija prikupljanja pomoći za decu koja žive i rade na ulici 

Ako prolazite preko Trga, čekate noćni bus, izlazite sa predstave u Narodnom pozorištu, ili se smrzavate kod konja dok neki princ koga čekate kasni- svratite u Pab. Pab je „nadimak" za lokal Magic Garden. To je onaj bar u Stalkencu, odmah iza picerije Trg.
To je najbolje mesto u gradu, jer svaki put kad ovde svatite, imate priliku da uradite nešto zaista dobro. Možete da ostavite dobrovoljni prilog za decu koja dolaze u Svratište. Svakog prvog u mesecu, od 16h organizovano je i druženje sa ovom decom, a tog dana volonterima iz Svratišta možete da donesete i stvari - tople džempere, kape, jakne, rukavice, čarape, majice, pantalone, igračke, dečije knjige i sve ono što vam ne treba, a bilo bi vam potrebno da ste dete, da nemate gde da se ugrejete, okupate i presvučete.

Ja sam unesrećeni klijent Societe Generale Yugoslav Banke. Nezadovoljni korisnik. Jedna od sto. Od ne zna im se broj. Evo ovako.

Imam dozvoljeni minus na godinu dana u visini/dubini 42 000 dinara. I pisali oni meni da minus moram da pokrijem do 30. septembra, da se strpim 24 sata i zatim radosna podignem istu svotu i kažu, sledećiii godinu dana nećemo vam ništa, uživajte! Pošteno.

Uevk ste msilili da je pavrpois vžaan?

Zaavljhuujći nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažiavnjima nučainka sa Kmbreidža, njie vžano kjoim su roedsldoem npiasnaa slvoa u rčei, jdieno je btino da se pvro i psldeonje sovlo nlaaze na sovm msteu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati

Nasilnički čin u sred Beograda zahteva najoštriju diplomatsku rekciju

U utorak, 21. oktobra, ambasada Republike Tunis u Beogradu, izvela je otvoreni, surovi gest neprijateljstva prema Srbiji i svim njenim građanima. Apelujemo na državne strukture naše zemlje, da preuzmu najoštrije diplomatske mere kako bi se neobični gest ove magrebške

(beleška o jednoj Ani)

Sve se to zbilo... dve hiljade i neke... pre druge nego četvrte... možda treće?... nisam sigurna. U svakom slučaju, pre dolaska Telenora. Pre nego što se Karić kandidovao za predsedika. Pre redizajna „Politike". ... Znači, odavno.

U to vreme, pisala sam za ženski magazin „Ana" - onako neke, sladunjave, razbibrižne

kad listovi žute i važne ličnosti padaju s grana  

Već par nedelja zainteresovano pratim esejistička žongliranja uglednih intelektualaca, kritičara, literata, pisaca predgovora, pogovora, recenzija i ostale književne galanterije... Pratim ih pomno, kradem zanat i skil  koji im pomaže da u nekoliko šlajfni pozitivno intoniranog recenziranja,

SAV TAJ GENERACIJSKI JAZ(Z) 

mladima i svima koji su nekad bili mladi...čast izuzecima!

Dinosaurus! Hip-hop baba! Živi fosil i debil, okamenjeni ostatak generacije '82.

S nepunih 27, osećam, deco, da me je pregazilo vreme. Novinari me još uvek nazivaju „najmlađom srpskom dramskom spisateljicom", no ne

(mali hvalospev)

Ako me posluži junačka sreća i ovo malo pameti u ludoj glavi, sutra u ovo vreme biću osoba sa diplomom. Akademska građanka! Dramaturškinja s velikim D - Dipl. To nije neka stvar kojom se hvalim. Naprotiv! Za sedam godina, neki završe i osnovnu školu. S obzirom da sam ja toliko studirala, ubrajam se u tužni srpski prosek. Visoka prosečna

Evo, u ovo sparno popodne, suočene sa životom, i od istog mamurne, u debelom hladu klima uređaja,  odlučile smo da objavimo integralnu verziju slem recitala pod radnim naslovom "TEŠKO NEMOGUĆE" ... Pomenućemo i to da je tekst nastao pred kraj 39. BITEFA, kao uvodnik za festivalski bilten.

sasvim savršen trenutak

„(...) Okrenuo je glavu i samo za trenutak nije video univerzum položen na njegova pleća. Nosio je samog sebe, kolosalnog i masivnog, mali je Atlas očajnički pridržavao atlas sveta. Onda je vizijia nestala. (...) "  

Tiho nedeljno svitanje. Grad okupan suncem. Oštra bela svetlost. Golubovi