Mac, mac, mac, - dozivao je svoju mačku Boris Tadić. Na drugom kraju grada u dubokoj ilegali, daleko od pristojnog sveta Vojislav Koštunica je dozivao svoje mačke dok se divio novom ukrućenom Avalskom tornju, ali je to neka druga priča.

Sa peškirom na glavi u bademantilu, Boris je išao kroz rezidenciju i dozivao svoju mačku Micu koju je usvojio pre tri godine.

- Mac, mac, mac, dođi maco da pijemo mleko.

Mačku je dozivao, ali mačke nigde nije bilo. Posle pola sata dozivanja morao je da odustane i da isfenira kosu. I onda se čuo strašan vrisak. Opet je našao novu sedu. Neka tri sata se nervirao zbog nove sede i onda se setio mačke Mice.

- Gde je ta mačketina?!

 moj fb drug se zezao na fb, pa okačio fotku,
mene malo zanimalo, plašite li se vi boga?

Opšteprihvaćena definicija terorizma ne postoji. Terorizam je neuhvatljiv, kad god neko poveruje da je našao pravu definiciju neko drugi dokaže da je nesavršena. Teško ga je jasno fiksirati zato što je to u suštini politički fenomen, piše Loreta Napoleoni u knjizi Terorism and Economy. Čuvena rečenica sudije Vrhovnog suda SAD, Potera Stjuarta, koju je on do duše upotrebio za pornografiju, Ne znam da definišem, ali znam da prepoznam kad vidim, može (subjektivno) biti od pomoći, ali nas ni malo ne približava opšteprihvaćenoj definiciji. Taj nedostatak univerzalne definicije može, ali ne mora, kako se već pokazalo x puta u istoriji, predstavljati mali problem prilikom sastavljanja lista terorističkih organizacija.

Naravno, principi "neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj" i "cilj opravdava sredstvo" su češće vodilje u toj raboti no bilo šta drugo.

DAN PRVI

Gost-autor Čeda Vučković

Sreda veče, poziv sa mobilnog telefona. Identifikacija na displeju mi ukazuje da se „kuva“ neko ptičarenje, znam jer me zove Manasko: “Ne bi bilo loše da dan iskoristimo za posetu Rusandi”.

Hmm, obećao sam ženi da se ovog puta neću dugo zadržati i da me čekaju na ručku, ali brate jednom se živi, zato vozi Miško.

Koliko da s vama podelim jednu lepu vest, naš poznati ornitolog Ištvan Ham je juče prosledio kratak izveštaj i fotografije s terena u Banatu:

"Sinoć me je Oto Sekereš obavestio, da se jedna mađarska roda sa satelitskim odašiljačem spustila između sela Jarkovac i Tomaševac sa pitanjem da li bih mogao sutra ujutro [juče] da odem na to područje i da je potražim sa ciljem da se utvrdi da li je sama

Silazim danas do reke, koliko da bacim pogled na galebove. Montiram durbin na prozorski stativ, sipam kafu 2 u 1 u malu čuturicu, koja mi više služi kao šejker, pa klizim pogledom niz Dunav. Jedan mali vranac uz omanje vrišteće jato običnih galebova koje se otima oko nečeg jestivog što voda nosi, par labudova grbaca uz suprotnu obalu, te raštrkano jato morskih galebova... Otpijam gutljaj kafe i... jedan mrki galeb je u tom jatu!

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) и Лига за орнитолошку акцију (ЛОА) срдачно Вас позивју да присуствујете и активно учествујете на радионици посвећеној унапређењу сарадње и дијалога свих интересних група (заштитара природе, ловаца, голубара и соколара), а главна тема скупа биће крупни соколови, конкретно степски (Falco cherrug), кршки (F. biarmicus) и сиви (F. peregrinus).

WWF Srbija, 28.12.2016.   |   Ornitolozi Lige za ornitološku akciju, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, organizovali su i ove godine prebrojavanje malih vranaca i potvrdili da uz obalu reke Save u Beogradu sada zimuje 3.700 jedinki, što predstavlja 5,3 odsto evropske, odnosno oko dva odsto ukupne svetske populacije. Brojnost malih vranaca je skoro ista kao i prošle godine  kada je izbrojano 3.800 jedinki. Relativno stabilna brojnosti i stalno  prisustvo ovih ptica i dalje pokazuje veliku vrednost i značaj rečnih staništa u užoj gradskoj zoni. 

Mali vranac u Čukaričkom rukavcu, foto Maciej Syzmanski 

“Meni je sada već okruglo 20 godina kako pratim male vrance na zimovanju na Savi, počeo sam još 1996. Vranaca je tada bilo dvostruko više nego što se znalo, bilo ih je već 1000 u gradu, a to je nakon odsustva od pola veka već bilo uspeh samo po sebi. Tako je počelo. I evo nas sada, 20 godina kasnije kako pratimo  ovu vrstu na zimovanju u Beogradu. Svaka populacija koja prelazi 1 procenat regionalne se smatra međunarodno značajnom i nameće obavezu da pospešimo njen opstanak, a mi i ove zime imamo 5% evropske populacije malih vranaca usred glavnog grada. To nije samo obaveza da ih zaštitimo, već i potencijal za razvoj eko-turističkog proizvoda Beograda jer se ova vrsta sreće samo od Jadrana do Kaspijskog jezera, i njeno odsustvo u Zapadnoj Evropi je čini jako atraktivnom za tamošnje posmatrače ptica. Ono što su za Kikindu sove, za Beograd je mali vranac“, izjavio je Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju. 

Ovaj se blog, moglo bi se reči, odavno krčkao, ali, eto, trebao mi je šlagvort. A onda Albicila napisa svoj blog o slonovima (http://blog.b92.net/text/16847/OTKRIVENA-NOVA-VRSTA-SLONA/) i podseti me. A Jelica zatraži da čuje priču. I htela sam, prvo, da vam legendu o postanku slona prepričam svojim rečima ali, onda sam se setila da postoji neko ko je to već uradio mnogo bolje i izvornije.

Velika mi je čast i zadovoljstvo da vam predstavim jednu od mojih najdražih prijateljica iz Mauna - Bontekanje Botumile, za prijatelje, Bonti.

Bonti je višestruko nagrađivana dečija spisateljica iz Bocvane koja piše priče na osnovu legendi i predanja koje je slušala od svojih starijih. Priča pred vama je legenda plemena Jei (Bayei), koje živi na severu zemlje u oblasti oko Mauna i delte Okavanga.

Reč ima Bonti: