1978. godine, samo 28% Amerikanaca je verovalo da je brak zastarela društvena forma. Danas, to misli četvoro od deset Amerikanaca – njih 39%. Nova studija istraživačkog centra Pju, u saradnji sa nedeljnikom „Tajm“, pokazuje nove trendove u američkom društvu.

Objavljena u vreme dok se stanovnici SAD spremaju da proslave tradicionalni „porodični“ praznik – Dan zahvalnosti – ona pokazuje da skoro svako treće dete u Americi živi u porodici razvedenih ili rastavljenih roditelja, ili pak roditelja koji se nikada nisu formalno venčali.

Iako bi se moglo očekivati

Entoni Viner… Do pre nedelju dana poznat kao istaknuti demokratski kongresmen iz Njujorka, prvi put izabran u Predstavnički dom 1998. Energični političar, vatreni borac za liberalnije odredbe zakona o reformi zdravstvene zaštite, „radoholičar“ čije osoblje u Kongresu često ne može da podnese pritisak konstantnih obaveza, oženjen glamuroznom Humom Abedin, saradnicom Hilari Klinton…

Od prošle nedelje, pa verovatno zauvek, poznatiji kao čovek koji je greškom poslao svima koji ga prate na Tviteru svoju fotografiju u donjem vešu, eksplicitne prirode, namenjenu jednoj

U jeku zabrinjavajuće visokog američkog javnog duga i neobuzdanog budžetskog deficita, u Vašingtonu se ponovo rasplamsala debata o tome kakvu vladu žele da imaju Amerikanci.

Debatu su otpočeli pripadnici Pokreta „Čajanka“, koji su posle novembarskih izbora prošle godine u velikom broju izabrani za članove Senata i Predstavničkog doma Kongresa. U Vašington su stigli da saseku krila federalnoj vladi koja, kako kažu, svojom poreskom politikom unazađuje i privredu i poreske obveznike. Oni rešenje američke prezaduženosti i nesolventnosti traže u smanjenju poreza

        Ако желите да вам дете омрзне читање - упишите га на књижевност на Филолошком факултету у Београду.Тамо се много чита, хиљаде и хиљаде обавезне, необавезне лектире и литературе, теорије, полутеорије и митологије, семинарских и других радова, професора - редовних и летећих, асистената - пијаних и трезних, студената

    Човек би помислио да ја ништа осим читања у животу не радим и људе делим на добре - који читају и лоше - нечитаче. Ма какви! Читава сентиментална повест мога царстава говори потпуно другачије. Као свака поштена друштвењакиња искључиво сам се заљубљивала у математичаре и сличну боранију. А они, по дифолту (живела српска

Ово није социолошка студија, просто запажања са "терена".

     Наше бабе су живеле на селу, нису ишле у школу, од малена су усмераване на рад по кући (основна школа - кување и прање, напредни курс - кукичање, вез и плетење), око стоке и на њиви. Удавале су се преко проводаџика (па шта добијеш на бингу, добио си), одлазиле да живе

    Većina ljudi kao asocijaciju na Brazil ima plaže, karneval, sambu, mrdajuće guze prelepih meleskinja, fudbal, eventualno kapoera i, baš ako mora, favele. Valjda to zapadni turisti od Brazila jedino i vide. A tamo buja najčudniji svet greha, kriminala, zabave, agresije i ljubavi prema životu (kakav god da je). Da se ja ne pravim mnogo pametna (u Brazilu nikad nisam bila), pisaću vam o filmu i muzici sa tih prostora, pa ako oni lažu - i ja lažem vas.

    Milan Drča u časopisu Time out za baile funk ili funk carioca kaže da je jedan od najopasnijih muzičkih

Nacija ,vera i crkva ,društveni status , politička opredeljenost, društveno uređenje, emigracija, imigracija ... pojmovi su sa kojima sam počeo ozbiljnije da se susrećem i o njima razmišljam sa nekih 16-17 godina. Doveden iz krša u ravnicu gde nema niti jednog kamena , što je za mene bilo nezamislivo, saznadoh da se Ljudi dele na : Srbe, Hrvate, Slovake, Mađare, Slovence, Makedonce, Albance ... kasnije kroz vestern i kriminalističke filmove upoznao sam Amerikance, Engleze, Francuze , Italijane, Meksikance ... Iako sam u osnovnoj školi učio ruski jezik

 Rad je stvorio čoveka ! Čovek  je napravio sredstva za rad, radi lakšeg obezbeđivanja materijalnih dobara za egizistenciju / koja su mu došla glave / ,  za društvenu nadgradnju ,krov nad glavom ,za pokolenja,  sigurnije sutra , mirniju jesen života... Svaki čovek  i žena imaju pravo na rad što garantuje i član 60.Ustava  RS:

"Јемчи се право на рад, у складу са законом.
Свако има право на слободан избор рада.
Свима су, под  једнаким условима, доступна

 Mnogo je bilo opominjućih tekstova o posledicama uranijuma i njegovom zračenju.

Veći deo neeksplodirane municije je pokupljen, ali šta sa onom - daleko brojnijom - koja je eksplodirala i ostala u zemlji?

Na trovanje zemlje, vode i vazduha - na mikronske čestice koje raznose vetrovi po bližoj i daljoj okolini - obično se zaboravlja jer posledice nisu trenutne.

Kako ublažiti posledice uranijumskog bluza

Nikad nije kasno da se posledice bar ublaže.
Međutim za to

autorka mr Dragana Ćorić

/predsednica UG RODITELJ - Novi Sad

Da li znate šta program Partnerstvo za mir znači za građane Republike Srbije? Da li zaista znate koje prednosti članstvo može doneti vašoj zemlji? Koji su stavovi vaših političara, vaših sunarodnika, ali i Srba u susednim zemljama, o aktivnostima koje se dešavaju u okviru Partnerstva za mir?

„Integracija" je serija od 24 dokumentarne emisije, u trajanju od 25 minuta, koje istražuju Partnerstvo za mir i kako ono utiče, ne samo na Srbiju, već i kako je članstvo uticalo na one susedne zemlje, koje već u potpunosti učestvuju u programu. Emisije traže odgovore ne samo od političara, već i od građana Srbije, kao i onih koji žive u inostranstvu.

Zaposleni u srpskoj redakciji BBC-a okupili su se u svojim prostorijama u centru Beograda prošlog petka uveče da bi obeležili zatvaranje tog servisa i da bi slušali poslednje emisije koje je BBC emitovao na srpskom. Mnogo uvaženih kolega, uključujući i one zaposlene na RTV B92, koja je njihov dugotrajni medijski partner, pridružilo im se u tom emotivnom trenutku. Od momenta kada je počeo da emituje program 1939. godine pa sve do poslednje emisije, BBC je uspostavljao najviše standarde novinarstva.

Današnji prvi Forum EU-Srbija bio je veoma ohrabrujući.

Kažem ohrabrujući zato što je:
1. predsednik Tadić jasno rekao da u Srbiji postoji politička volja neophodna za ispunjenje kriterijuma iz Kopenhagena, koji su neophodni za članstvo u Evropskoj uniji, kao i da je EU budućnost Srbije.
2. dok je naglašavao šta još treba da bude učinjeno, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej odao je potpuno i opravdano priznanje Srbiji na zavidnom progresu koji je učinjen radom na neophodnim reformama.