AleXandar Lambros

Pojam „dve Srbije" mada u poslednje dve decenije aktuelizovan do granica apsurdnog, što su često, praksa pokazuje, prirodne granice za većinu socio-kulturološko-političkih pojava u Srba, zapravo je dosta stariji i datira, kao i gotovo sve ostalo, iz Srednjeg veka. Tragovi koncepta „dve Srbije" mogu se pronaći još u samim počecima srpske državne samostalnosti kada su njeni prvi vladari u svojim političkim manevrima, a okruženi pretećim silama i sa Istoka i sa Zapada, pokušavali da ostvare dobre odnose s obe političke strane sveta. Sedere duabus selis,  koncept koji nije stran mnogim narodima, a posebno onim koji svaki rat započnu na pogrešnoj a završe na pobedničkoj strani, u Srba je sudbinski bio podvučen specifičnim geostrategijskim položajem. Drevno rimsko carstvo se, naime, raspuklo na pola po tektonsko civilizacijskoj liniji koja se, na nesreću, prostire po sred srpskih istorijskih zemalja.

AleXandar Lambros

 

AleXandar Lambros

Srbstvo, dakle, da se spase, potrebno je sve seksualne aktivnosti u zemlji svesti na misonarsku pozu, isključivo u okvirima bračne zajednice i isključivo u mraku. Bez predigre i postorgazmičke čaše konjaka i cigarete. To nije u srpskoj tradiciji, to su novotarije duhovno propalog Zapada. Valjalo bi i postiti pre i posle seksa.

AleXandar Lambros

Pitanje iz naslova „Utiska nedelje" - „Da li nam je potrebna parada?", pogrešno je postavljeno. „Da li nam je potrebna Olja?", jedna ili obe, bilo bi bolje.
Decentna Olja ili Marija Kilibarda s nogama iz reklame za „Veet" („ja imam druga geja koji ne želi da paradira pa ne vidim što bih i ja onda podržala paradu" - dok razumevanja puna Bucka preko puta klima glavom) razlike su kozmetičke, suština je ista.
Čestitam. Možda jednom dobijete orden „Belog anđela" za zasluge približavanja ove naše male zaparložene pravoslavne džamahirije, duhovno bliskim zemljama u kojima se „grčka ljubav" kažnjava smrću
 

gost autor: Aleksej Kišjuhas

Malo podsećanje: pet mladića i jedna devojka uhapšeni su 4. septembra 2009. godine, pod sumnjom da su nekoliko dana ranije ogaravili zid grčke ambasade pivskom flašom u kojoj je bio benzin (ukupna šteta: 18 evra). Bilo je očigledno da počinioci nisu imali nameru da izazovu ljudske žrtve, niti veću štetu, a i sama ambasada je javno rekla da je u pitanju minorni incident. Međutim, „beogradska šestorka" je u (više puta produžavanom) pritvoru u Centralnom zatvoru provela šest meseci, pod optužbom za međunarodni terorizam, što je delo koje se u Krivičnom zakonu Republike Srbije svrstava uz genocid, ratni zločin i agresivni rat.

Udruženje "Ateisti Srbije", ispred Koalicije za sekularnu državu, upozorava javnost i nadležne institucije da je, samo u toku prva dva dana trajanja popisa, više građana prijavilo nepravilnosti u vezi sa popisivanjem njihove veroispovesti. U konkretnim slučajevima, popisivači su odbili zahtev građana da budu popisani kao ateisti ili nereligiozni, uz netačno obrazloženje da takva mogućnost nije predviđena pravilima popisa. Ti građani su, na insistiranje popisivača, upisani kao da se nisu izjasnili, iako su se jasno izjasnili kao ateisti ili nereligiozni. To predstavlja grubo kršenje pravila, kojeg je bilo i na prethodnom popisu 2002. godine, što je rezultovalo podatkom od samo 0,5% ateista u Srbiji.

gost autor: Luna Lu

Pitanja prava se svode na to da li ih imaš ili nemaš. Da li ćeš demonstrirati ako ih nemaš da bi neko shvatio da ih nemaš? Evo u Saudijskoj Arabiji dozvoliće ženama da glasaju i da voze kola. Ovde žive građani koji bi rado zabranili ženama da sednu za volan, a mnoge žene glasaju kako im muž kaže da glasaju. Ili ih toliko tuku i maltretiraju da su žene i zaboravile da imaju pravo na glas ili jauk.

Uopšte, ovde postoji sve veća tendencija da se sopstvena prava zanemaruju, a pogotovo da se potiskuje svest o tome da smo svakim danom sve više obespravljeni. Zato se prodaje zilion tableta za smirenje. Ćuti i gutaj. I onda ako neko glasno počne da govori o tome kako ne može više da živi od diskriminacije i da želi svima da stavi do znanja da je obespravljen, to uznemirava.

 

AleXandar Lambros

Gubimo mi mnogo više od Kosova. Gubimo dušu. Čovečnost. Vi ste ti koji razarate srpstvo. Jer, domovina se brani lepotom, znanjem i lepim vaspitanjem. I valjda to srpstvo treba da je lepo, šarenoliko, otvoreno, velikodušno i napredno? Ili bradato, crno i zatucano? Valjda to srpstvo treba da je magnetski privlačno? Valjda treba da svetli? Da ljudi kažu kad vide ovu zemlju - „ovde je lepo živeti!". Da gejevi i ostali obespravljeni iz Bosne, Albanije, Crne Gore, Rumunije, vide primer koji će ih ohrabriti i dati nadu.

Kad ljudi požele da pobegnu u Srbiju a ne iz nje, valjda je to srpstvo?

AleXandar Lambros

Sećate li se Leticije Kasta? Jednom lepa. Francuzi su držali da njena lepota na alegoričan način može predstavljati lepotu čitave zemlje pa su je uzeli za svoju Marijanu. Za one koji ne znaju, Marijana je ženska alegorijska figura, koja je počela da se javlja negde u doba francuske revolucije kao simbol Slobode i Razuma, ali i Nacije i Otadžbine, građanskih vrednosti Republike. Njena bista često se nalazi u sudnicama, gradskim većnicama, njen profil nalazi se na pečatu zemlje, poštanskim markicama, francuskom evru baš kao nekada na francuskom franku, a jedna njena bronzana skulptura dominira trgom Naroda u Parizu. Zajedno sa čuvenim „galskim pevcem" predstavlja opšteprepoznatljiv simbol Francuske.

Običaj da se u portretima Marijane predstavljaju poznate, i naravno, obavezno lepe Francuskinje, uveden je 1969. godine. Prva poznata Marijana bila je Brižit Bardo. A zatim Mirej Matju, Katrin Denev, Ines de la Fresanž, Leticija Kasta i Evelin Tomas. Sve lepe, elegantne, profinjene, pomalo arogantne, baš kao i Francuska.