Siguran sam da ce neko da napravi post o Dilanovoj Nobelovoj nagradi mnogo bolje od mene.

Ovo je samo mala lična beleška o čoveku koji mi je obeležio ne samo mladost, nego ceo život.

11.06.1991 sam bio prvi i jedini put na koncertu Bob Dilana, čoveka koga sam u mladosti idelizovao više nego bilo koga drugog.

Stadion Galenike nije bilo mesto na kojem sam očekivao da prvi put sretnem Boba. Ali daj sta daš.
Mislim

Živeo sam u New Yorku 2008. godine

Septembarski crash berze  te godine je jedno od najčudnijih iskustava u mom životu.

Video sam mnoge pametne ljude, ozbiljne biznismene, koji su se ponašali iz straha potpuno iracionalno.

Njihova iracionalnost me na neki način podsećela na vreme Jezde i Dafine u Beogradu.

Samo nekako

Seksualni odnos izmedju dve odrasle osobe izmedju kojih postoji uzajamna privlačnost i emocinalna povezanost zove se “Voditi Ljubav”. I mnogo je lep.

Isti odnos izmedju jačeg i slabijeg bez saglasnosti i emocionalne povezanosti zove se “Silovanje” i kriminalni je čin.

Sve ove godine ovde na blogu ja se zalažem za Srbiju u EU. Voleo bih da većina Srba to isto želi jer bi to Srbiju odvelo u Uniju.

Na žalost to nije slučaj. Većina Srba ili makar značaj broj ne želi Srbiju u EU. I to je u redu.

Većina u demokratiji odlučuje. I tako treba da bude.

U UK (Engleskoj) sam živeo 3 puta.

Prvi put u ranim osamdesetim, drugi put kad je počeo rat u Jugoslaviji i treći put u drugoj polovini dvehiljaditih.

I živeo bih opet kad bi moja žena prihvatila.

Opšte je poznato da Francuska ima najkraću radnu nedelju ( 35 sati ) i da im je pauza za ručak najduža.

Kao da to nije dovoljno, večni beskrajni štrajkovi budžetskih institucija ( železnica, gradski saobraćaj, bolnice, škole ) dovode nenavinute strance u Francuskoj do ludila.

I na kraju beskorisni pokušaji zaustavljanja istorije,  kao na primer violetna borba taksista protiv Ubera .

Osećam se kao pred raspad Jugoslavije. Potpuno je jasno gde ovo ide ali niko pametan nema rešenje.

Budale ih imaju na pretek.

Čitam posle skoro četrdeset godina , iz nekih sasvim ličnih razloga, Bekstvo od Slobode , Eriha Froma.

Znam da ga mnogi ne vole ali meni “dira žicu”.

I kako čitam već te davno zaboravljene stranice, sa užasom shvatam koliko živimo u sličnom svetu o kome je Erih pisao i na koji je upozoravao.

I podilazi me jeza.

I onda kao neki makabr šlag na torti vidim ovaj klip danas, verovatno , budućeg predsednika USA.

Piše u novinama , ponovno uvodjenje smrtne kazne u Turskoj bi značilo kraj njihovog puta u EU.

Smrtna kazna je ukinuta u Turskoj konačno 2004. godine kao deo pregovora o pristupu toj istoj EU.

Sa druge,  strane 31 states u Sjedinjenim drzavama jos uvek ima smrtnu kaznu koja postoji i na Federalnom nivou.

NIje mi namera da komentarišem političku stranu onog što se dogodilo ove nedelje u Rumuniji.

Siguran sam, na blogu ima mnogo ljudi koji o tome znaju bolje od mene.

Želim da podelim sa vama dve slike.

Prva je od prošlog četvrtka ujutru u 9:05 . Jedan čovek došao da protestvuje na Pjaca Viktorija u Bukureštu. NIje prolaznik. Tuda se ne prolazi. Protestvuje protiv urgentne vladine odluke za koju on veruje da nije dobra.

Druga fotografija je isti četvrtak navece,  150.000 ljudi. Protestvuju protiv iste odluke;

Trenutno je tamo 200.000 ljudi