Današnji herojski čin koleginice antifašistkinje Aide Ćorović, koja je oprala obraz normalnom, čestitom, civlizovanom Beogradu gadjajući jajima sramni mural u Njegoševoj ulici sa likom osudjenog ratnog zločinca, nacionalne sramote celog srpskog naroda, kao da je najava prekretnice u odnosu prema nesrećnim, ratnim devedesetim

 

 

Ove godine nagradu Osvjanje slobode koju dodeljuje Fond "Maja Maršićević-Tasić" dobila je profesorka  Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović.

Nagrada "Osvajanje slobode" dodeljuje se ženi koja se svojim delovanjem zalaže za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u društvu.

Pa da vidimo kako profesorka afirmiše ljudska prava na svom Facebook profilu:

Kaže jedan moj profesor, Amerikanac, treba im to sve dati. Jer se u suprotnom gejevi mnogo više množe, sklapaju strejt brakove, pa prenose gene... Ali bez šale, pravo na brak je i pravo na usvajanje dece. Zamislite strejt dete koje živi u gej braku, gospode bože. 

 

Ko sve u Srbiji neće da dobije nagradu za afirmaciju ljudskih prava... 

Zanima li uopšte nekoga mišljenje tih...korisnika?

Iz mora komentara i pritužbi na ovu temu, jer ovo definitivno nije blog gde ćemo se  radovati tome što jeste postignuto – nego poređati šta nije, a i šta bi smo mi – Korisnici (zamisli bezobrazluka!) voleli ili mislili da treba, izdvojiću samo par...

Српску јавност је почетком јануара потресао случај силованих и на друге начине напаствованих девојчица, девојака у глумачкој школи где су вешто злоупотребљавани образовање, религија, уметност ... и, изнад свега, нежно младалачко поверење - како би се реализовале изопачене склоности "васпитача". Силовања, узнемиравања и омаловажавања

Наслов текста као мој одговор на питање које се од 6. јануара најчешће чује: да ли је у реду ограничавати слободу говора?

Овим одговором сам изненадио и самог себе, јер ми је први инстинк говорио - не, никако, пупупу! Ту је позната максима Волтера, о брањењу права саговорника на мишљење и поред неслагања, као нека врста светионика

   U Srbiji se dnevno popuši oko 70 miliona cigareta, tj oko 3,5 miliona kutija. Jedna od njih je moja.
Po nekim istraživanjima, Srbi su po potrošnji cigareta u Evropi odlična srebrna medalja, odmah iza braće Grka.
Nema, na žalost, podataka koji smo po potrošnji bensedina, ugljenmonoksida ili ribe po glavi stanovnika, ako bi Neko krenuo da drži slovo o „zdravlju nacije“, odmah da prekinem tu muku.
LM, naš dragi ministar Tomica Milosavljević rešio je da Srbima nanese još malo zdravlja, a sreća i zabava se podrazumevaju :

 

 

" Građanima je za utehu da su gradske vlasti posle kritika i sprdnji sa gigantskom jarbolom na Ušću, koji je trebalo da bude visok stodvadeset metara smanjile to čudo na osamdest metara visine,..! ".

Citirana rečenica je delić komentara nedeljnika "Vreme" posvećenog početku realizacije više projekata beogradskih vlasti od kojih neki, čak većina (pasarela i gondola na Kalemegdanu, veštačka stena u Košutnjaku, panoramski točak i ogromni jarbol za zastavu na Ušću..) još od kad su bili samo u najavi, izazivaju brojne dileme i kritike, čak i zgražavanja i

Gost autor (gošća autorka): Taube

 

Ima nešto gnjilo u zemlji Srbiji.

Nešto ima buđavo u zemlji srpskoj.

Postoji nešto natrulo u zemlji Srba.

Nešto postoji raspadnuto u Srbima ma gde oni živeli i kojim se novim ili starim ideološkim profilima priklanjali.

Nešto je tu crvljivo i kod ’ nacionalista

 

Igor to nije zaslužio. Naprosto nije imao kad. Tek se rodio. Nijedno dete ne zaslužuje da se nađe u centru pažnje ostrašćenih komentara. Kao svako dete, Igor samim svojim rođenjem zaslužuje šansu za pristojan i ispunjen život. To je njegovo univerzalno pravo, bez obzira na njegov pol, boju kože, poreklo. Ostavimo zato Igora.