Za vreme ručka je Paul ponudio da povede Mike-a i mene u grad posle posla, ako nemamo drugih planova. Drugih planova? Paul je bio srećan da se ispred njega isprečila velika salata u transparentnoj plastičnoj činiji kad sam odskočila od stolice jer šanse su bile prilične da bih skočila i preko malog okruglog stola i bacila mu se oko vrata. On se nasmešio iza svoje salate; bilo je jasno koliko se takva jedna ideja usvaja i da je bukiran kao vodič.

Nemam pojma zašto sam ispružena na balkonu u Crikvenici, s pogledom na Krk, čitala baš priču o slonu koji je lancem za jednu nogu vezan za plitko zaboden kolac i ne pada mu napamet da bi mogao da se oslobodi i pobegne. U knjizi „Ispričat ću ti priču" Jorge Bucay kaže da iako golem i moćan, slon ne beži jer misli da - ne može.

Cirkuski slon ne beži zato što je

za dva popodneva...(foto kolaž)

Ustao sam negde posle 6. Subota pred Vaskrs, dan pre toga sam sa detetom i ženom došao u tazbinu. Obećao sam ženi još dok smo se zabavljali da ćemo ili Božić ili Vaskrs proslaviti kod njenih. Obećanja ispunjavam.
Tast (u daljem tekstu deda) je već stavio kafu. On obavezno počinje dan uz kafu i čašicu rakije.

Sa svakog putovanja potrudim se vratiti sa mrvicom sačuvanog sjećanja za jedan mali putopis. Zabilježim detalje ugrubo prvih dana po povratku sa puta, a kada nađem vremena uobličim ih u štivo za svoju dušu. Da se ne zaboravi.

Tako je trebalo biti i ovaj put nakon Indonezije, mog prvog susreta sa Azijom, koji je nespretno započeo dijarejom.
Ali nije.
Probudio sam se u trenutku kada su nakon 13 sati leta iz Jakarte točkovi Boinga, koji je pamtio i bolje dane, dodirnuli pistu aerodroma u Frankfurtu.
Tada još nisam znao da se nešto ranije probudio i Eyjafjallajoekull,

Prolazite li brežuljkasnim predelima oko Fridrikshafena, uz tromedju koja preko jezera Konstanc Nemačku odvaja od Austrije i Švajcarske, izmedju beskonačnih voćnjaka videćete visoke drvene stubove povezane žičanim mrežama. Ne, ne radi se o sistemu antena - prolazite pored polja na kojima se uzgaja hmelj, sirovina koja pivu daje neophodnu gorčinu.

Ako imate vremena, svratite do Muzeja hmelja u Tetnangu, gde možete dobiti obilje zanimljivih informacija o načinu na koji se hmelj nekada obradjivao i danas se obradjuje.

Odavno već dugujem ovaj tekst. A i čim grane sunce ja počnem da razmišljam o odmoru. Za one koji nemaju pojma o čemu pričam, neka pogledaju prva dva dela tunižanske avanture.

 

Tunis, početak jednog divnog prijateljstva

 

Kako se NE kupuje u Tunisu

 

Ovo je u neku ruku user’s manual za samostalni obilazak severnog dela Tunisa, tj. glavnog grada i njegovog bliskog okruženja – Kartagine i Sidi Bu Saida.

 

                                                                           

 

                                                                          Nigdar ni bilo da nekak ne bu bilo

                                                            

2 dan

Evo nas kod drugog dana obilaska Rima. Drugi dan je najvećim delom rezervisan za obilaženje Vatikana odnosno muzeja u Vatikanu i znamenitosti u njegovoj okolini ali o njima ćemo malo kasnije. Ono što je najbitnije da znate što se Vatikana tiče je da za ovaj muzej vlada ogromno interesovanje nebitno koje je

Sredinom marta sam se vratio u Evropu i skoro odmah otišao u Srbiju na kratko. Ukupan boravak 10 dana što je u potpunosti dovoljno da shvatim da se najbitnije stvari nisu promenile u toku mog odsustva.

Kada neku državu posetite posle višegodišnjeg odsustva, mnoge stvari vam padaju odmah u oči.

Meni su dve pale odmah u oči:

Enormna apatija svih sa kojima sam imao kontakt i kuknjava o nemaštini koja vlada.

Apatija ljudi svih intelektualnih nivo sa kojima sam se u toku boravka sreo je nadmašila apatiju koja je vladala za vreme Miloševićeve vlasti a nada