Gost autor : BBC

French actress Catherine Deneuve has said that men should be "free to hit on" women.

She is one of 100 French women who wrote an open letter, warning about a new "puritanism" sparked by recent sexual harassment scandals.

It deplores a wave of "denunciations", following rape allegations made against US movie mogul Harvey Weinstein.

A group

Siguran sam da ce neko da napravi post o Dilanovoj Nobelovoj nagradi mnogo bolje od mene.

Ovo je samo mala lična beleška o čoveku koji mi je obeležio ne samo mladost, nego ceo život.

11.06.1991 sam bio prvi i jedini put na koncertu Bob Dilana, čoveka koga sam u mladosti idelizovao više nego bilo koga drugog.

Stadion Galenike nije bilo mesto na kojem sam očekivao da prvi put sretnem Boba. Ali daj sta daš.
Mislim

Živeo sam u New Yorku 2008. godine

Septembarski crash berze  te godine je jedno od najčudnijih iskustava u mom životu.

Video sam mnoge pametne ljude, ozbiljne biznismene, koji su se ponašali iz straha potpuno iracionalno.

Njihova iracionalnost me na neki način podsećela na vreme Jezde i Dafine u Beogradu.

Samo nekako

 Uz svu ovu kakofoniju razgovora o Koronavirusu meni se vraca pitanje : Ko smo mi jesmo li samo posude u kojima DNK putuje kroz veme ili i nasa iskustva definisu ko smo mi.

Pomenuh na drugom blogu seriju "Counterpart" koja govori da su nasa iskustva  itekako vazna.

Druga serija je "Orphan Black" mnogo "laksa" ali serija koja definitivno tvrdi fuck Experience , DNK je sto odredjuje nase zivote ma sta ti pokusao.

Poslednjih par dana mi je apsolutno jasno.

Kao i uvek, to je

Na sajt B92 sam počeo da dolazim devedesetih . Bio još jedan sajt ali se ne sećam imena koji sam pratio ali taj je imao samo vesti.

B92 je bio iz Doma omladine, gde sam kao student provodio mnogo vremena a da ne govorimo o kulturnim sedištima oko njega, Mornar, Bohinj , Bled.

Tako da mi je dok sam se logovao po aerodromima i hotelima ove nase lepe planete sve više bio prvi izbor da odem na B92.

E sad kako sam prvi put zalutao na Blog B92 ne sećam se , ali sam počeo da čitam i tekstove i komentare. I onda 2007. godine dok sam ziveo u UK u gradiću Gerrads

Danas išli u "safari" izlete na vulkane Tenerifa. U dzipu smo bili sa parom, on iz Poljske a ona kako kaže iz Donjecka. Stalno su kasnili i vraćali se bez reči izvinjenja ostalima.
Upitah badzu kako se kaze na poljskom

" izvinite"? On mi rece a ja rekoh njemu e to je trebalo da kažeš svima.

I onda dodjem i vidim nestao Brajin blog. Bez reči objašnjenja. 

Ljudi koji uređuju blog imaju pravo da brišu ali je osnovno pravilo ljudske komunikacije da objasne zašto.

Nije mi bas jasno koji

Posle mnogo, mnogo vremena prilom silika otidjoh u jednoj zemlji u jedan Shoping mall.

I videh ponovo ljude kako u redu čekaju da kupe McDonalds.

Ovo nije post o McDonaldsu, nije ni o Junk Food, ovo je post o mojoj averziji do nivoa da osećam bes kada vidim da ljudi jedu ( šta bilo) iz papirnih tanjira, sa plastičnim viljuškama, iz papirnih kesa I piju iz plastičnih čaša.

Taj nivo obezljudjivanja ljudi jedino me podseća na kokoške u mrežama koje samo treba da jedu i snesu jaja.

Ja bih radije sa Tasom u trafiku na pivo i napolitanke

Za košarku sam se prvi put zainteresovao negde 1968. godine zbog rodjaka Ede koji je igrao . Počeo sam da treniram u Lokomitivi iz Mostara. Prvi trener Tofa Bajgoric. Naravno na Kantarevcu.

Tako da sam za vreme Svetskog Prvenstva u Ljubljani bio već potpuno zapaljen za taj divni sport. Idol mi je postao Ljubodrag Duci Simonović ( mada je u uskoj konkurenciji bio i Stane Dolanc :)

Pošao sam na fakultet, prestao

Ljudi se dele na one koji :

Vole Ameriku

Ne vole Ameriku

I manjinu koja bi da razume o čemu se radi

Takodje,

Ljudi se dele na ne koji :

Veruju u Bogove

Ne veruju u Bogove

I manjinu koja, kao, zna da se Bogovi radjaju, stare i po neki umire ako dovoljno ljudi ne veruju u njega.

Isto tako

Ljudi se dele na one koje :

Vole Neil Gaimana

Ne vole Neil Gaimana

I velika većina koja nije čula za njega

Ja sam voleo Neila-a zbog