Siguran sam da ce neko da napravi post o Dilanovoj Nobelovoj nagradi mnogo bolje od mene.

Ovo je samo mala lična beleška o čoveku koji mi je obeležio ne samo mladost, nego ceo život.

11.06.1991 sam bio prvi i jedini put na koncertu Bob Dilana, čoveka koga sam u mladosti idelizovao više nego bilo koga drugog.

Stadion Galenike nije bilo mesto na kojem sam očekivao da prvi put sretnem Boba. Ali daj sta daš.
Mislim

Seksualni odnos izmedju dve odrasle osobe izmedju kojih postoji uzajamna privlačnost i emocinalna povezanost zove se “Voditi Ljubav”. I mnogo je lep.

Isti odnos izmedju jačeg i slabijeg bez saglasnosti i emocionalne povezanosti zove se “Silovanje” i kriminalni je čin.

Sve ove godine ovde na blogu ja se zalažem za Srbiju u EU. Voleo bih da većina Srba to isto želi jer bi to Srbiju odvelo u Uniju.

Na žalost to nije slučaj. Većina Srba ili makar značaj broj ne želi Srbiju u EU. I to je u redu.

Većina u demokratiji odlučuje. I tako treba da bude.

U UK (Engleskoj) sam živeo 3 puta.

Prvi put u ranim osamdesetim, drugi put kad je počeo rat u Jugoslaviji i treći put u drugoj polovini dvehiljaditih.

I živeo bih opet kad bi moja žena prihvatila.

Opšte je poznato da Francuska ima najkraću radnu nedelju ( 35 sati ) i da im je pauza za ručak najduža.

Kao da to nije dovoljno, večni beskrajni štrajkovi budžetskih institucija ( železnica, gradski saobraćaj, bolnice, škole ) dovode nenavinute strance u Francuskoj do ludila.

I na kraju beskorisni pokušaji zaustavljanja istorije,  kao na primer violetna borba taksista protiv Ubera .

Živeo sam u New Yorku 2008. godine

Septembarski crash berze  te godine je jedno od najčudnijih iskustava u mom životu.

Video sam mnoge pametne ljude, ozbiljne biznismene, koji su se ponašali iz straha potpuno iracionalno.

Njihova iracionalnost me na neki način podsećela na vreme Jezde i Dafine u Beogradu.

Samo nekako

Osećam se kao pred raspad Jugoslavije. Potpuno je jasno gde ovo ide ali niko pametan nema rešenje.

Budale ih imaju na pretek.

Čitam posle skoro četrdeset godina , iz nekih sasvim ličnih razloga, Bekstvo od Slobode , Eriha Froma.

Znam da ga mnogi ne vole ali meni “dira žicu”.

I kako čitam već te davno zaboravljene stranice, sa užasom shvatam koliko živimo u sličnom svetu o kome je Erih pisao i na koji je upozoravao.

I podilazi me jeza.

I onda kao neki makabr šlag na torti vidim ovaj klip danas, verovatno , budućeg predsednika USA.

Piše u novinama , ponovno uvodjenje smrtne kazne u Turskoj bi značilo kraj njihovog puta u EU.

Smrtna kazna je ukinuta u Turskoj konačno 2004. godine kao deo pregovora o pristupu toj istoj EU.

Sa druge,  strane 31 states u Sjedinjenim drzavama jos uvek ima smrtnu kaznu koja postoji i na Federalnom nivou.

Trenutno radim na projektu u Rumuniji.

Dva puta mesečno idem na dugi vikend kući u Francusku.

Naravno, jedva čekam da vidim familiju , igram košarku sa klincima, obidjem cveće u bašti i sve što uz to ide.

I svakog trećeg putovanja odem kod frizera.

Dok sam bio stalno kod kuće nisam ni primećivao tu regularnost šišanja i svega što uz to ide.Sada primećujem.