Deficit smisla

"Na traumi svih nas izrasla je neka nova klasa ljudi kojih se ta trauma vrlo malo tiče. Videla sam koliko je zdanja sazidano za vreme i odmah nakon intervencije NATO pakta. Ti ljudi nisu išli da otkopavaju ruševine, nego su zidali svoje privatne kuće. Mislili smo da će se politički tok odvijati u raspletu pitanju žrtava i dželata ili izvlačenja iz trauma, ali na temelju desetogodišnjeg iskustva vidim da se odvija zbog istoga cilja zbog čega je pokrenut rat - kako prisvojiti što više bivše opšte ili socijalističke imovine"

( Borka Pavićević - intervju zagrebačkim "Novostima" od 23.4.2010.).

Ovaj fragment iz intervjua poštovane g -đe Pavićević nema najdirektniju vezu sa onim što želim napisati, ali je svakako dobar ram za slike koje nam se svaki dan razlivaju pred očima.

slika 1.

Pre mesec dana vozio sam se sa čovekom koji je funkcioner jednog našeg rukometnog kluba. Nisam baš informisan o događanjima u rukometu, ne znam ni ko su prvoligaši, ni ko je na kojem mestu na tabeli, ne znam ime ni jednog aktivnog rukometaša u našoj ligi. Iz pristojnosti ga upitam kakvo je stanje u njegovom klubu i u rukometu. Priča on, ja ga slušam i u jednom momentu mi reče da se znatno pojačao ili će se pojačati klub iz Zaječara ( ne znam kako se klub zove), a kome je predsednik tamošnji gradonačelnik, onaj što sa Dinkićem gradi neku stranku regiona. I kaže čovek da je taj Dinkićev pajtos odredio da napravi jak rukometni klub, a očito ima za te namene novac. Tu sam se malo lecnuo i upitam mog saputnika:

- Otkud novac Zaječaru. Pa tamo svake godine u proleće poplavi jedan deo grada zbog toga što nemaju novca da izgrade nasip..

- Ne znam otkud ali klub se pojačava. Možda se pojačava od novca za nasip...

Gledam ovih dana vesti iz Zaječara. Po drugi put u roku od dva meseca Timok plavi naselje od pedesetak kuća uz obalu jer nema zaštitnog nasipa. Očajni ljudi plaču pred kamerama, žena u ribarskim čizmama govori o tome kako je spašavala dete, čovek od šezdeset godina priča kako mu je voda uništila sve što je imao, da ni odeća koja je na njemu nije njegova.  Vlast ne daje nikakve izjave. Nikome od njih se ne slika.  U pozadini nekoliko vatrogasaca umornih lica sa kojih je vidljivo da su imali napornu noć. Pa zar za dva meseca nije moglo ništa da se uradi? Ili angažman u rukometu gradonačelniku donosi više glasova nego što to može doneti izgradnja nasipa koji bi sprečio katastrofu za pedesetak porodica? Čudne i iracionalne su računice reprezentenata naše političke klase..Iracionalne glede opšteg interesa zbog čega valjda politika i postoji..

slika 2.

Predsednik Srbije  obučen u "radnu uniformu" obilazi leskovačko naselje Bobište u kome je poplavljeno 1000 kuća. Sa njim ministar policije, komandant vojske i brojna pratnja. Okolo mutna vodurina pomešana sa sadržajem septičkih jama, očajni ljudi i umorni vatrogasci. Predsednik ozbiljna lica hoda uz neku ogradu.Levo od njega voda, poplavljena ulica i dvorište pretvoreno u mutni,prljavi bazen. Dačić u odelu i gumenim čizmama do kolena iza njega.  Kamere vredno beleže detalje. Predsednik govori, objašnjava zašto je Bobište poplavljeno. Kaže da će kazniti sve one koji nisu čistili kanal pedeset godina. Pri tome ne kaže da su na vlasti u Leskovcu njegovi partijski vojnici, da je gradonačelnik član GO DS-a, a da je ministar poljoprivrede kome su vode u nadležnosti također njegov. Ne treba pretiti kaznom, treba im samo reći da već koliko sutra očiste kanal. Ako uopšte preti njima. To im je mogao reći i prošle godine kad je Bobište iz istoga razloga bilo pod vodom. Jer, kako se može biti "lider u regionu" sa odvodnim kanalima koji niko ne čisti pedeset godina.....Onaj čije gradove zbog toga plavi voda nije za liderstvo nego za bruku..

slika 3.

Srećem čoveka koji se žuri. Pitam, gde žuri. Kaže, mora u Aranđelovac, pomaže već mesec dana stranci u kampanji za lokalne izbore. Pitam ga šta su tako svi zapeli za Aranđelovac,da nije možda pronađeno neko nalazište nafte tamo. Nije kaže, nego moramo sprečiti rast "naprednjaka", važno je to zbog budućnosti..Hmm, svašta i ja pitam. Vlast je u Srbiji najveće "nalazište nafte"..

slika 4.

Slušam saopštenje G17 kojim nas obaveštavaju da se ministar zdravlja Tomica Milosavljević uspešno oporavlja nakon operacije  lumablnog  dela  kičme u Minhenu,da čak iz Minhena uspešno upravlja ministarstvom savetujući pomoćnike kako da u njegovom odsustvu održe visoke standarde srpskoga zdravstva koje on "dograđuje" punih deset godina. Pred očima su mi detalji sa komemoracije Biljani Kovačević - Vučo, koja je u Beogradu umrla od sepse, dan pre nego je ministar otišao u Minhen. Hoće li ministar, koji nam je ispričao toliko optimističnih priča o srpskom zdravstvu i koji sigurno neće podneti ostavku, kad se vrati u Beograd, učiniti bar nešto da smanji broj bespotrebnih umiranja po našim bolnicama..Ne možemo svi u Minhen kad zagusti, a bar higijena u bolnicama nije skupa ako ima sistema. Kako vakcine nisu bile skupe...

I kad razmišljam u ove četiri kratke slike, vidim zapravo da je naš društveni život redukovan samo na jedan smisao i jednu svrsishodnu borbu..Kako  osvojiti vlast i kako imati moć i veliki novac, a da pri tome nisu bitna sredstva kojima se to radi niti prilike u kojima živi ogromna većina ljudi. Ovde se i kaluđeri krve zbog tendera i monopala na građenje, dotle se stiglo. Opasna je ta redukcija i biće je sve teže pokrivati svetskom krizom, kosovskom krizom i načelnom pričom o krizi društvenih vrednosti. Srbija je danas u deficitu svega, odgovornosti političke klase naročito, ali i sve više u "deficitu smisla" za njene građane.O ovome bi trebalo razmišljati i te kako.