U srcu Šumadije ima jedno preduzeće sa nekoliko stotina radnika koje već decenijama jedva opstaje. Firma zauzima veliko parče zemljišta koje gotovo ničemu ne služi. Proizvodili su nekad davno robu koja danas gotovo da i nema tržište. Pored nje je novo privatno preduzeće, čiji posao cveta.  Ova mlada firma bi htela da se širi a za to joj treba dodatno parče zemlje. Može li da kupi zemlju koja pripada susednom preduzeću? E pa, ne može!

Prvo preduzeće u životu održavaju državne subvencije, što znači da njene troškove pokrivaju srpski poreski obveznici.

 

У Србији гори фитиљ бомбе. Има ли икога ко може да га угаси?

Знам да је „бомба" о којој говорим тешко и осетљиво питање, и то не само у Србији већ широм „старог континента". Реч је о становништву које је све старије и последицама које то има  на дугорочну финансијску одрживост пензионих система.

И мада се многе европске земље суочавају са истим проблемом, Србија је у посебно тешкој ситуацији.

Jednom davno, Jugoslavija se izdvajala među zemljama centralne i istočne Evrope po tome što je imala prilično profesionalne javne službe nasuprot „političkoj birokratiji" koja je dominirala u nekadašnjem „istočnom bloku". Deset godina teške politizacije društva devedesetih godina prošlog veka uništilo je dobar deo te prednosti. Tada je nastala politizovana administracija, ispraznih sposobnosti. Ona se nadovezala na demotivisane i razočarane profesore, doktore, medicinske sestre i ostale profesionalce u javnoj službi.

U prvoj polovini prošle dekade došlo je do pokušaja modernizacije javnog sektora.

Samoživo se baveći sobom, naši politički skotovi su postali noćna mora, dok većina stanovništva sanja o radnoj knjižici i overenoj zdravstvenoj knjižici!
Ipak, pojedini sanjari iz meseca u mesec pokazuju nam da nije sve otišlo do đavola.
U junu, na 17. Juniorskoj matematičkoj olimpijadi, koja je održana u Antaliji u Turskoj, učenici iz Srbije osvojili su šest medalja - jednu zlatnu, tri srebrne i dve bronzane.

"Ако вам је стало до ваше шуме, немојте губити енергију покушавајући да уздигнете старо одумируће дрво, већ помозите да млада стабла здраво расту", каже кинеска пословица.

Економија је као шума.  Много је продуктивније обезбедити да настају млада, здрава предузећа у којима се отварају нова радна места него уз велике трошкове покушавати са спасавањем фирми које одумиру.

Наравно, емотивно је увек веома тешко преболети када се неко божанствено, старо дрво сручи на земљу.

 

Živeo sam u New Yorku 2008. godine

Septembarski crash berze  te godine je jedno od najčudnijih iskustava u mom životu.

Video sam mnoge pametne ljude, ozbiljne biznismene, koji su se ponašali iz straha potpuno iracionalno.

Njihova iracionalnost me na neki način podsećela na vreme Jezde i Dafine u Beogradu.

Samo nekako

Davno sam izbaksuzirao DS kada sam rekao da ,ako ne uradi to što treba i što je tada mogla da je htela,  da joj se može desiti da izgubi izbore i više ne bude imala prilike pa će biti “sama pala , sama se ubila”.Tako i bi.

Ovoj vladi iskreno želim da uspe, ne zbog stranke, već zbog nas svih, a ako uspe neka uživa pohvale, čestitke  i još veću popularnost.

U autorskom tekstu premijer Srbije Aleksandar Vučić napisao je da neće odustati od reformi, koje su u Srbiji neophodne, ali i da Srbi moraju da prestanu da krive druge za svoje greške.

Poručio je da svim snagama treba krenuti u akciju - Reforme odmah! Zakoni odmah! Rad odmah!

Ali je i rekao da mu je jasno  kakav je srpski mentalitet i “ko se sukobi sa srpskim mentalitetom, navikama i taborima uvek je osuđen na propast. Taj začarani krug moramo da prekinemo: da pobedimo sebe.”

I iznese  premijer dosta konstatacija koje su nesporne, a koje su mi se svidele i dojmile.

Ja sam to uvek tvrdio , a evo sada i premijer konstatova, dakle:

“da smo za sve što nam se dogodilo u najvećoj meri sami krivi i da nema nikakvih zavera, belosvetskih zavrzlama, vanzemaljaca, vatikansko-pravoslavno-budističko-cionističko-šamanskih urota, predskazanja, uroka...”“Mi, građani Srbije, moramo da prestanemo da sanjamo da ćemo ako ne budemo umeli da radimo, umeti nešto drugo.Stradali smo sanjajući takve snove i sada je red da se probudimo. I da naučimo da radimo.”

Zašto već tri decenije u našoj zemlji nema ozbiljnog privrednog rasta? Zašto, uprkos javnom dugu od čak 70% bruto domaćeg proizvoda (BDP), nemamo izgrađenu osnovnu infrastrukturu? Gde je to pravo malo bogatstvo koje smo pozajmljivali od 2008. godine otišlo? Kako to da u zemlji koja se uvek odlikovala kvalitetnom metalskom, namenskom i prehrambrenom industrijom, nezaposlenost prelazi 30%? Da li nam je sudbina da (jednom) nakon (uspešne) fiskalne konsolidacije nastavimo da životarimo na nekom evropskom minimumu, bez perspektive da će naša deca živeti bolje od nas?

Dragi prijatelji, prenosim tekst koji sam originalno napisao za Politiku, ne sa pretenzijom da znam neke velike istine koje drugi ne znaju, niti da bih ponudio gotova rešenja, već samo da bih pokušao da dam doprinos javnoj debati o najvažnijim društvenim pitanjima.

Као што је јавност већ обавештена, Државна ревизорска институција (DRI), контролишући финансијско пословање РТС-а током 2012. године, установила je и малверзације у трошењу новца РТВ претплатника за снимање ТВ серије „Равна гора". Између осталог, државни ревизори су установили мућке приликом исплате дневница, као и за путне налоге и рачуне за гориво. Такође, из Извештаја публикованог на сајту Државне ревизорске институције јасно се види да се копродуцент серије „CONTRAST STUDIOS d.o.o.", иначе приватна фирма породице Бајић, Уговором обавезала да сними укупно 15 епизода ТВ серије „Равна гора" (видети претходни блог „Финансијске и друге манипулације Радоша Бајића").

Šta je program iza ovoga? Ne znam , nadam se da će nam neki genije objasniti. Inače tumačenja dajemo sami . A onda će genije da nas ostavi bez objašnjenja a nekoga privede zbog širenja panike. Ako je verovati ombudsmanu nema širenja panike ako panike nema. A bojim se da sam prestao da se bojim. Tačnije nema straha, nema panike.