Evo jednog teksta za dusu i za moje drugarice.

Ko je bio u Perastu, zna da je to jedno nadrealno mesto. U njemu ima kucu moja drugarica, Gina (citati Djina), poznatija kao Srpska Karijetida. Njena kuca u Perastu je produzetak njene licnosti. I dan danas uzivam da budem deo nje.

Paradoksalno, ali malo je kuca u Perastu iz kojih se vidi Gospa od Skrpjela i Sv Djordje. Ginina kuca, bivsa kuca kapetana Roka, ima djardin izdignut iznad Peraske ulice, poplocan kamenom. Pogled na ostrva i Verige je deo kuce. Iza kuce je djardin sa bunarom, natkriven prastarom

Poslednji deo : najgora stvar koja vam se može dogoditi na pecanju ili u vezi pecanja 
  U prethodnim nastavcima potrudio sam se da ribolov predstavim kao (skoro) idealan provod. Ali – potpuno idealan provod postoji samo u filmovima. Pogledajmo kako stvari, ponekad funkcionišu u realnosti.

Istinita priča o ekonomskim benefitima NATO-a
[satira, što je ne čini manje istinitom]

Onomad kad se pripremao samit NATO-a u Istanbulu (oktobar 2004.) istovremeno su, logično, tekle pripreme za bojkot i demonstracije protiv istog. Nekoliko organizacija se udružilo u koaliciju zvučnog imena Defol Bush! (Gubi se Bušu! iliti M'rš Bušu!). Prve veće demonstracije su bile već juna te godine.

Kad su objavljeni planovi o režimu kretanja za vreme samita, što je eufemizam za režim koji nam je od grada napravio zatvor otvorenog tipa i kad se saznalo da će Kapali čaršija iliti Grand Bazaar biti zatvoren/a četiri dana za sav normalni svet, a jedan dan od ta četiri će biti otvoren za supruge najviših zvaničnika NATO-a, predstavnici Defol Bush!-a su otišli do bazardžija da ih nagovore da bojkotuju taj dan, te da ne otvore dućane tom čoporu dama.

Jedan te isti. No, deca, kao što isti crtani gledaju sedam dana zaredom, po tri puta dnevno, tako hoće da idu u isti cirkus.Valjda ih smiruje ideja da je bar nešto isto, u svetu koji se neoprostivo brzo menja pred njihovim malim očima.
Svake godine je šatra sve manja, i sve je manje cirkuzanata, i posetilaca...šteta...i olinjalih životinja...to baš nije šteta.
Karte su neoprostivo skupe (za nas posetioce) i neoprostivo jeftine za njih...prave umetnike. Ja bih uvek više platila cirkuskog artistu nego glumca u reklami za uloške. No, ja o parama inače nemam pojma, pa zaboravite.

Išli smo sinak i ja.

Cenim Spiridonovu brigu i obaveštavam ga da nana mirno spava.

Ne nije ovo o mojim neverovatnim sposobnostima. Ovo je nesto sasvim drugo.

SixthSense je spravica koju mozete da nosite oko vrata i koja vam omogucava interakciju sa svetom oko vas na nacin koji je mozda vidjen u nekim filmovima Toma Kukuruza. Pomocu kamere i projektora ova spravica SixthSense vidi sve sto I vi vidite I vizualno povecava bilo koju povrsinu ili objekat sa kojim ste u nekoj vrsti interakcije. SixthSense projektira informaciju na povrsinama kao sto je zid, vasa ruka, I bilo koji drugi fizicki objekat koji se nalazi u vasoj blizini I koja vam omogucava interakciju

"Smisao je za mene besmislen" - Zdislaw Bekskinski

Ova fantstičnost iz naslova je ciljano dvosmislena, i oba ta smisla itekako imaju ... smisla.
Prvi, jer se Daniel Dociu bavi fantastičnim slikarstvom .... megaepskim, hipernabudženim SF-om.
Drugi, jer su njegovi radovi fantastično mnogodooobri .

Swan Ship 

Pesma kaže da se kneginja sama požalila knezu na zmaja i njegovu neutaživu žeđ za njom. Ništa im verujem. Tim pesmama.  Kneginja je naravno morala biti opevana kao nevoljna ljubavnica zmaja, željna da se vrati svom knezu nebeskog naroda.

A kako je to stvarno bilo…