Početkom 2002. godine, gostovali smo porodično kod mog nekadašnjeg direktora, jednog sjajnog, inventivnog zanesenjaka poznih godina, u njegovoj kući u Francuskim Alpima, nedaleko od Ženeve. Uz raklet i vino, pozvao me je da pogledam zanimljivu knjigu fotografija. Ostao sam zabezeknut nad "Zemljom iz vazduha". Od tada znam ko mi je omiljeni fotograf - Jan Arti-Bertran.

Скорије сам имао ту несрећу да сам морао да купујем лекове у једној од земаља ЕУ. У питању је била терапија антибиотицима. Речено ми је да је лекове потребно пити 6 дана 2 пута дневно. Ујутру и увече после оброка. У апотеци сам добио паковање лека у коме је било 12 таблета.  Да поновим - 12 таблета. Колико год је то паковање било логично, морам признати да ме је навиклог на друге стандарде по мало и изненадило.

Između dva drveta preleće vuga, jarkožuta ptica crnih krila, brojna, ali teška za videti jer se drži samih vrhova krošnji, pa se obično opaža ovako, u letu. Odnekud čujem otegnuto „trrrrrrr, trrrrrrrr“... Osvrćem se da vidim odakle dolazi i, na prostranoj čistini usred šume, ugledam dve grlice na vrhu omanjeg drveta. Uvek mi j zadovoljstvo da ih vidim, liče na gracioznije rođake gugutki, vitkijeg stasa i raskošnijeg perja... i potom se setim da je to ista ona vrsta čija brojnost ubrzano opada, a koju lovni turisti svake godine desetkuju, dok im naše vlasti u tome podilaze i pozivaju ih na sledeću epizodu letnjeg pokolja. Kada krene lovna sezona, ove ptice se u mnogim krajevima ubrzo neće moći videti. Zato uživam u prizoru, dok traje.

I posle platana - platan

M.Bulatović - 28.05.2010. - 02:10 (24sata)

Sadnja novih platana u Bulevaru kralja Aleksandra počeće u oktobru i na istim mestima gde je u februaru posečen stari drvored biće zasađeno 415 sadnica visine 10 metara. Sa starim stablima koja su preživela „seču" u Bulevaru će ukupno biti 483 platana - 60 više od starog drvoreda.

Ili kako sam "bacio" auto.

Kada sam pre nekoliko godina počeo da kritično razmišljam o svemu što me okružuje, nisam se samo povukao i počeo da živim van sveta, već sam se i otarasio mnogih idiotizama koje mi je društvo u svojoj nesuvislosti nametnulo kao NORMALNO.

Jedna od tih nenormalnosti koje su širom sveta postale normalne je i posedovanje Auta, Kola, kako se još uvek svuda zovu mada su u pitanju automobili. Užasavajuće zlo koje osim što zahteva brigu oko izdržavanja, koja košta gomilu novca-koji je vreme, na svakom pređenom metru izaziva

Do skora je u ovom, jedinom sadašnjem staništu globalno ugrožene velike droplje u Srbiji bilo skoro 30 jedinki, a sada im je brojnost prepolovljena. Nestali su polno zreli mužjaci (samo jedan je ostao). Uzroci njihovog nestanka su nepoznati. Moj tekst o rezervatu Pašnjaci velike droplje dostupan je ovde. U ovom postu prenosim (donekle skraćene) komentare nekoliko diskutanata sa ptičarske Google grupe LigaPtice:

Svakih par dana dobijam poziv sa pitanjem tipa: Pronašao sam mladu pticu i doneo je kući, šta da radim s njom? Većina takvih slučajeva završi se uginućem

Kiša se smenjuje s vetrom, a svako malo udruženim snagama zagorčaju dan onima koji su dovoljno ludi da ga, uprkos vremenu, žele provesti u prirodi. A ima takvih dana, kada naprosto moram izaći iz kuće, moram izaći iz grada. S druge strane, ptice vole slabu kišu i veoma su aktivne po takvom vremenu, ali je u tim uslovima otežano korišćenje dvogleda. Ova kiša je, doduše, tek na momente bivala slaba... Međutim, većina ptica ne voli jak vetar i tada ostaje u zaklonu. A današnji vetar majski bio je bezmalo zimski zloban....

Nije mi namera da rastežem već diskutovanu pojavu Rastko ali dodirnih tačaka naročito kada je spoljni izgled "blogera" u pitanju (odeva se i divani k'o "odrasli) me je naterao na razmišljanje i dublje traganje.

Društvene pojave nikada ne idu usamljeno, niti se u globalizovanom svetu razvijaju samo u jednoj državi, već obično odmah posle svog nastanka pogađaju nekoliko, a zatim sve ili skoro sve članice globalnog sela. Ovo je uzrokovano kako kontrolisanim masovnim medijima TV (TV delimično kontrolisan medijum, dok je komercijalna TV prepuštena "samokontroli") i Interneta

Kada sam pre skoro 20 godina počeo da ptičarim, Dunav je bio pun srebrnastih galebova Larus argentatus. To je ptica koja se lako prepoznaje i ne zahteva posebno znanje i iskustvo. Ili možda zahteva? Desetak godina kasnije, tokom jedne januarske plovidbe kada smo sa palube brojali patke na zimovanju između snegom pokrivenih litica Kazana, čuo sam pitanje: “Šta se desilo sa srebrnastim galebovima? Bilo ih je tako mnogo, a sada nismo videli nijednog.” U stvari smo ih videli, svi su oni i dalje bili tu, ali sada pod imenom sinji galebovi Larus cahinnans. Sinji je do tada bio smatran tek podvrstom srebrnastog, ali su ga taksonomi potom uzdigli na nivo vrste (a da same galebove nisu ništa pitali, pa se oni i dalje ukrštaju).