Ove godine nagradu Osvjanje slobode koju dodeljuje Fond "Maja Maršićević-Tasić" dobila je profesorka  Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović.

Nagrada "Osvajanje slobode" dodeljuje se ženi koja se svojim delovanjem zalaže za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u društvu.

Pa da vidimo kako profesorka afirmiše ljudska prava na svom Facebook profilu:

Kaže jedan moj profesor, Amerikanac, treba im to sve dati. Jer se u suprotnom gejevi mnogo više množe, sklapaju strejt brakove, pa prenose gene... Ali bez šale, pravo na brak je i pravo na usvajanje dece. Zamislite strejt dete koje živi u gej braku, gospode bože. 

Ko sve u Srbiji neće da dobije nagradu za afirmaciju ljudskih prava... 

Zanima li uopšte nekoga mišljenje tih...korisnika?

Iz mora komentara i pritužbi na ovu temu, jer ovo definitivno nije blog gde ćemo se  radovati tome što jeste postignuto – nego poređati šta nije, a i šta bi smo mi – Korisnici (zamisli bezobrazluka!) voleli ili mislili da treba, izdvojiću samo par...

   U Srbiji se dnevno popuši oko 70 miliona cigareta, tj oko 3,5 miliona kutija. Jedna od njih je moja.
Po nekim istraživanjima, Srbi su po potrošnji cigareta u Evropi odlična srebrna medalja, odmah iza braće Grka.
Nema, na žalost, podataka koji smo po potrošnji bensedina, ugljenmonoksida ili ribe po glavi stanovnika, ako bi Neko krenuo da drži slovo o „zdravlju nacije“, odmah da prekinem tu muku.
LM, naš dragi ministar Tomica Milosavljević rešio je da Srbima nanese još malo zdravlja, a sreća i zabava se podrazumevaju :

" Građanima je za utehu da su gradske vlasti posle kritika i sprdnji sa gigantskom jarbolom na Ušću, koji je trebalo da bude visok stodvadeset metara smanjile to čudo na osamdest metara visine,..! ".

Citirana rečenica je delić komentara nedeljnika "Vreme" posvećenog početku realizacije više projekata beogradskih vlasti od kojih neki, čak većina (pasarela i gondola na Kalemegdanu, veštačka stena u Košutnjaku, panoramski točak i ogromni jarbol za zastavu na Ušću..) još od kad su bili samo u najavi, izazivaju brojne dileme i kritike, čak i zgražavanja i

Gost autor (gošća autorka): Taube

Ima nešto gnjilo u zemlji Srbiji.

Nešto ima buđavo u zemlji srpskoj.

Postoji nešto natrulo u zemlji Srba.

Nešto postoji raspadnuto u Srbima ma gde oni živeli i kojim se novim ili starim ideološkim profilima priklanjali.

Nešto je tu crvljivo i kod ’ nacionalista

Igor to nije zaslužio. Naprosto nije imao kad. Tek se rodio. Nijedno dete ne zaslužuje da se nađe u centru pažnje ostrašćenih komentara. Kao svako dete, Igor samim svojim rođenjem zaslužuje šansu za pristojan i ispunjen život. To je njegovo univerzalno pravo, bez obzira na njegov pol, boju kože, poreklo. Ostavimo zato Igora.

Pred kraj partijskog sastanka u Mađarskoj.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja?
Javlja se Pišta:
- Imam ja jedno.
- Izvoli druže Pišta.
- Hteo bih da znam zašto vagoni odlaze puni u SSSR a vraćaju se prazni.
- Druže Pišta, o tome ćemo na narednom sastanku.

Sledeći put, opet na istom mestu.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja ?
Šandor:
- Imam ja dva. Zašto vagoni odlaze puni u SSSR i vraćaju se prazni i gde je Pišta?

Naš današnji gost-bloger je Nj.E. Edvard Ferguson, britanski ambasador u Sarajevu.  Tekst koji sledi je prvobitno objavljen na Forin ofisovoj blogerskoj platformi. 

U proteklih nekoliko dana mnogi su izneli snažne stavove o planiranoj rezoluciji UN-a kojom će se obeležiti 20 godina od genocida u Srebrenici iz perioda strašnog rata 1990-tih u kojem su sve strane pretrpele velike žrtve, vojne i civilne.

Kada je Velika Britanija prihvatila odgovornost za izradu nacrta ove rezolucije, znali smo i rečeno nam je da će to biti težak zadatak, koji će čak i podrazumevati određeni rizik. Odsustvo dovoljno ozbiljnih i održivih koraka ka pomirenju unutar Bosne i Hercegovine i šireg regiona u proteklih 20 godina znači da su rane još uvek sveže.

Naslovu ne fali znak pitanja, sugestivan je baš kao i naslov nad novom tiradom psihoterapeuta na slobodi, Zorana Milivojevića, "Zašto su jake žene naporne?". Čovek je majstor, odlično mu ide podilaženje niskim ljudskim strastima, tvrdnjama da je ono loše u čoveku dobro, čak i preporučljivo. Ono što bi većina volela da može na glas da kaže, al ne sme. Zato on to zine umesto njih, usreći ih i umesto