U zemlji prividne rodne ravnopravnosti, nežnosti, boljitka i sreće, silovanje je i dalje tu.

Počevši od škola, kampova, domova za nezbrinutu decu i mesta koja bi trebala da budu svetinje poput crkvi, ona se dešavaju.

Ja ih moćnicima ne mogu nazvati kada nad slabijima od sebe izvršavaju  najgnusnija dela i dobijaju  opravdanja i zaštitu,od nadređenih.

Zatvor je za njih malo, za njih je Pakao večno prebivalište i tu ih neće sačuvati ni titula, ni politika, a kamoli mantija čije god vere bila.

 Dosta je bilo lažnih boljitaka

"I am the author of this book," I told the nice man who looked Official. "Why is it in the Architecture section?"

"Oh, it says Architecture, but really it's not."
"I can see that. But people will not look for it here."
"This is Biography, Journals, and Autobiography."
"But it says Architecture."
"It says that, but it is not."

 

Mjuzikl "Mamma mia!" premijerno je prikazan krajem marta u Pozorištu na Terazijama i o tome je Optimist opširno pisao u prošlom broju. Interesantna činjenica vezana za srpsku verziju mjuzikla je da lik Harija, kojeg glumi Dragan Vujić Vujke, nekim neverovatnim čudom ili možda elektrošokovima postaje heteroseksualac. Hari, jedan od trojice s kojima je glavni lik Dona kao mlada imala ljubavnu aferu i dobila ćerku Sofi, pred sam kraj originalnog scenarija saopštava da mu je Dona bila prva i poslednja žena s kojom je bio: "Dona, ti si bila prva devojka koju sam voleo. Ali, bila si i poslednja devojka. Vidiš, postoje razne porodice. Tvoja je ti i Sofi. Moja je ja i... Lorens!" Tu scenu u srpskoj verziji nećete videti, jer je reditelj Jug Radivojević odlučio da Hari bude heteroseksualac i završi sa Doninom prijateljicom Tanjom, koju glumi Dušica Novaković.

... (изборни) графит у Помпеји “ти упијајући воду вероватно си већ потонуо” - Помпеја, кандидати за Дуумвират у години ерупције Везува (79.г.

Grafit je poruka koja se šalje javnosti u bilo kom društvenom i urbanom okruženju jer grafitičar je drugačije ne može saopštiti. Kaže se da grafiti pripadaju supkulturi velikih gradova i iskazuju, pre svega, mada to zvuči kao stereotip, buntovan stav prema građanskim normama. Što je manje slobode, lične i društvene u urbanom okruženju, grafiti na zidovima su brojniji i podrazumevajući deo urbanog jezika, aktuelne i autentične poruke. I onda, opet od početaka: “Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!„ je pretekli grafit izgreban na zidu u Pompeji, onomad pre volje vulkana da sve to zatrpa. Od tada, bilo je toga još kojekuda odvajkada pa posle radoznalog otkopavanja registrovane su poruke prenete grebanjem po zidu, posle uz napredak pisalo se kredom ili nekom biljnom bojom sve do danas kada se to čini sprejom. Grafiti traju, događaju se neprekidno kao deo bilo koje civilizacije mada nepriznat i u najvećem broju slučajeva nije dobro gledan.

Ako se zaista potvrdi da je transkript prisluškivanog razgovora izmedju Lidije Udovički i Bojana Pajtića autentičan, biće to još jedan pisani čas anatomije stila i metoda vladanja u Srbiji od S. Miloševića do sada i poučan čas istorije beščašća na ovim prostorima.

Lidija Udovički,

Is it possible to have an opinion with joining a Cause?

Case Study: Same-sex Marriage. It is not acceptable anymore to merely accept this and generally agree with it. The Socially Acceptable Model is to "celebrate" it. We must loudly proclaim our most underscored, emphatic, and rainbow-painted glee. We must show Vindication and Exaltation. Otherwise, we might be mistaken for a Scalia-style dissenter.

And God forbid we actually do dissent...

Често имамо прилику да чујемо да гласови дати странкама које не пређу цензус и тзв. „бели" листићи на неки волшебан начин „одлазе најјачој странци". Недавно је у емисији „Лични став" и Јово Бакић, иначе политиколог, потврдио да је такво тумачење тачно, додуше он је рекао да „иду у корист владајуће, односно најјаче листе", те да је то због - Д'онтовог система. Није само Јово, чуо сам то већ превише пута па сам решио да скапирам како тачно функционише тај фамозни систем.

Шта је Д'онтов систем?
Д'онтов систем је модел за расподелу освојених гласова међу странкама. Пошто однос броја освојених гласова неке странке и укупног броја гласова не мора да буде цео број (и готово никад није), а број мандата може бити само цео број од 0 до 250, потребан је систем који ће на фер начин конвертовати освојене гласове у број мандата. Сам рачун изгледа компликован, међутим, основно и најбитније у вези ове расподеле је да је она у суштини - пропорционална, тј. не фаворизује никог.

pre svega, izvinjavam se jer ja nastampavam jednu temu sa drugom, sto mislim da je virtualno nekulturno, ali evo, posto vidim da ljudi prate moj domen, a b92 iz nekog razloga je odlucila da me ne sutne odavde (hvala Nevidljivoj Prijateljici ili Prijatelju sto je tako, dve zenstvenosti i njihova trpeljivost su ucinile od mene boljeg coveka, jedna moje rodjene zene a druga ova nevidljiva, b92-ina, fenks, dear Droogs), ovo je nesto sto sam preveo za republicki gradjanski Centar za legalizaciju medicinskog kanabisa u Srbiji (odnosno njegovu pokrajinsku sekciju), a cini mi se kao zgodno da stoji dostupno i ovom delu javnosti, i da je vredno polemike. pored toga sto je uzorno kako odredjeni ljudi sa najvise instance brinu o svom drustvu, drzavi, gradjanima, obolelim gradjanima, privredi! - ukazuje i na mehanizme kojima gradjani mogu da se izbore, ako ne za apsolutne slobode onda barem za mestimicnu slobodnost u odnosu prema drzavi. tekst je poduzi, pa ako ste na poslu a zanima vas, ostavite ga za docnije, kada deca zadremaju a supruge vam daju voljno.

There is a solution to every problem.

While America is reeling and holding its head at the thought of Donald Trump as a possible 45th President of the United States, so too is Serbia biting its nails to see who will come out on top of the extraordinary one-party elections coming soon to this country.

I think you see where I am going with this...

Neophodno je udruženim snagama upozoriti javnost da jezik trpi u vremenu u kom živimo, izjavio je povodom pokretanja akcije "Negujmo srbski jezik", gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević.

- Školstvo nam je bilo, jeste i biće sranje, zato građane Srbije moramo da učimo srpskom jeziku preko bilborda, izjavio je gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević na konferenciji za štampu u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda o nedavno potpisanom protokolu o saradnji u cilju zaštite maternjeg jezika.

Poznate ličnosti fotografisalo se držeći Pravopis srpskog jezika, Normativnu gramatiku srpskog jezika i Rečnik srpskog jezika u izdanju Matice srpske, kao i Srpski jezički priručnik i Gramatiku srpskog jezika. Na fotografijama su ispisane i kratke poruke kojima se skreće pažnja na najčešće greške.