B92 Blog

Svi znamo ko je u igri za predsednika SAD, te u tom svetlu, ljudi se ubiše da odgonetnu kako se dogodilo da jedan čovek po imenu Barak Obama doživi takav uspeh, uzimajući u obzir njegov život i biografiju s jedne i celokupno stanje američkog društva s druge strane.

Danas izlazi famozni New Yorker sa još famoznijom karikaturom, na kojoj je nacrtan bračni par Obama u Ovalnoj sobi. Barak u muslimanskoj nošnji sa turbanom, Mišel kao teroristkinja sa slikom Bin Ladena na zidu i američkom zastavom koja gori u kaminu.

O Obami sam već pisao nekoliko puta, a pre neki dan čitam vesti i naiđem na ovu nazovi analizu. Za ove vrućine dušu dala. A eto i prilike za filmofile da se podsete šta su zaboravili.

Pored toga, fenomenalni JibJab ima novi klip, pa ako još nekoga interesuje nešto drugačije od misli iz dokolice jednog blogera koji ničim izazvan niti vođen objavljuje šta stigne neka pogleda, eto ga na početku teksta, ne umem da lepim klipove koji nisu sa youtube, gde bih želeo, pa je zato na početku...

Koliko je Hollywood pomogao Obami?

poruka lične prirode, nevezana za tekst koji sledi:

***hvala Dejanu Restaku, Stevanu, Miši, Supermodu i svima koji su učestvovali u neverending avanturi promene moje šifre i omogućavanju mog pristupa blogu. Bezbroj je problema bilo na ovom mestu za ove dve godine koliko sam registrovan (da, danas je moj drugi rođendan na blogu), dok su ti neki nevidljivi ljudi kliktali do beskraja kako bi rešili i najbezazleniji problem ili primedbu ponekad razmaženih blogera, uključivši i mene. Drugari, hvala vam.***

Koji je to trenutak kada sve postane nenormalno?

Ovaj. Posle ovoga ništa više nije iznenađujuće.

Kada predsednik jedne zemlje u košulji kratkih rukava i znojavog čela poseti svog koalicionog partnera, inače prijatelja ubijenog ratnog zločinca i ubice, kada sa njim sedne za astal i uz pečenje i špricer uspaljeno posmatra dvojicu kickboksera kako ubijaju Boga jedan u drugom, zatim kad se, tako dignutog adrenalina rashlade uz hitove Seke Aleksić - live - te zapevaju i zaigraju u sred neke selendre pod šatorom - to se, između ostalog, zove promocija neukusa. Mogao bih da ređam do beskraja šta je to sve još - relativizacija i abolicija najrazličitijih neprihvatljivih društvenih ponašanja, kršenje elementarnih vrednosti koje je promovisao u kampanji za predsednika, pa onda koje je promovisao na parlamentarnim izborima...

Predsednik Srbije Boris Tadić dao je večeras mandat za sastav nove republičke vlade funkcioneru Demokratske stranke Mirku Cvetkoviću. Boris the First and Only, odlučio je - Mirko, Srboljuba Cvetković.

Srbija je ovim izborom skočila u novi oblik vladavine - predsednički sistem ili diktaturu, to ćemo tek da vidimo. Vas molim da mi malo bolje predstavite novog premijera, pošto čoveka vidim peti put u životu. Zauzvrat vam dajem zanimljive detalje njegove biografiije.Ono što je sigurno - učestvovao je u organizaciji studentskog protesta 1996. i bio jedan od glavnih ličnosti prilikom svrgavanja režima Slobodana Miloševića.

Kako javljaju agencije i zgranuti gradžani, dvojica funkcionera DS, Bojan Pajtić i Vuk Jeremić u znak protesta povodom izbora novog premijera zaustavili su saobraćaj u jednom beogradskom naselju, posuli se katranom i perjem i, uz neobičnu kombinaciju tamburica i truba, uključili se u drugi dnevnik RTS gde su izveli obradu hita grupe Everly brothers iz 1957:

Bye, bye, love, bye, bye, happiness
hello loneliness
I think I'm gonna
cry-y
Bye bye my love goodby-eye

Ko je Mirko Cvetković? U nastavku, biografija iz sasvim ličnog ugla. Novi premijer, voljeni premijer, poznat i kao Deda Mraz iz Zaječara - Mirko Cvetković.

boomp3.com  GAME OVER: komentator(ka) Lorelay je pobedio/la. novi CD: BO: KAPETANE GDE SI, u B92 Shop

Čitam skoro članak o Street artu u Beogradu i ponovo se oduševljavam maštovitošću ljudi koji su našli svoj ventil, našli način da se izraze najbolje što mogu. Stvarno su magični ti nestvarno misteriozni ljudi koji nam u sred noći, ostave neku poruku ispod prozora.

Dragi su mi i oni poznati stencili, autorke TKV, kraljice beogradskog street arta, čuvene i istovremeno nikome poznate. Posebno volim onaj Ostvareno! i Zajebi sistem! autora 352. Sa, sada već čuvenim grafitima i porukama koje nam predano ostavlja Biro smo, verujem, svi upoznati. Ako želite da i vi kažete: Pahomije, Bog je ljut! bilo bi dobro da potpišete peticiju na blogu JT.

Bauljam danas tako po Knezu po onoj vrućini i vidim nalepnicu Ja sam srce Srbije, a ono preko ovog srce Srbije nalepljena nova nalepnica sa sadržajem - za patriotsku vladu. Bilo mi je smešno, i pokušavao sam da zamislim da li je neko od aktivista yihr i(li) biroa "čuo" drugu stranu u ovom veselom dijalogu.

