Danima me muntaju da su uplatili, a kinta nikako da legne.

Najzad!

Predlozi za povod, naslov i zezanciju su bili:

1. Како сам све прослављао рођендане.

2. На чијим сам све рођенданима био/ла...

3. Da li vam je neko nekada napisao rodjendanski blog?

Iz intervjua datog sutrašnjem Danas-u:

EKSKLUZIVNO: Aleksandar Vučić piše za Danas povodom Dana Evrope 

"Srbi moraju u Evropu"

Autor: Aleksandar Vučić 

Boldovanje i podvlačenje by Frihend.

Jodlovanje i uvlačenje svako za sebe.

- U prvom kvartalu ove godine prosečna dužina gledanja televizije bila je 363 minuta. Prvi smo na svetu koji smo, kada su u pitanju odrasli, po tome pretekli Amerikance.

- Na zgradi "Večernjih novosti" stoji baner na kome se reklamiraju romani ruskih klasika - piše "zlatni rusi", sve malim slovima.

- Najavljuju da će samo oni koji završe državni pravni fakultet moći da budu birani na najviše pravosudne funkcije.

- Nisam primetio da je iko povodom afere Cvijan postavio pitanje kako Tadić bira saradnike, kakve su bezbednosne procedure u Predsedništvu, koliko

- rekoh  sebi, ako ti samo padne na pamet... al morala sam sad i  neću više nikad - o kosovu, naravno

APELUJEM (dakle) NA BRAĆU SRBE S KOSOVA I METOHIJE, il što reče jedan ludak, s KOSMETA i METOHIJE (ta mi je najdraža)

Braćo i sestre, mnogouvaženi Srbi sa Kosova, mi se ovde u Beogradu ubismo razmišljajući o vama i, iskreni da budemo - ne znamo šta s vama da radimo. Da li da izađete na izbore koje raspisuje banditska samporoglašena kvazivlada kvazikosova?  

Ne znamo, braćo, ne gledajte u nas. Mi se sad bavimo važnim stvarima, evo nam

I taman je posle godina toplo-hladno i okolo-naokolo diplomatije izgledalo da se nešto pozitivno dešava na relaciji Beograd - Priština via Brisel, taman se moglo pomisliti da se bar oko nečega može naći zajednički jezik a da živi ljudi mogu biti kopča koja će političare naterati da pokušaju da nađu razumno rešenje. 
Ili upravo zbog toga?
No pre nego što krenem dalje (a trudiću se da ne budem opširan) da odmah kažem: o Kosovu i zbivanjama na njemu ne znam skoro pa ništa sem onoga što u medijima vidim, čujem ili pročitam.
Dakle - možda čak i manje od većine spoljno-političkih analitičara, eksperata i nvo vidovnjaka, zvezdočataca i genijalaca opšte prakse.

Izbori u Srbiji održani su 2012. godine. Oni važni, presudni, predsednički. Na njima je odlučen put zemlje u drugoj dekadi ovog veka. Naglo urušavanje DS, formiranje nove većine u Skupštini i nove Vlade samo su njihova posledica. Sve što je usledilo - do danas, nije mogao da predvidi onaj ko nije hteo. I politički analitičari. 

Izbori u 2014. samo su operetna faza u ispunjavanju zadataka iz ugovora sa doktorom Faustusom.

2000. godina je bila čarobna za mnoge od nas. Nekako smo svi znali da je to poslednja godina vladavine Slobodana Miloševića. Podeliću sa vama nekoliko sećanja vezanih za rušenje režima, ne obazirujući se previše na hronologiju događaja.

Taman sam se navikao na činjenicu da kradu. I stvarno sam bez puno nerviranja prihvatio da čak ni glavni putevi ne mogu da se očiste zato što su spiskali sve pare iz opštinskog budžeta, pa za čišćenje snega nije ostalo ništa. A i glupi sneg, nije mogao da sečaka jedno šest meseci, dok se ne skupe pare. U stvari, bolje što nije, ko bi čistio toliki sneg po avgustovskoj vrućini.

Da u ovoj državi većini pripadnika elite* i vlasti praziluci iz dupetah vire zna se odavno, ali ne prestaje da me fascinira kako se i koliko puta to iznova pokazuje i dokazuje.

Što reče Jelica na blogu kod Mikela  LINKLINKLINKLINKLINK!!!!! stories only happen to those who are able to tell them.

Realno - nisam očekivao da se mi, kao oni neki štreberi, ljubimo ispred autobusa.  Recimo da bi neki mali, tajni mah-mah bio sasvim ok. Mungos se ni sa tim nije složio.

Ok, bar nismo brijali ono malo paperja sa nausnice. I to je nešto. A nije da nismo bili zapeli.