.... Priča .....

Odavno nisam pisala priču .... Ova je apsolutno izmišljena.... Nikakve veze sa realnošću nema.... Što ne znači da ne može da se desi ....

Oteta

Sunce je već uveliko obasjavalo dolinu.Kroz san je čula smeh i priču.Dragana i beba su ustale.Vreme je da i ona ustane. Otvara oči i gleda u plafon. Čuje vrata koja se širom otvaraju i beba uleće u sobu,skače na krevet,po njoj – Tejo,ade utani...Uzima devojčicu i bacaka je iznad glave,ne ustajući...Spušta je polako na krevet i kreće da golica.- Gde Maju golicamo? ... Dragana sa osmehom ulazi u sobu.Prošle su dve godine.Senka joj se pojavi u očima...Gledajući sestru i kćerku – oseti ipak dobro poznatu bol....Ne,to nikada neće moći da zaboravi.Tijana je pogleda.Znala je.Još čvršće bebu steže u naručju.Znala je na šta njena sestra misli.

Dve godine ranije – Beograd

Telefon je zvonio.Marko.... Osmeh sa Tijaninog lica postade još širi.Obožavala ga je. Znala je da i on nju voli.Pričali su o letovanju,kako će putovati,ko će koliko voziti. Radovali su se oboje tom svom prvom zajedničkom letovanju.Dragana i Zoran su im pozajmili kola.U mala tri ručna frižidera su spakovali nešto mesa,piva,kolača....Neće biti dosta za 10 dana,ali bar neće morati da izlaze u skupe restorane.Ionako im je budžet bio srezan maksimalno. Neće morati da izlaze na skupa mesta,neće morati da kupuju razne drangulije,poslaće razglednice. Tijana ga je volela zato što je jednostavan momak koji ne traži neke velike stvari – kao ni ona. Tim joj je bio još draži i bliži – kao i ona njemu.

Znala je šta novac može da donese čoveku . Samo bol,tugu i bezdušnost. Pre Marka se zabavljala sa lokalnim bogatašem.Zaljubila se,nije razmišljala... Ilija je bio bogat,poslovan čovek. Mislio je da može da je kupi novcem. Sve je pre kupovao,pa je mislio da će i nju.Ona je ipak želela skromniji život.Realan život – kakav je vodila od kad je svesna sebe.Nije bila osoba koja se zanosila stvaranjem velikog bogatstva.Bilo joj je dovoljno da ima gde da živi,šta da pojede i obuče...Rastanak je bio bolan i jako težak – za njega više nego za nju. Tijana je završila tu priču i želela nekad da započne drugu.On je optuživao da je Marka znala od ranije.

Prva tri meseca od njihovog raskida – zvao ju je svaki dan i molio da se vrati.Kako nije imala nameru – počeo je da joj preti.Naravno,nije te pretnje ozbiljno shvatala.I ona je nekad bila ostavljana i zna kako boli,ali čovek se navikne na sve i krene dalje. Nekad je pokušavala da ga razgovorom urazumi. Sanja,njena najjbolja drugarica je imala prijatelje u policiji i pitala je da oni reaguju – ali,Tijana nije ni želela da čuje za to. Nekada je volela tog čoveka – pa zar sada da dozvoli da ga uhapse – zbog čega? Pretnji njoj? Ne.Rekla je Sanji da ne brine – ona će sve to srediti.

Marka je upoznala godinu dana pošto je raskinula sa Ilijom.Vrlo brzo mu je ispričala svoju priču i da postoji taj bivši mladić – koji je proganja. Sa Markom se dogovorila da zna sve brojeve sa kojih bi on mogao zvati – jer ne želi da doživi šok i javi se – misleći da je Marko,a da bude Ilija... Marko,koji je i sam imao nekoliko teških veza – je razumeo.

Delovalo je da se Ilija smirio,da je zaboravio,da je pokušao da shvati kako stvari stoje ... Vrlo brzo je shvatila da to nije baš tako.....