Marina volim te ili Opet sam se preselio ispod prozora šalju jasnu i svima razumljivu, simpatičnu poruku. A oni tipa Mladić heroj ili Šešelj srpski junak za mene su umnobolesničke mantre, to nije street art.

Najviše volim kada vidim grafit koji me zbuni svojim sadržajem. Ne znam kome je upućen, ne znam šta predstavlja, samo tako stoji tu, na zidu pored koga prolazim. Prolazim danas i vidim da neko želi da saznam da se baš on/a pita: Kapetane gde si. Na nekoliko mesta u gradu (koliko sam ja video), neko želi da znamo da se on/a pita gde je kapetan. Kapetane gde si.

I to je to. Tri reči. Zapravo jedna. Kapetan. Koji kapetan? Čega kapetan? Čitam vesti, dugo već ne spominju Kapetana Dragana. Afera u najavi vezana za Luku Beograd? Reakcija na aktuelnu priču oko Luke Beograd? Je li to pitanje ili vapaj za nekim važnim i nikad prežaljenim kapetanom? U hebote, da nije JSO? Najava povratka kapetana i generala, koji bi, da samo autor/ka zna gde su, rešili stvar?

Čitam jutros vesti, vidim - sve je relativno u redu, razvija se demokratski duh i kod nas i u svetu, a i komšije ne zaostaju u istim nastojanjima. Među ostalim inovacijama u našim životima, reči sloboda i kretanje, posebno kad su sročene u sintagmi sloboda kretanja, prete da u ovoj glupoj državi opet postanu misaone imenice, ako su to ikada prestale da budu.

Svakodnevno naiđem na tone gluposti koje me smore ili koje mi bar za trenutak pokvare dan. Kao ono kad Boris Tadić kaže nešto o bolu, ili što je oslobođen Marko, nepravedno otpuženi sinčić predsednika Miloševića za kojim, po ugledu na aktuelnog predsednika Srbije, svi bolujemo. Vesti i događaji tog tipa. Čitam tako jutros jednu vest, čitam i ne verujem.

Cecama zabranjeno da idu na more u Grčku! Prva reakcija posle čitanja teksta Petra Lukovića na e-novinama bila je ta da se glasno nasmejem. Onda sam shvatio da ništa nije smešno. Pa ne, mislim, stvarno, ima li dubljeg dna od ovoga? Apsurdnost ovog događaja je do te mere velika da je pomalo i komičan. Cecama verujem nije.

Posle šest meseci uzbudljive i efektne kampanje, neprestanih twista and turna, Barak Obama je kandidat za predsednika SAD.

Istorijska noć. Prvi afrički Amerikanac kandidat, verovatno i prvi crnac predsednik Amerike.

Iako se birališta u Južnoj Dakoti i Montani još uvek nisu zatvorila, svi svetski mediji najavljuju da je final countdown na superdelegatima (zvaničnicima i funkcionerima stranke) čija se podrška očekuje pre zatvaranja glasačkih mesta u preostale dve države.

Pratio sam ove izbore koliko i Wolf Blitzer. Svaki dan, kao manijak. Ne znam zašto, bilo mi je zanimljivo. uostalom kao i prethodni izbori u SAD.

Ostaju pitanja na koja Amerikanci čekaju odgovor. Hoće li Demokratska stranka uspeti da se ujedini posle teške borbe Obame vs. Klinton?

Hoće li poražena Hilari Klinton dobiti poziv da bude moguća podpredsednica?

Kako pobediti MekKejna i Buša? Šta sa ekonomijom koja je još malo pa otišla u...? Hoće li eventualni izbor Obame za predsednika promeniti sliku o Americi u svetu?

Šta će eventualni izbor Baraka Obame za najmoćnijeg čoveka na planeti značiti za ostatak sveta?

Ima li nekoga odavde ko nije sa Kosova?

Morao sam da sačekam nekoliko dana, da se slegnu utisci posle ove izjave predsednika republike Srbije, Borisa Tadića:

"Moj posao je da napravimo nacionalno pomirenje u Srbiji, da se političke snage devedesetih i političke snage koje su vodile Srbiju nakon 2000. godine objedine oko zajedničkih ciljeva, da umirimo stanovništvo, tenzije i nesporazume, da teške reči padnu u zaborav i da pokušamo da u sledeću deceniju uđemo kao stabilna i prosperitetna zemlja."

Slušam i čitam svih ovih dana kako je to pragmatičan, racionalan politički stav, kako bi trebalo da Predsednika na ovu izjavu "stalno podsećamo" (Antonić, Utisak nedelje), kako tako treba i kako su tako građani odabrali i od SPS-a napravili legitimnog partnera nekakve buduće vlasti, daj da zaboravimo 90e, daj da zaboravimo sve, daj da se nacionalno pomirimo i daj da rodimo novu nakaznu, ali pomirenu Srbiju, svi zajedno.

Zašto nam ovo nije rekao u toku kampanje? Da bar znaju ljudi za šta glasaju. Sada, jedino mogu znati za šta su glasali. Ovako je ispalo da je samo Dr Vojislav još pre 11. maja imao ideju da se objedini sa "snagama mraka 90ih" (kako su nas svakodnevno, a brižljivo, opominjali svi redom iz NDS-a  tokom predizborne kampanje), te da bi bilo pragmatično, racionalno i rodoljubivo da udelimo svoj glas koaliciji okupljenoj oko Borisa Tadića, kako nam se snage 90ih ne bi vratile.