Ovo je još jedan blog na temu frilensera-izvoznika, iniciran Uroševim blogom o voluminiziranoj literaturi i Mturk-u. Ranije sam već imao par blogova na ovu temu - koga zanima može videti ovde i ovde.

Priča iz tih starih blogova je da su trenutno, zbog komplikovanih spoljnotrgovinskih propisa, frilenseri koji preko Interneta uzimaju male poslove i naplaćuju ih trenutno pomoću trikova i magije, oterani u prekršaj ili krivično delo zbog utaje poreza - dok je ovakva vrsta posla mogućnost kakve-takve (a ponekad i solidne) zarade za možda relativno veliki broj (hiljade) ljudi - ne samo informatičara, nego i nekih drugih struka (grafički dizajneri, novinari, prevodioci - a možda i vodiči, taksisti, vlasnici soba za izdavanje - nudeći rezervaciju i uplatu svoje usluge unapred iz inostranstva). Trenutno oni koji to rade ne plaćaju porez, ali komplikovano naplaćuju svoj novac i naravno čine ozbiljan poreski prekršaj.

Ovaj put nudim, umesto elegije, jedan nepristojno jednostavan predlog. Možda je prejednostavan. A možda i nije. Voleo bih da popričamo o tome.

Sa ćirilicom na kompjuterima često muka, em siromašan izbor, em ako ti nekad zatreba neki specifični font ćirilica ne valja...

 Skoro je Ubuntu design team izašao sa novim Ubuntu fontom, i ovaj font je bez lažne skromnosti pobrao svetku slavu, u London`s Design Museum, je izložba pod imenom ‘Shape My Language' autora fonta Bruno Maaga bila itekako zapažena.

Ok, lep je font, lepo stoji u Ubuntu, sve bi bilo sjajno da i ćirilična verzija radi kako treba.

Stiv Džobs, prvi čovek kompanije Epl (Apple) trenutno ima mnogo razloga da slavi. Njegova firma je, nakon što je tokom devedesetih godina prošlog veka gotovo istisnuta sa tehnološkog tržišta, ponovo preuzela primat od Majkrosofta (Microsoft). Povratak na pol poziciju dogodio se samo dan uoči globalnog debija dugo najavljivanog i iščekivanog Eplovog tablet-računara, nazvanog iPad.

Kako se ljudi organizuju u lokalne grupe, manje, srednje, a često i veće, njih je, odjednom, moguće simulirati na kompjuteru, a isto tako je moguće i manipulisati ih donekle, bez obzira na kvalitet takvih grupa u nekom specifičnom kontekstu.

Simulirati jednu osobu je teško do nemoguće, zato što je jedna osoba specifična na mnogo raznih načina. U grupi sa mnogo pojedinaca te male razlike se donekle ili dobrim delom poništavaju.

U inženjeringu su simulacije korisne i ja sam se tim dosta bavio u karijeri, uglavnom u elektronici. Simulacija nam pomaže da neke grube greške u dizajnu primetimo i ispravimo dok je to još jeftino, pre produkcije.

Već neko vreme mi se žena žali da joj na računaru Google pretraživanje radi čudno, tj. da se otvori strana rezultata ali koji god rezultat da proba da otvori, prebacuje je na neke sajtove sa reklamama itd. Pri tome na njenom računaru, za razliku od mog, radi McAfee-ov antivirus program, potpuno ažuran itd.

Kada sam prvi put uzeo da vidim o čemu se radi, relativno brzo sam shvatio da se radi o Google redirect virusu/malveru, koji uglavnom postojeći antivirus programi ne pronalaze i ne umeju da počiste - i pokušao na brzaka da sredim (bez uspeha), ali pošto sam išao na neke puteve i bio dosta zauzet, tek večeras sam uspeo da se pozabavim time. U suštini, trebalo je samo strpljenja, čitanja gomila gluposti (klip na youtube koji pokaže prazan hosts fajl i objasni da čim se obriše sve će biti u redu i slično, drugi klip koji objašnjava kako će se stvar rešiti resetovanjem kućnog rutera i tako do 101 i nazad) i par pokušaja, dok stvar nije rešena - pa sam hteo da podelim iskustvo sa vama (da uštedite sebi vreme) i preporučim alat koji mi je rešio problem.

Trenutno na usvajanje zakona u Skupštini Srbije najviše utiču tri faktora: stranke, službenici u javnoj administraciji i korporativni lobiji. Međutim, uvođenjem onlajn javnih rasprava, u proces donošenja zakona trajno bi se uveo još jedan faktor: necenzurisani pritisak javnosti, tj. građana.

Zato široka koalicija organizacija i institucija zahteva temeljnu promenu rada Narodne skupštine. 

Evo klasičnog primera zašto nam je ova promena neophodna...

 Džek Tramijel*: "Radimo za mase, a ne za klase!"

Kada je godine 1937, ozbiljni i uvaženi profesor Oksfordskog univerziteta Džon Ronald Rejel Tolkin objavio, posle više priloga iz filozofije, neobičan roman o patuljcima, džinovima, čarobnjacima, zmajevima i naravno, hobitima - "Hobit" ili "Tamo i natrag" - nije mogao ni da sanja da će vilinski svet osvojiti mašine budućnosti.