Spustila je slušalicu i krenula da spakuje nekoliko stvari,jer Marko ubrzo dolazi. Nosila je stvari u garažu – u kojoj je zet parkirao automobil tog jutra. Kako je otvorila vrata da stavi torbu,osetila je tup udarac u glavu.Ostala je bez svesti. Ilija je samo gurnuo u svoj džip i krenuo iz garaže.Vrata na automobilu su ostala otvorena,a u torbi njena dokumenta,novčanik i mobilni telefon.

Osvestila se videvši neki put pred sobom...Osetila je da su joj ruke vezane,a na ustima ima neku krpu. Pogledala je ka vozaču i videla Iliju. Počela je da se koprca,pokušavajući da se oslobodi. Rekao je – O,lepotice,probudila si se. I nastavio da vozi.

Kroz glavu su joj prolazile svakakve ideje.Da se nekako oslobodi i iskoči iz džipa.Da čim joj se ukaže prilika vrišti.Gledala je u put.Nije imala pojma gde se nalazi.Šta ako je odveo negde daleko?Ne,nije mogao vezanu da je povede van granice. Ili je možda dok je spavala pokrio jaknom i rekao da sem njega u džipu nema nikoga.Ko bi njega proveravao – kad ima diplomatski pasoš?Strah joj se uvukao u kosti...On bi mogao da je proda.Nema dokumenata,nema ništa – kao da ne postoji.bez problema bi mogao da je proda u belo roblje.U glavi joj je odzvanjalo – kako sam bila glupa,kako sam bila glupa...

Počela je da mrmlja.Ilija je pogledao.- Želiš nešto da kažeš?Ne brini,uskoro stižemo – pa ćemo moći da pričamo....Umalo da zaboravim – tamo ćeš moći da vrištitš do mile volje.Niko te neće čuti,jer smo kilometrima udaljeni od sveta.... Ućutala je.Bila je gladna,žedna,i nervozna....

Ubrzo su stigli na odredište.Oslobodio joj usta...Nije vrištala.Ne zato što je niko sem njega ne bi čuo – a ko zna kakve bi to posledice donelo,već zato što je bila iscrpljena. Pogledala ga je i pitala – Zašto? ... Ćutao je par momenata,a onda rekao – Ti si moja.Samo moja.Jel razumeš?Lice mu je dobilo izraz zveri.... Izraz koji je samo jednom još videla i zapamtila.Posle toga je i želela da pobegde što dalje od njega

. - Kako si me našao? – Morala je da zna odgovor. – Pratio sam te.Od posla do kuće,od kuće do posla. Mislila si da neću otkriti gde se nalaziš? Kad si iskoristila sve resurse i dobrodušnost prijatelja – ostala ti je samo sestra.... Koja sestra ne bi pomogla sestri u nevolji? Cerio joj se u lice – ne odvezujući joj ruke još uvek. Nije jača od njega,ali umela je da udari.Ako ga udari,on će joj vratiti i može svašta da bude. Oboje su sigurniji kad je ona vezana.

Pognula je glavu i ćutala.- Ne smem da zaplačem,ne smem pred njim da zaplačem – pomislila je.Gde li me je doveo – kad nigde nema nikoga?Podigao joj je glavu i gledao je u očiTražio je predaju,potištenost,bol,očaj....Video je samo prkos i inat.Drskost. Odgurnuo je da sedne. U glavi mu je bila samo jedna ideja – Slomiću je,biće moja.Jednom je bila moja- biće opet. Prvo mesto je udaljeno 2 km-ra... neće moći toliko daleko da ode ako i pokuša da pobegne. Ona to nije znala,naravno.Lagao je da su ko zna koliko udaljeni od sveta.

Pala je na stolicu,pognula glavu ka podu i zaplakala.Nedostajao joj je Marko. Pitala se šta on sada radi?Da li je traži,da li su obavestili policiju.Da li će je iko ikada naći živu?Prekinu je Ilijin glas – Jesi li gladna? ... Pogledala ga je besno – Nisam... Ošamario je – Ne trpim da me lažeš.Neću da kažeš da sam te uzeo,a da ti nisam dao da jedeš....Da si se osetila ugroženom....Hoću da me voliš.Onako kako si me nekad volela. Uhvatio je za bradu i videći njeno uplakano lice,odgurnu je besno.... – Neću da vidim da plačeš.Jesi me čula!... Odvezaću ti ruke – da možeš da funkcionišeš. Pokušaš li da me pređeš i pomisliš li na bekstvo,polomiću ti te tvoje divne noge. Jel jasno! – vrištao je na nju. Klimnula je glavom,svesna da će morati da ga sluša.Bar neko vreme.

