Ove godine nagradu Osvjanje slobode koju dodeljuje Fond "Maja Maršićević-Tasić" dobila je profesorka  Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović.

Nagrada "Osvajanje slobode" dodeljuje se ženi koja se svojim delovanjem zalaže za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u društvu.

Pa da vidimo kako profesorka afirmiše ljudska prava na svom Facebook profilu:

Kaže jedan moj profesor, Amerikanac, treba im to sve dati. Jer se u suprotnom gejevi mnogo više množe, sklapaju strejt brakove, pa prenose gene... Ali bez šale, pravo na brak je i pravo na usvajanje dece. Zamislite strejt dete koje živi u gej braku, gospode bože. 

 

Ko sve u Srbiji neće da dobije nagradu za afirmaciju ljudskih prava... 

Zanima li uopšte nekoga mišljenje tih...korisnika?

Iz mora komentara i pritužbi na ovu temu, jer ovo definitivno nije blog gde ćemo se  radovati tome što jeste postignuto – nego poređati šta nije, a i šta bi smo mi – Korisnici (zamisli bezobrazluka!) voleli ili mislili da treba, izdvojiću samo par...

   U Srbiji se dnevno popuši oko 70 miliona cigareta, tj oko 3,5 miliona kutija. Jedna od njih je moja.
Po nekim istraživanjima, Srbi su po potrošnji cigareta u Evropi odlična srebrna medalja, odmah iza braće Grka.
Nema, na žalost, podataka koji smo po potrošnji bensedina, ugljenmonoksida ili ribe po glavi stanovnika, ako bi Neko krenuo da drži slovo o „zdravlju nacije“, odmah da prekinem tu muku.
LM, naš dragi ministar Tomica Milosavljević rešio je da Srbima nanese još malo zdravlja, a sreća i zabava se podrazumevaju :

 

Gost autor (gošća autorka): Taube

 

Ima nešto gnjilo u zemlji Srbiji.

Nešto ima buđavo u zemlji srpskoj.

Postoji nešto natrulo u zemlji Srba.

Nešto postoji raspadnuto u Srbima ma gde oni živeli i kojim se novim ili starim ideološkim profilima priklanjali.

Nešto je tu crvljivo i kod ’ nacionalista

Naš današnji gost-bloger je Nj.E. Edvard Ferguson, britanski ambasador u Sarajevu.  Tekst koji sledi je prvobitno objavljen na Forin ofisovoj blogerskoj platformi. 

 

U proteklih nekoliko dana mnogi su izneli snažne stavove o planiranoj rezoluciji UN-a kojom će se obeležiti 20 godina od genocida u Srebrenici iz perioda strašnog rata 1990-tih u kojem su sve strane pretrpele velike žrtve, vojne i civilne.

Kada je Velika Britanija prihvatila odgovornost za izradu nacrta ove rezolucije, znali smo i rečeno nam je da će to biti težak zadatak, koji će čak i podrazumevati određeni rizik. Odsustvo dovoljno ozbiljnih i održivih koraka ka pomirenju unutar Bosne i Hercegovine i šireg regiona u proteklih 20 godina znači da su rane još uvek sveže.

 

Naslovu ne fali znak pitanja, sugestivan je baš kao i naslov nad novom tiradom psihoterapeuta na slobodi, Zorana Milivojevića, "Zašto su jake žene naporne?". Čovek je majstor, odlično mu ide podilaženje niskim ljudskim strastima, tvrdnjama da je ono loše u čoveku dobro, čak i preporučljivo. Ono što bi većina volela da može na glas da kaže, al ne sme. Zato on to zine umesto njih, usreći ih i umesto

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Na mom prethodnom blogu došlo je do žestoke rasprave (ako se to tako može nazvati) o problemima prihvatanja doseljenih ljudi. Prvenstveno je bila reč o Beogradu, a kasnije se priča raširila

gost autor: Pat Condell

prevod: AleXandar Lambros

Ako ste od onih što kritikuju religiju svako malo neko će vam se s neodobravanjem obratiti - „Ok, ne veruješ u boga ali bi mogao da pokažeš malo više poštovanja za one koji veruju." I možda ćete se zamisliti - „Hm, možda su u pravu. Ne može da škodi da pokažem malo više poštovanja, na kraju krajeva, niko ne voli da mu se bez uvijanja kaže da mu je religija najobičnija nebuloza koja generiše zlo u svetu. Da je ono što oni zovu verom najobičniji strah zaodenut u vrlinu i da su njihova detinjasta verovanja ludačka košulja čovečanstva." To je stvarno udarac. Dakle, da, možda bih mogao da pokažem malo više poštovanja.

Postoje te paralele između Istre i Vojvodine, koje su više pusta želja Vojvođana sa jedne strane, i percepcija Vojvodine od strane Istrijana. Da ne idem baš u dubinu, opisaću događaj koji će slikovito objasniti sličnosti i razlike između Istre i Vojvodine, bar onako kako ih ja vidim.

Pre nekog vremena čitao sam, kolumnu, čini mi se, Teofila Pančića (do pisanja ovog teksta nisam uspeo da izguglam da budem siguran), ali tu je pisalo otprilike sledeće: kada pitate u Istri domaćine kod kojih letujete, da li može biti problema sa parkiranim kolima koja imaju srpske