Od prvog jula Beograd više nije .... ne znam šta nije...nije grad. Kada vas od prvog dana, sedmog meseca 2018. godine bude pitao gde je Železnička stanica šta će dobiti kao odgovor? Nema?

'Držav' ili ko god da se tako češlja danas, smatra da je najbrži put ka uređenom društvu , ulasku u svet uređenih (odraslih) u Evropi, da se usvoje zakoni ('usaglašeni' sa pravilima društva u koje želimo da uđemo) i gotova stvar. Niko ne obraća pažnju na sitnicu kao što je primena tih zakona i pravila. Tu ostaju 'balkanska pravila'.

Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda održani 4. marta završili su eru DOS-a. Svojim ukupnim rezultatom od oko 3,5% odsto , bar u Beogradu, su na duže vreme sebe sklonile sa političke scene. Možda će se jednog dana te stranke i vratiti ali kao organizacije sasvim drugih ljudi i drugačijih programa i prioriteta.

Ovo je pozitivno gledanje na stvari a mogu i da prođu kao SPO, Nova demokratija, Srpska liberalna stranka... Mislim na DS i derivate (SD,NS,

Zakopan, pa otkriven 'opasan' otpad u Obrenovcu, ist to pronađeno i na drugom mestu, crvena tečnost ispuštena u Dunav u Novom Sadu. Bački kanal izvor zaraze, najveća beogradska deponija kod Vinče gori celo prošlo leto i bukvalno guši deo Beograda... Poznanik koji redovno vozi kroz Srem svedoči da se pored puta stalno vidi dim sa mnogih od divljih i 'pitomih' đubrišta, uništavanje otpada nije regulisano, preduzetnici koji su nameravali da pokrenu pogone za uništavanje organskog otpada propali su čekajući neke dozvole, u zaštićenoj zoni se sprema gradnja luke, đubreta svuda, nasipi se ruše da bi se sagradile vikendice, preduzimački vladajući metod je 'gde god nađeš zgodno mesto ti šut baci' ...

Godinama sam prijateljima prepričavao jedan tekst iz novina (Ekspres politika , mislim da se rubrika zvala 'Priče iz sudnice). 'Filmska' priča. Možda više pozorišna, rekao bih.

Priču sam napisao zamišljajući Glogovca u glavnoj ulozi. Likove zamišljam na osnovu ljudi koje srećem, koje gledam. Žao mi je što nisam bio bolji pisac i što ovaj tekst nije došao do pozorišta u kojem bi on bio Ilija.

Tamara je novinar. Dobar novinar. Tamara se bori da novinari mogu pošteno da rade svoj posao. I bori se za to da se zna ko taj posao radi pošteno, a ko se novinarom samo zove. Mislim, sam sebe tako naziva.

ČOVEK

Ubijenog čoveka nisam poznavao. Upoznali smo se nekoliko puta. Nekoliko puta smo razgovarali, više puta govorili i slušali u istoj prostoriji (nije obavezno da je bila prostorija) sa još nekim ljudima. Generalno znao sam ga koliko i većina novinara koji su se 'bavili' Kosovom. Ali ga nisam poznavao. Neke kolege i dragi prijatelji su ga poznavali prilčno dobro.

Mene je podsećao na jednog drugog čovekaiz javnog života. Po

(Na tabli broj 13 prikazan je dijalog novinara i političara u omiljenoj im zadimljenoj krčmi 'na glasu'. Sve se događa nekoliko meseci posle prijema zemlje u Evropsku uniju 25.03.2021. godine kada je jasno da se ništa neće promeniti i da odnosi aktera ove pripovesti uskoro postaju bivši odnosi a poznanici nekadašnji poznanici)

 Gost autor gondorgirl

Dolazim u iskušenje da ovaj tekst počnem citiranjem Harija Kalahana na temu mišljenja. Znate ono: "Mišljenje je kao...". No, ovde sam gost i trebalo bi da se ponašam pristojno, pa ću samo konstatovati da je

Prijatelju,

Ne vidim drugi način da ti o ovome govorim osim u ovom obliku. U obliku prepiske kakvu smo, samo u pojedinim periodima naših života, vodili. Da budemo precizni , o prepisci se i radi. O 'ličnim pismima koja bi trebalo da pripadaju svima'.