ШУМА
Лишће шуми, сунце
милује латице нежне
цвећа боја разних.
Једнорог бели, прелепи,
на дохват руку ми је док
шапућем тихе, умирујуће
речи и гле, његове ноздрве
ми прсте миришу... Занемех
од чуда тог, осмех ми усне
шири у радости чистој као
река кристална. Продире ми
поглед кроз шуму безвремену
и бескрајну, јелен витороги
промиче кроз њу поносно.
Душа ми је уплетена у цвркут
птица, сунчеве зраке што продиру
гране шумске, бескрајно небо плаво,
шапату далеког мрморавог потока...
Ширим руке и вртим се у круг очију
затворених радости пуна.