 Živeli su dan po dan.Nekada joj je padalo na pamet da pobegne,ali setila bi se da je prvo mesto ko zna koliko udaljeno,pa bi odustala.... Ključ od džipa nije mogla da nađe.Da pešači – nije imala snage....Ilija je skoro svako veče primoravao na seks. Nekad bi je udario,nekad ne.Upala je u letargiju i nije znala da li će se ikada izvući.Da li je iko više i traži – prošlo je 6 meseci.

Pošto nije zatrudnela,dobijala je batine – jer Ilija je želeo dete. Govorio joj da je jalova,da je prokleta,da ni sam ne zna koji će mu ona – kad ništa ne može sa njom. Pogotovo da je natera da ga zavoli.Ni batine nisu pomagale.

Posle 6 meseci čula je automobil.Nada da će biti spašena se javila u njoj.Toliko je želela da bude sa sestrom,zetom,Markom.... Na vratima se pojavio Marko. Njen osmeh nije silazio sa lica.Našao ju je.Njen Marko je napokon našao.Toliko se obradovala,da mu je skoro poletela u zagrljaj.Ne razmišljajući odkud on baš sada tu. Ni kako je našao... Ilija je izašao da ga dočeka.Zagrlili su se.Tijana je bila u čudu. Njih dvojica se znaju.

Vrlo brzo joj je sve postalo jasno.Marko i Ilija su braća. I zahvaljujući Marku,ilija je uspeo da uđe u garažu i otme je na silu. Gledala je u Marka sa nevericom. Čovek kog je volela,za koga je želela da se uda,sa kim je želela da ima decu.Njen najjgori neprijatelj.Pitala je – Zašto ? ... – Zato što si ga ostavila.On je moj brat.Mog brata ni jedna kučka u životu nije ostavila.... Sve je bilo laž.... Njegov ceo život je bio izmišljotina samo za nju i njenu sestru i zeta....Sela je na stolicu.... – Odkud to da si sada došao – pitala je ošamućena.... – Ne vrediš.Jalova si.Moj brat želi decu,a sa tobom nikad dece neće imati.Prodaćemo te Italijanima.Možda njima budeš dobra.... I ne brini za Draganu – ona te je već oplakala.Misli da si mrtva. ... Osetila je mučninu i glavobolju.... Morala je da povrati...

Sutradan su je stavili u auto pozadi.Krenuli su put Italije.Bar od prilike zna gde je. Pred jednim mestom se iskoprca i otvori ustima kvaku na vratima i otkotrlja se iz kola – shvativši da ako je uhvate njih dvojica biće mrtva.... Bolje i mrtva – nego u Italiji prodata... Kako je iskočila u velikoj brzini – polomila je nogu...Ljudi su naišli,rekla je da je iz Beograda.Pitala gde se nalazi – U Sutomoru.... Jasno – nikome nije trebao pasoš – lična karta je dovoljna.... A Ilija je mogao uzeti njenu ličnu kartu – kad je onesvestio.... Automobil je nastavio put.... Znala je – neće se vratiti.Bar ne tog momenta.Ležala je u krvi i bolovina,ali je bila slobodna.

Povratka u Beograd se ne seća.... Ne seća se pola stvari... Gleda u Maju i igra se s njom... Osmeh joj ozari lice... – Jesi li dobro? – upita Dragana... – Sada jesam,reče grleći sestrčinu....Uzima štake i uz pomoć njih seda za sto... Namešta drvenu nogu i sa zahvalom gleda u zeta i sestru koji su tako brzo došli po nju.I učinili zajedno sa Majom njen život potpunijim.

Ilija i Marko je nisu više kontaktirali nikada.Ako bi joj prišli – bili bi uhapšeni odmah.Tijana ne veruje više muškarcima. Ne zameraju joj to....