Tomislav Nikolić, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić imaju dužnost i obavezu da prihvate i plate ceh koji su napravili sa svojim dojučerašnjim šefovima Slobodanom Miloševićem i Vojislavom Šešeljem.
Eventualni pokušaj da se ne plati ili odgodi plaćanje tih krvavih računa napraviće Srbiji još veći dug koji može da je košta i gubitka drugih delova teritorije i državnosti.
Zato Srbija mora da izabere jedinu moguću perspektivu - Evropu. Nune

Na tu aktuelnu temu prenosim tekst Jovana Despotovića "Šta se može, a šta ne?"

Zašto je toliko teško da se mnogo više od desetak među nekoliko stotina najpametinijih Srba danas odluči da jasno kaže ono što je suština današnje državne politike Srbije? Zapravo da formuliše odgovor na najnovije istorijsko pitanje koje se nalazi pred aktuelnim državnim i političkim vođama - Nikolićem, Dačićem i Vučićem?

  U septembru, oktobru i decembru prošle godine u Srbiji je definitivno uspostavljen nacionalni konsenzus o demokratskoj budućnosti naše zemlje. Oko te snažne vizije cela nacija se ujedinila, kao retko kada u istoriji.
  Danas se ne primećuje previše od tog poleta i te energije. Naše društvo kao da je izgubilo zajednički cilj, kao da se opet podelilo na interese i diskusione grupe. Jedni prete štrajkom, drugi štrajkuju, treći teoretišu o razlozima za i protiv.
  U čemu je stvar?

Kao što je poznato, u Beogradu se od sedmog do devetog aprila održava Share konferencija, nova forma festivala koji će istovremeno okupiti međunarodne zvezde internet i društvenog aktivizma, umetnike iz sfere novih medija i priznate muzičare.

Pored brojnih gostiju iz sveta, za mene predstavlja značajan podatak da će na ovogodišnjoj konferenciji  jedan od njih biti Sami Ben Garbija, Tunišanin koji trenutno živi u Holandiji, a koji

Ako predsednik moje države, Republike Srbije, kaže: "Ni jedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja", za mene to može da znači nekoliko stvari (od kojih se neke međusobno isključuju, a neke i ne): a) ja nisam Srbin, jer sam Srpkinja, odnosno - predsednik Nikolić Srpkinje ne priznaje za Srbe, b) ima bar jedan Srbin (doduše ženskog pola) koji priznaje genocid u Srebrenici, a predsednik Nikolić to ne zna, pa mu treba javiti (što ovom prilikom i činim), c) predsednik Nikolić ne priznaje kao Srbina nikoga ko priznaje genocid u Srebrenici, što znači da ja, uprkos činjenici

mr. loader ima da kaže:

Jer, ova deca nisu izabrala da žive na ulici. Tu su ostavljena.  I zaslužuju sve ono što imaju i druga deca, moje dete, vaša deca, sva ona deca koju neko voli.

Да ли и вама неки људи личе на распомамљене пећи-бубњаре? Оне су, сећате се, некада биле врло корисне, али су имале и своје мане. Најпре вас намуче док их потпалите, а када вам је то полазило за руком, толико би се усијале,

 Pitanje “Da li smo stvarno svi jednaki?” bilo je glavna tematika susreta mladih pravnika na seminaru u Somboru u okviru programa “Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji” održanog od 30 juna - 5 jula.

Cilj seminara je da informiše mlade pravnike kako bi, pre svega, imali više sluha za ljudska i posebno manjinska prava koja će kasnije implementirati u svom poslu i životu, a potom saminicijativno edukovati svoju okolinu, studente, srednjoškolce.

Učesnici ovog seminara bili su apsolventi pravnog fakulteta i mladi pravnici koji su kroz intenzivna predavanja

Magazin Mama i Bitka za bebe organizuju konkurs za
Naj-maminu priču

Kakve treba da budu priče?
Priče treba da opišu neke od najlepših trenutaka koje ste imali sa svojom bebom tokom njenih prvih godinu dana. U svakom broju Mame zadaćemo novu temu, a januarska je:

Prva reč moje bebe...

Kako da pošaljete priču?
Dužina priče treba da bude do 2500 karaktera (bez razmaka)
Priču pošaljite na imejl: maminaprica@bitkazabebe.rs, do 31. januara

Krenuli Mali Vuk i Maričin Brat u šumu da uhapse zlu vešticu Gasolinu koja je živela u kući od čokolade...

(Čekajte! Otkud veštici kuća od čokolade?)

Kako bilo... Idu oni tako poljima, šumama i vodom, kad na jednoj ledini ugledaše Dragog Zeku kako đubri baštu sa šargarepama.

- Drž'te lopova! - povika Maričin Brat i dade se u trk.

Mali Vuk pomisli u sebi „koja budala“, jer su svi znali da je Dragi Zeka samo jedan običan zemljoradnik. Ipak, potrča i on za ovim prvim jer se iz lova bez divljači nije dobro vraćati. I nastade tako jurnjava po šumi...