Sagittarius

Poznajemo ih mnogo - sa velikih i malih ekrana, iz javnog i političkog života... Bruce Lee, Bette Midler, Frank Sinatra, Frank Zappa, Kim Basinger, Mila Jovovic, Jeff Bridges ali i Čerčil i Staljin.

Meni su važni - mama, Mali Pas, Voljeno Biće, drugar o kom sam blog pisala... Otkako sam na jednoj operaciji 'pretekla' i ja slavim

Dugo očekivani koncert Jelene Karleuše, jedne od najvećih balkanskih estradnih diva - recimo to tako, „politički korektno", zbog brojne konkurencije u vidu Cece, Seke i ostalih zvezda i starleta, supernovi i crnih patuljaka i patuljčica - održan je 15. maja pred oko 10.000 ljudi u beogradskoj Areni. Kažem dugo očekivani, jer je Karleuša prvi put u petnaest godina dugoj karijeri nastupala solo, a najave spektakla svakako su zagolicale maštu koliko fanova, toliko i brojnih oponenata, koji su priželjkivali „Titanik u najavi", glamurozni hepening koji će lagano dotaći dno i završiti u katastrofi epskih proporcija.

Otvaram sanduče da proverim da li država potražuje još nešto od nas i da li me banka obaveštava na 15 strana šta sam sve potrošila i na koliko još načina mogu da se zadužim dok nas sve zajedno ne pokupe i ne odvedu u vavilonsko ropstvo. Nisam  očekivala napad s leđa u vidu postarije, doterane, nepoznate gospođe.

- Jeste  li vi iz ove zgrade? (Takvim tonom mi se poslednji put obratili verovatno još razredna u srednjoj.)

-  Jesam, zašto pitate?

Kakvi su nam intelektualci, takva nam je i intelektualna zabava

Da nema fejsbuka verovatno, ma šta verovatno, sasvim sigurno bih propustio nedavno alkoholno isparenje koje je Svetislav Basara kondenzovao na stranicama Danasa. 

Aj' još nekako bih mogao progledati kroz prste priključivanje gomili koja medijski linčuje Monsieur Stros-Kana (naravno, to čini uz sve "ograde"),* ali primitivizam prelamanja priče o dotičnom kroz "srpsku prizmu" mi izaziva grčeve u stomaku i potrebu da bacim peglu, te ovo tipkam čisto terapijski. Jbte, zar je Srbistan zaista postao takva (crna) rupa u svetu da se ništa dalje od njenog sadržaja i zidova ne vidi? Jedina razlika između "intelektualca" Basare i turbopatriotskih mislilaca je da ovi drugi tu rupu vide kao pupak sveta.

Znate, mnogo volim koktele, prijeme i ostala društvena dešavanja. Mislim, da budem iskren, volim sve gde ima da se jede i pije za džabe. Još ako ima paparaca da me slikaju za neke novine, pa šta ima lepše od toga? Ali moram da primetim da je kriza baš udarila. Odeš tako na neko modno dešavanje, a oni te ponude rol viršalama iz neke trećerazredne pekare, a dimljeni losos i kavijar su odavno nestali sa srpskih prijema. Ili mene na takve još uvek ne zovu (dočepaću se ja Belog dvora, kad tad).

Tako, bez kavijara i dimljenog lososa, je bilo i sinoć u hotelu „Kontinental" na proslavi dvadesetog rođendana magazina „Vreme". Ali, uprkos tom velikom i neoprostivom nedostatku, meni je bilo srce puno sreće i zadovoljstva. Sinoćni rođendan je dokaz kako svi prijatelji i neprijatelji, suprotstavljene političke struje, različiti finansijski interesi, NUNS i UNS, prva, druga... sedamnaesta Srbija, strejt, gej, bi, trans, svi mogu da se druže i zabavljaju, kad ima hrane i pića za džabe.

Kada ženskarenje nije silovanje

Smežuravanje slučaja protiv DSK

Dr Suzan Blok

Mračna optužba za silovanje protiv Dominika Štrosa Kana izgleda pada kao veliki tvrdi falus koji se iznenada umlitavi konfrontiran sa izduvavajućom moći istine. Navodna žrtva, sobarica, čija je strasna priča o divljačkom silovanju od strane 62-godišnjeg šefa MMF-a u luksuznom apartmanu Sofitela svojim zavodljivim "kredibilitetom" toliko opsela policiju i učenjake (pundits, prim. prev.), je povezana sa prodajom narkotika, pranjem novca i laganjem.* Takođe je snimljen njen telefonski razgovor sa robijašem, tokom 24 sata u kome se navodno "silovanje" desilo, o uzbudljivosti i lukrativnosti optuživanja čoveka sa kojim je kako sad izgleda upravo imala dobrovoljni oralni seks.

Ako ste danas hteli da gledate premijeru filma "Šerlok Holms" u jednom tržnom centru, strašno bi se prevarili. Kako su stavili obaveštenje, danas "nema repertoara". Sad mi nije jasno zašto onda najavljuju premijeru filma onda kada bioskop ne radi? Da li to ima veze sa pravoslavnim božićem? To bi bilo čudno, jer svi ostali bioskopi rade. U čemu je njihov problem? Hoće da budu najveći pravoslavci u zemlji ili im je došlo da ne rade?

AleXandar Lambros

"Sasvim je jasno da je ludilo fenomen urođen svakoj dubokoj manifestaciji umetnosti."

Đorđo de Kiriko [Giorgio De Chirico],
časopis „Valori plastici", Rim 1919.

"K L I K !"

Nepoznata država. Nepoznat grad. Radna soba u jednom stanu u višespratnoj stambenoj zgradi u ulici nepoznatog naziva. 03:16. Petak. Nepoznat mesec. Nepoznata godina. Prostorija je, čini se, u kreativnom neredu - na radnom stolu su papiri, olovke, pita s mesom, otvoren jogurt u flaši; tu su i stolica, police za knjige, niski stočić i trosed. Na trosedu upetljan u kablove laptopa, skvrčen spava bloger. Na drugoj strani ćelav, nabildan i namršten čovek u ranim četrdesetim, odeven u crnu kožnu jaknu sedi na radnoj stolici u uglu sobe. U jednom trenutku ćelavi pogleda na sat, ustane, upali svetlo i otvori prozor. Bloger se probudi, ugleda ćelavog i ukoči se. Šok. Na licu mu se vidi da u tom trenutku nije u stanju da prozbori niti jednu jedinu reč - prosto zanemi od straha. Kroz otvoren prozor čuje se kako, negde dole, na ulici ispred zgrade, gradska komunalna služba prazni ulične kontejnere za smeće.

Istina je: posle bitke svi su generali. Istina je: najteže je dokazati teoriju zavere. Istina je: izgubili smo 1:2. Istina je: nismo pobedili = izgubili smo. Istina je: ko gubi ima pravo da se ljuti.

Ipak, ne mogu da ne napišem ovaj blog. A vi slobodno udrite.