Ponekad praksa i događaji idu brže od planova i obećanja i pojave se neke naizgled neverovatne stvari, koje mogu da zapanje mnoge od nas. Tako je i sa vešću koja se pojavila na Internetu juče ili prekjuče - Carrier IQ može da prati svako dugme koje Vi pritisnete na svom mobilnom telefonu i da ga pošalje IQ serverima!

Pa da krenem redom.

Gost autor: petargli

Uzimam dve kese pune đubretom i krećem ka liftu ispred koga stoji kurir prepoznat u trenu. Poželeh dobro veče, trudeći se da oslobodim desnicu koja je nedugo zatim bila zarobljena u čvrstom stisku. "Pa ti si još tu, mislio sam da si se odselio, nisi uspeo?" Već sviko, nije mi bilo teško da ukratko objasnim zašto nisam. "Ti sigurno znaš, da li će stvarno one entuzijaste da pošalju na Mars?" Mars ...

Vidim da se spremaju izbori i da se na sve strane priča i piše o tome, pa i ovde na blogu. Ja o izborima ne umem i neću, pa ću probati da napišem nešto o teškoćama preduzetništva i startup-ovima, nadajući se da i ova tema nekoga u Srbiji trenutno zanima.

Govoriću o visokotehnološkim startup firmama.
Kako napraviti uspešan startup u Srbiji ili generalno nekoj od zemalja ovog regiona ili trećeg sveta? Najkraći odgovor je: Vrlo teško. A zašto je to tako? Postoje brojni razlozi od kojih ću neke ovde nabrojati.

Technology Review je objavio tekst o radu fizičara Ronalda van Elburga sa Groningen univerziteta iz Holandije koji tvrdi da je otkrio u čemu je greška eksperimenta na CERN-u u okviru kojeg je izmerena brzina neutrina veća od brzine svetlosti. Ova vest je pre nekoliko nedelja dovela do velikog interesovanja kako naučne javnosti tako i običnog sveta.

Virtuelni čitač misli, čita Vaše misli preko Interneta. Mislite da je nemoguće? Probajte. Mogli biste se iznenaditi...

Pa izvolite, evo Virtuelni čitač misli je ovde.

For those who prefer English version, Virtual Mind Reader is here.

Moj prvi utisak: ipak plus za Google+.

Google je pokrenuo novu društvenu mrežu, nazvanu Google+. Pre par dana sam, preko kolege Vase (hvala Vaso), dobio pozivnicu da se pridružim „maloj grupi ljudi koji pomažu da se Google+ testira". Zanimljivo je da je Google vrlo brzo dostigao limit te probne serije korisnika i da, izgleda, trenutno nije moguće poslati pozivnice dalje.

Internetom kruži vest da je svoj profil na Google+ mreži otvorio i osnivač Facebooka Mark Zuckerberg. 

Evo kratkog opisa prvih saznanja i iskustava sa Google+ uslugom. Osvrnuću se i na aspekt privatnosti i zaštite, koji je meni posebno interesantan, kada su društvene mreže u pitanju.

Gde ce sve ovo da se chuva? Ovo shto mi pishemo na blogu, ovo shto je po internetu? Ko ce to da organizuje kako bi mi to nashli nakon 5, 10, 50 godina? Dali ce sve da se sachuva? Svaka biblioteka koja ima mogucnost baca svoja shtampana izdanja i prebacuje se na online izdanja. Gde ide ovaj digitalni svet? Dal ce nam ostati neshto opipljivo za buducnost iz ovoga veka ili ce sve da bude negde na nekom serveru za koji nemamo pojma gde se nalazi?

Pogledajte ovaj video koji je napravio Michael Wesch sa Kansas State University. 

"The notion that I am me, feels like a pebble in my shoe" - Nobodyhere

Opet blog o umrežavanju ,  lepljivoj paučini iz koje se nija lako iskobeljati.

Ni ne pokušavam da se iskobeljam, naravno, nego mi od ne-tako-davnog talasanja  na rubu mreže, preko sadašnjeg Wikileaks talasanja, pa još nekoliko sitnica, sve više jedno drugo umrežavanje privlači pažnju.

Mnogi su čuli - u elektronici umeju da se kreću ne samo elektroni (teče struja), nego i šupljine. To je prividno, naravno, iluzija, pošto u šupljinu ulete neki od susednih elektrona pa je tad šupljina tamo gde je bio taj nekad susedni  elektron i nama se čini da se šupljina kreće.

Prostiji primer -zamislimo livadu i na njoj urednu 100x100 matricu, tj 10,000 ćelija u kojima mogu da stoje ljudi, pa onda samo 9,999 ljudi tako da nam je jedna ćelija uvek prazna. Ako se u praznu ćeliju uvek i brzo pomeri neka osoba iz susedne ćelije ima se utisak da se praznina kreće, ne ljudi.

Tako, čini nam se da je šupljina opipljiva. U elektronici šupljine rade posao, rade u društvu, rade ko zna gde.