Da mi (zbog nečijeg glupog i neznalačkog tumačenja) ne bi obrisali pre-izborni blog, postaviću ga u nedelju u 20.01

(Ako ga napišem - nisam još.)

I, da znate, odlučio sam konačno za koga ću za glasam. Tačnije, bio sam odlučio još ranije da glasam kako nikad ne bih ... ali sam na kraju ipak promenio mišljenje.

Glasaću kako neću nikad više, časnareč! 

Ako volite izazove, evo jedan zaista ozbiljan problem. Danas mi je kolega zljk poslao link na stranicu na kojoj FBI traži pomoć u kriptoanalizi, da bi rešio jedan slučaj star preko 10 godina.

U tekstu se kaže:

FOLLOW UP

UPDATE

Na spisak neprijatelja koji prete bezbednosti SAD-a Pentagon je dodao WikiLeaks.org, sićušni izvor informacija i dokumenata za koje bi vlade i koreporacije širom sveta više volele da ostanu tajna. Kaže prva rečenica članka u NYT-u od pre dve nedelje.

Iz članka sledi da je WikiLeaks.org trn u dupetu ne samo Pentagonu, čiji izveštaj o sebi [WikiLeaks.org-u, link je pdf fajl] je objavio dva dana pre tog NYT članka [armijski zvaničnici su potvrdili autentičnost dokumenta], nego i vladama Severne Koreje, Tajlanda, pa i švajcarskih bankara [Bank Julius Baer], čije je pranje novca sajt uredno dokumentovao 2008. Švajcarci su svojevremeno uspeli da blokiraju pristup sajtu iz SAD na dve nedelje.

Amnesty International je prošle godine dodelio ovom sajtu nagradu za medije.

Na Netfliksu je nedavno prikazan dokumentarac “Socijalna dilema” ili “Dilema društvenih mreža” u kome su se verovatno po prvi put na istom mestu našli rodonačelnici gotovo svih poznatih društvenih mreža, kako govore o osnovnim idejama i principima koji su u njih ugrađeni. Odnosno, o njihovoj dobrobiti, ali jednako, ako ne i više, i o opasnostima koje sa sobom nose.

Imao sam nameru da pišem tekst o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, o njenom sveštenstvu i monaštvu, o njihovim međusobnim podelama i sukobima, o zloupotrebi mantije, o korupciji i kriminalu, o njenom uticaju na sekularnu vlast, i obrnuto, ali sam pet dana nakon novog Vidovdana, shvatio da moj život mnogo više zavisi od jedne druge serbske kompanije, po nečemu slične prethodno pomenutoj instituciji.  

Pošto sam obavio razgovor sa službenikom SBB-a, i potom u nedužnu telefonsku slušalicu ispalio rafal malokalibarskih patriotskih psovki, prekrstio sam se levom rukom i

Kada objašnjavamo različite tehničke koncepte studentima i drugima, obično se trudimo da osmislimo pogodne scenarije i da tako, na praktičnim situacijama, prikažemo primere koji te koncepte čine lakšim za razumevanje.

Tako često dođemo do situacije da, uz pogodan scenario, treba da smislimo i likove koji u njemu igraju uloge i time priču učinimo zanimljivom i pogodnom za razumevanje. Time će kolege lakše da zapamte specifične probleme i njihova rešenja, da bih ih kasnije primenjivali.

Pred izbore 2008 demokrate, ali američke, su bacile veliki deo uloga na onlajn kampanju. U to vreme MySpace je još bio živ, pa je pravio društvo Fejsbuku i Tviteru. I pokazalo se da je taj hrabar potez zapravo bio ispravan potez. recimo od 500 miliona dolara donacija za Obaminu kampanju 400 je sakupljeno onlajn i to 90% su bile donacije od 100$. Kasnije se mnogo izučavalo šta je sve pomoglo Obami i njegovoj ekipi da pobedi starovremskog Mekejna, koji jedva da koristi kompjuter i pokazalo se da je jezičak na vagi bio baš internet i to, verovali ili ne omaleni Tviter. Kažem omaleni jer su u to vreme Fejsbuk i Majspejs bili 20 i 30 puta veći od tvitera po broju korisnika.

Danas je na mail Ubuntu zajednice Srbije, povodom juče objavljenog potpisivanja ugovora između Ivice Dačića i kompanije Microsoft u navedeno vreme od anonimnog korisnika došlo ovo pismo, i tu se po prvi put eksplicitno spominje neka egzaktna suma od 27 miliona dolara vrednosti licenci, kao i vremenski okvir od tri godine koliko ovo iznajmljivanje traje. Dakle ukoliko vreme pokaže da je iznos egzaktan - imamo insajdera.

Poruka je poslata preko servisa za slanje maila koji nestaje nakon 10 minuta, korisnik se time obezbedio za anonimnost. Zanimljivo?

Nekako je prilična oskudica u kadrovima za poljoprivredu, programiranje i srodne delatnosti, pa moramo da se dovijamo kako da dođemo do talenata. Potrebno je dati odlične uslove, ali i inovirati način oglašavanja, traženja i slično. Potrebno je i imati mehanizme za trijažu unapred, pa sam pre skoro tri godine pokušao ovako:

DEEP WEB – скривено подземље Интернета

 Ако желите да будете у близини свемогућег у виртуелном свету, и спремни сте на ризик да се то евентуално одрази и на ваш реални живот, идите на DEEP WEB – у скривено подземље Интернета. Он није доступан вашим редовним претраживањима уз помоћ Гугла, Експлорера, Мозиле, Опере...

 Уснимите ТОR, преко кога стичете лажну и променљиву интернет адресу, и открићете огроман део интернета у коме ћете срести хакере, научнике, дилере дроге, астрономе, убице у најам, турнире до смрти, физичаре, педофиле, револуционаре, владине агенте, полицију, ФБИ, терористе, отмичаре, ланце проституције, социологе, дисиденте, тајне организације... али и обичне кориснике интернета који желе да прошире податке о ономе на чему раде, и то брзо и анонимно, како би избегли правне или етичке последице. Ту су и сајтови и форуми за размену информација, дојаве за клађења, сви филмови, музика, књиге... Ту је и Hidden Wiki на адреси  kpvz7ki2v5agwt35.onion  – и све то доступно на један или неколико „кликова“.

Према подацима полиције ТОR и DEEP WEBкористи близу 300.000 Немаца, а у свету преко 3 милиона појединаца, од којих су многи полицајци и чланови  агентура и служби многих влада.

Зналци тврде да само 60 највећих deep web адреса укупно садрже око 750 терабајта информација, што већ превазилази величину Web-a четрдесет пута, да је укупан садржај на Deep Web-u  1.000 do 2.000 пута већи од површинског Web-a, смештен већином у специфичним базама података.

Ово је хакерски сајт на DW