Ја и иначе волим Израел као маајку рођену, као што сте можда приметили претходних година ;), али сам посебно срећан што сам био савременик два телавивска  догађаја: на великим мировним протестима, 4.11.1995. када је злочиначки убијен Исак Рабин, назочан духовно;

 те 4.2.2017., на Рабиновом Тргу,  када је направљен крупан корак ка ослобађању џиџе, назочан материјално тј. физички. Супер је екипа била, супер зезање, 50 сома лепих људи.

Želela sam da vidim sakuru još od prve slike procvetalih trešanja na zidnom kalendaru u mojoj dečijoj sobi. Još od onog časa geografije na kome nam je nastavnica pričala o festivalu koji slavi cela japanska nacija.

Ali nije mi se dalo da turu po Japanu započnem u rano proleće, idući od juga prema severu, tragom cvetanja trešanja. Promenila sam planove i vozila u jesen, bežeći od zime na jug. Pomirila sam se s tim da ni putnici-nomadi ne mogu da ispune sebi sve želje i da i najvećim svetskim skitnicama ostaje ponešto o čemu će sanjati, kujući planove za ’neki drugi

…pitao me je danas na FB jedan prijatelj. A kako sam mu napisao malo opsirniji odgovor, rekoh, da ga podelim i s vama:-       

Dokonam,

dok anđeli spavaju, pa razmišljam šta su naši praroditelji, Adam i Eva (nema prezimena u originalnom tekstu pa ne znamo koje su nacionalnosti bili, ali po geografiji sudim da su bili Indijci), zapravo napravili do te mere da smo svi potonji rođaci kažnjeni tako drastično da moramo stalno da trpimo neke boli i da živimo u nesavršenoj egzistenciji?

Dorćolski kej 

Budim se jutros, otupljenog uma, promajne glave, s nekom od onih melodija koje vam se bez pitanja i dozvole usele u praznu glavu, pa samo čekaju da počnu da ječe. Ide ovako nekako „...ne krivim / oženjen sam, kao momak živim / rke-koke rke-koke / gore-dole gore-dole / levo-desno levo-desno / je l’ možemo posle da popravimo, grešio sam?“ pitao je nesuđeni a smrznutii pevač (ako si kod „levo / desno“ grešio, šta li bi bilo sa Lili Marlen, pitam se u prolazu), samo u beloj košulji, normalno utopljenog kamermana na mostiću splava na koji sam sišao da potražim crnogrlog morskog gnjurca, pa ga po treći put za redom promašio. Gnjurca, šlager-pevača sam baš i mogao.

Kažu još 1980. A evo sad je umro i Kubancima.

Ostade samo

и сањај Адмирала Кузњецова.

драги пријатељи и пријатељице,

интересујем се нешто,

ето,

желим да покренем рат са снс-ом а у погледу упуцавања 1.6 милиона долара државне помоћи за наше најмање грађане,

    Došao sam na ovaj blog ne da bih vam prodavao pamet ili vam pričao naivne dečije priče. Hteo sam da svoje misli uporedim sa vašim. Mislio sam da mi je čast da diskutujem sa pametnim, obrazovanim i normalnim ljudima. Umesto toga ovo mesto se pretvorilo u smetilište uma. Pretvorilo se u zbirku najgorih uvreda. Da bi isti koji te uvrede izgovaraju rekli da na blog dolaze samo da se zezaju. Potražite cirkus u vašem gradu, gospodo. Zbirka napisanih psovki je takva da bi svaki pošteni kočijaš iz nje mogao da obogati svoj rečnik.