The king is dead. Long live the King

"Umro Majkl Dzekson."

Iskusno kucam u pretrazivacu "Michael jackson died". Najbolje sto uspevam da nadjem, da bih potvrdio Ivanovu informaciju, je da je Majkl u bolnici i da je u komi. Samo jedna mala, meni skroz nepoznata, internet stranica tvrdi da je mrtav. Na sajtu CNN uzivo snimak iz helikoptera bolnice u kojoj je Majkl Dzekson. Kucam.

"Nije jos potvrdjeno."

"Dovezen je u bolnicu nakon prestanka rada srca."

"Zvezda takvog kalibra ne umire dok je ne opeva CNN."

 
"Crko je! Crko je!"

Jos je i podvriskivao je sa izrazom lica, kao da cestita novu godinu. Ispostavilo se da je slicna atmosfera i u celoj firmi. Do nas dopire prilicno glasna muzika i zamor. Kolege iz druge kancelarije, znatno vece od nase o necemu glasno razgovaraju ali ne razaznajemo detalje od muzike. Zvuci od prilike kao kad nasa reprezentacija postigne go na veoma vaznoj utakmici. Marko koji je okrenut zidu i koji je do tada isto imao slusalice se prikljucuje:

"Sta je ovoj budali."

"Majkl Dzekson je u bolnici. Kazu i da je umro."

"Pa sto se ovi ovoliko raduju."

Na to nismo imali odgovor.

Rad u internet firmi ume da bude, sto nas narod kaze, debela ladovina. Ali bukvalno. Iz nekog razloga, u kancelariji naseg sefa, centralna klima radi osetno slabije, pa kad god je prisutan,  a to znaci uvek, on toliko spusti temperaturu na termostatu da se mi posmrzavamo kao polutke kasapnici. Otprilike dva puta nedeljno dobijamo upalu pluca, a promrzline vise i ne racunamo.

Braca Jankovic, Marko i Ivan i ja sedimo u  kancelariji bez prozora, u zgradi koja je izgradjena na prostoru nekdasnjeg boks kluba gde je trenirao Mohamed Ali. Dok je napolju plus 40, mi, u zimskom ambijentu, aristokratski hladnih kancelarija, radimo na sprecavanju prevaranata da uzimaju novac ljudima koji koriste usluge nasih sajtove za upoznavanje. Svakodnevno prolazimo kroz profile korisnika i kao dubinsko pranje tepiha uklanjamo grinje to jest virtuelne lopove u pokusaju. Da ne bi ometali jedni druge, muziku slusamo preko slusalica pa i ako smo u sobici 3 sa 3 metra jedan sa drugim komuniciramo chatujuci. Normalno privatan email i facebook su ravnopravno otvoreni sa poslovnim aplikacijama. Ne moze catovanje sa nekim kog znamo vec 2 meseca virtuelno da ceka.

Paznju  u toku Intenzivnog surfovanje netom mi je privuklo sto je Buca Tapir, poznati DJ rodom iz Nisa promenio Fejsbuk status na "Majkl Dzeksone volimo te" i natovario svoju internet stranicu "Trhiller-om",  "Beat it" i drugim hitovima. Svega par sekundi kasnije kroz chat stize poruka od Ivana:

"Umro Majkl Dzekson."

Iskusno kucam u pretrazivacu "Michael jackson died". Najbolje sto uspevam da nadjem, da bih potvrdio Ivanovu informaciju,  je da je Majkl u bolnici i da je u komi. Samo jedna mala, meni skroz nepoznata,  internet stranica tvrdi da je mrtav. Na sajtu CNN uzivo snimak iz helikoptera bolnice u kojoj je Majkl Dzekson. Kucam.

"Nije jos potvrdjeno."

"Dovezen je u bolnicu nakon prestanka rada srca."

"Zvezda takvog kalibra ne umire dok je ne opeva CNN."


Ivan se okrece prema meni i obojica skidamo slusalice bas u trenutku kada je, iz nepoznatih razloga, momak koji za ceo svoj radni vek nije usao u nasu kancelariju, utrcao uzvikujuci:


"Crko je! Crko je!"

Jos je i podvriskivao je sa radosnim izrazom lica, kao da cestita novu godinu. Ispostavilo se da je slicna atmosfera i u celoj firmi. Do nas je dopirala prilicno glasna muzika i zamor. Kolege iz druge kancelarije, znatno vece od nase o necemu glasno razgovaraju ali ne razaznajemo detalje od muzike. Marko koji je okrenut zidu, skida slusalice i pridruzuje se raspravi:

"Sta je ovoj budali? Sto se dere?"

"Majkl Dzekson je u bolnici. Kazu i da je umro."

"Pa sto se ovi ovoliko raduju?"

Na to nismo imali odgovor.

Pri povratku kuci slicna situacija me je zatekla i na ulici. Vozio sam motor pa sam mogao jasno da cujem mesanje muzike Majkl Dzeksona i glasno klicanje i vristanje od svuda. Iz stanova, iz mnogih automobila sa otvorenim prozorima su se smenjivali hitovi  dok su prolaznici neretko igrali u ritmu muzike preminulog kralja popa. Ulice Majami Bica su iznenada dobile karnevalski izgled. Spontane zurke u njegovu cast sam zaticao skoro na svakom cosku. 

