Dragi moji,

Želim da vas obavestim da sam definitivno podlegao nagovorima svojih prijatelja i mnogobrojnih fanova na Fejsbuku: sledeće godine JA pevam na Eurosongu!

Kako brada i brkovi ovogodišnje pobednice nisu ni lepši ni bujniji od mojih, a i glas me, hvala na pitanju, odlično služi, mislim da mi šanse nisu male. Prevedeno na evrovizijski rečnik: 12 POINTS!!!

Poštovani čitatelji i čitateljke B92 bloga. Ovih dana iz štampe izlazi Zbornik radova pod nazivom "Religijska imaginacija i savremeni mediji". Zbornik predstavlja zbirku radova iz oblasti humanističkih nauka koji imaju za cilj da ispitaju odnos između religije i savremenih medija. Izdavač zbornika je Centar za empirijska istraživanja

Pitanje je postavljeno veoma davno, oduvek je to bilo u fokusu a posebno je postalo važno pre vek ili dva kada je ono što bi se nazvalo začetkom građanske klase osvojilo pravo da glasno kaže šta misli i to sa svoje parcele kao njen vlasnik. Takođe, kapital je postao dostupan svima koji su bili sposobni da se njime bave i stiču ga, kao manjina, osvajajući sve više prostora kao vlasnici pre svega. I onda je pitanje postalo bitno i tražilo je odgovor: ko je stvarni vlasnik grada a u nastalom, ovom vremenu biva od najvećeg značaja i obeležava epohu u kojoj grad i svet opstaju. Prema knjigama u katastru jasno je naznačeno ko je vlasnik čega u gradu, zgrada, zemljišta, puteva, žica za struju i onih cevi što vodom opslužuju ili onim drugim što prljavštinu odnose i sa tog aspekta sve je jasno, dobro, skoro sasvim jasno jer uvek ima nekih začkoljica oko imovine. Naime, katastar kaže ko je vlasnik kuća, placeva i svega što jeste proglašeno privatnom imovinom pojedinih građana ili nekih firmi pa je nastao i pojam privatnog interesa.

a

 

Otvaranje niškog Sajma knjiga nekako se poklopilo sa vešću o hapšenju Jožefa Kase. Sklon da imam naizgled nespojive asocijacije, kupio sam na štandu organizatora, NKC-a, prelepo izdanje knjige „Mare" - 12 godina zakasneli omaž jednoj od legendi gradske kulture, teatrologa i pozorišnom reditelju Marislavu Radisavljeviću, koji je (predstavom „Lizistrata") diplomirao kod dr Huga Klajna. Listajući bogato uređen koncept hronologa niške pozorišne scene Slobodana Krstića, našao sam nadahnuti prikaz Mareta Radisavljevića o prvom pozorišnom YU festu u Nišu 1992. godine koji je činio uvod mog izdanja „KPGT - Niš 1992 - 1996". Mare me je asocirao na Ljubišu Ristića, takođe Klajnovog studenta, Ljubiša na Jožefa Kasu, gradonačelnika Subotice u zlatnom pozorišnom dobu tog grada, a svi zajedno na davnašnju tezu da „država stanuje u pozorištu"

Danas je 4. mart, 2010. Sutra rano ujutru krece nova naucno-edukativna ekspedicija na Antarktik... novih 50 ljudi ce imati tu privilegiju da se upusti u neverovatnu avanturu i stekne neverovatno zivotno i profesionalno iskustvo... Osecam blagu zavist prema svima njima, a opet sa druge strane neizmerno sam srecna jer ce nova lica, entuzijaste imati priliku da prodju kroz slicno iskustvo kao sto je moje.... Uh, kako bih isla ponovo!

Obuzeta nostalgijom i secanjima na neverovatne dve sedmice provedene u prelepoj ledenoj pustinji, i citajuci svoj dnevnik napisan tokom ekspedicije, naisla

 

Javilo se neki dan, izmače mi se ispod ruke, drvene bojice se oteše kontroli i bi ovaj stripić a nije bilo nekog suvislog objašnjenja zašto baš tako, možda ništa drugo do da se pokaže da i među pticama ima kojekavih, čisto ornitološka skaska, pura natura i čovek unutra, međutim moj drugar gleda slikice i kaže da sam opet crtao njih, - a koga, bre? pitam zbunjeno a on opet - pa njih, šta se praviš pametan … posle, sedim sam sa sobom i