Preseklo me je stomaku kada sam ispred moje zgrade video rotaciono svetlo 6 policijskih automobila i dva ambulantna vozila. To nikad nije prijatan osecaj. Srecom parkirani su sa suprotne strane ulice pa nisam imao dodatni razlog za brigu. Komsije su, su svojih balkona i prozora su pratili performans pod crveno plavim  svetlim, uz nezaobilaznu muziku prve crne pop zvezde. Policajac, koga poznajem iz vidjenja, mi kaze da je komsika probala da pocini samoubistvo.

Penjem se stepenicama jer su oba lifta blokirana na zanjem spratu. I u mojoj zgradi peva Dzekson ako u najboljim danima.

"Je l ce pretekne? Sta kazu?" Pitam Jovanu.

"Sada je i zvanicno mrtav. Javili i na CNN..." Odgovara moj stariji sin Jovan koji prati stanje na internetu.

Jovana se takodje ukljucuje u razgovor:

"Sada sve i da je ziv, ako su na CNN javili da nije, nema bolju opciju. Mrtav je... Sta je bilo preko puta?"

"Valjda pravili zurku... spontano. Neka cura imala histerican napad. Pretila da ce da se ubije, da ce sve da ubije... Nema zivota nakon Majkl Dzeksona ili tako nesto."

"Kako li je bilo kad je umro Elvis Prisli?"

"Ja jesam stariji od tebe ali ne bas toliko. Ne verujem da je moglo da bude gore od ovoga. Na svim kanalima prekid programa. Svi emituju ili onaj helikopterski snimak ili spotove..."

Opstoj histeriji se pridruzio i moj telefon na koji su stizale brojne SMS poruke.

"The king is dead. Long live the King"

Iz sata u sat saznajemo stvari o pevacu, koje smo odavno trebali da znamo kao svi uzorni Amerikanci. Ovde je izgleda od nacionalne vaznosti da se kopa po prljavom vesu poznatih. Saznajemo da je propao i da duguje 200 i vise miliona. Saznajmo da ima i troje dece sa tri razlicite medicinske sestre. Otkrivam da nije samoinicijativno izbeljivao kozu nego da je to neka bolest koja vreba svakog "used to be black" pevaca. Cujemo i da je bilo ljudi koji su ga licno poznavali, u sta licno ne verujem.

Zivot ide dalje pa sam i pored duboke zalosti u koju sam uteran morao sam da idem na svoj drugi posao. Te noci moj klijent je mister Edi, proizvodjac medicinske opreme iz Brazila koga recesija ocigledno ne zanima. Iz surove realnosti, masivnog tajkuna Rio De Zeneira koji se svuda krece u konvoju blindiranih dzipova, bekstvo u Majami i zamena dvanaest do zuba naoruzanih telohranitelja za 12 skupih, jedva punoletnih, pratilja u ekskluzivnoj pomracini nocnih klubova Majamija je za njega kao odlazak i Diznilend.
Nista ne moze da mu skine osmeh s lica ili poremeti neponovljivi osecaj anonimnosti. Ja skoro da i nisam telohranitelj vec mu dodjem kao PR  dormenime, konobarice i menadzere klubova. Ne zeli covek da trosi energiju ni na sta osim na mlade ambiciozne pratilje i dobar sampanjac. Koliko sam ja uspeo da istrazim u tih 5 -  dana koliko je u Majamiju nikad ne trosi manje od 25 000 dnevno. Pri tome ne racunam njegov sportski hobi kupovine dvoseda marke ferari ili lambodzini.

Te veceri u kluby "Mynt" je bila nezaboravna retrospektiva muzike Majkl Dzeksona umiksovanih u trenutne hitove haus muzike. Odlicna muzika uz podrsku fenomenalnog osvetljenja, sa video bimovima koju biju po svim zidovima kluba su nam davali osecaj da letimo u kosmickom brodu sa kapetanom Dzeksonom na komandnom mostu. Atmosfera je bila "letele su salvete, leteli su brushalteri". To je bila jedna od najboljih zurki kojima sam prisustvovao. Cak sam se opustio uz nekoliko od neproporcionalno pomesanih voooootke sa red bulom.

Tek kad sam dao Ediju da potise racun i kad smo polazili  suocio sam se s acinjenicom da sam popio malo vise nego sto mogu da podnesem. Na srecu Edi je odavno bio zemlja zemlja i nije bilo sanse da provali da mu je vezni igrac zanemocao. Ispred kluba nas je cekala razvucena limuzina u marke Eskalejd iz koje se cuo, naravno, Majkl Dzekson. Dok sam ubacivao jednu po jednu mladju punoletnicu u limuzinu sa milion sedista neko je poceo da me snazno vuce za moju original ralf loren kosulju sto mi kupila zena. Nisam nesto posebno reagovao, malo sto sam bio pripit a vise sto sam verovao da je neka od pijanih devojki u nekom desavanju koje, skoro da me se ne tice, jer je moj klijent vec na bezbednoj lokaciji uz mini sank u limuzini. U jednom trenutku prosto nisam mogao da ne primetim da me neki mladji nabildovani momak drzi sa obe ruke za kosulju unoseci mi se u lice. Pokusaj da me navuce na glavu je propao, verovatno jer smo obojica bili pijani i promasili se. Ne dozvolivsi da me zbuni nas zagrljaj laznog bratimljenja koristim istu tehniku kao on ali sa puno vise energije i dozom iskustva. Guram ga drzeci ga s obe ruke za kragnu kosulje, koja definitivno nije ralf loren, i snaznim pokretom navlacim ga sebi na gavu. Koristim njegovo opusteno telo kao pracku nabacvujem lice napadaca sebi na celo. Neki smo se otreznili a neki su se uspavali.