Lisac i pas

 

 

Ovo je neka ruska priča koju sam pokupio kroz život. I ako nije, praviću se kao da jeste, jer sam siguran da je ja nisam izmislio. Čak nije ni obična priča nego basna.

Bio jednom jedan pas. Tužan pas. Uvek je imao neke tužne priče, hodao podvijenog repa i bio stalno u problemu. Da li zbog njegovog držanja ili zlehude sudbine bio je stalna meta napada svih životinja, onako hobija radi. Svako ko je prošao kraj njega bi ga klepio šapom, ujeo ili oborio na leđa. A on bi jadan, prijateljstva radi pokazivao svoju dobrotu tako što bi jačim od sebe lizao jaja. Samo da ga ne diraju.

I taj tužan pas je izgledao sve tužnije i tužnije i vremenom se povlačio u sebe i samoću. Najlepše mu je bilo u dubini šume kada nikog ne bi sretao. Iznenada, u senci stogodišnjeg hrasta sretne se licem u lice sa starim liscem i uplašeno obori pogled. Stari lisac vidi da je pas podvrnutog repa u preplašen pa kaže:

- Ne boj se. Neću ti ništa.

Pas ga samo gleda.

- Ne samo da ti neću ništa nego ću da ti pomognem da te više ne diraju ostale životinje. Znam šta je tvoj problem i kako da ga rešiš.

Pas ne može da veruje šta čuje.

- Ma pusti me. Moju muku ne znaš. Svi me maltretiraju.
- To je zato što svima ližeš jaja, ja ću da ti kažem.
- Pa šta da radim kad me svi kinje i maltretiraju.
- Pokaži zube! Zareži! Uspravi se!

Pas pokaza zube i glasno zareži.

- Grrrr!
- Jače! Agresivnije! Uplaši me!
Pas ponesen tim rečima zareža još jače i iskeženoh zuba se unese u lice starom liscu.
- Tako je. Bravo. Kad si takav niko neće smeti ni da ti priđe.

Tu se pas i lisac rastanu i svak pođe svojim putem. Pas prvo naiđe na nekog malog prgavog ptičara. Odmah zareža na njega i ovaj se skloni. 

- Šta ti je bre šta režiš? Nisam ni imao nameru danas da se svađam.

Pođe naš pas tako dalje, pa naiđe na džinovskog mešancakoji ga je do sada tukao mnogo puta. Poučen lisčevim rečima i novim iskustvom on iskezi zube i zareža na njega krvavih očiju. Veliki rđavi badža među psima se zbuni pa pođe par koraka u nazad pomislivši "Ovaj mora da je lud. Bolje da se sklonim".

Naš pas dobio novo samopouzdanje i samo ide po šumi o reži na svaku životinju na koju naiđe. Naišao on i na vuka i na medveda i oni se sklone. Što je sigurno sigurno je. Boje se životinje besnila.

U svojoj novoj snazi pas šparta šumom pa zareža na starog lisca koga, u euforiji, nije ni prepoznao. Lisac nije ni trepnuo na preteće ponašanje psa. On zareža još jače unoseći se u lice svom zaboravljenom učitelju. Stari lisac ga gleda u oči i morno kaže:

- Nema potrebe da režiš. Meni uvek možeš da ližeš jaja.



Padaju mi na pamet desetine siromašnih opozicionara koji su se družili sa nama dok smo lupali u šerpe i iz bunta naroda crpli snagu da se bore za našu bolju budućnost. Našu bolju ZAJEDNIČKU budućnost. Kako je vreme pokazalo, ti naši dragi predvodnici su zaboravili da smo svi mi ZAJEDNO i DOSledno bili za bolju budućnost. Ljudi stekli reputaciju tranzicionih dobitnika sa svim kolateralnim beneficijama. Zamašni računi u bankama na ostvima, raskošne kuće, deca se školuju po inostranstvima, voze se automobili sa sajma u Ženevi, ... Još pokazuju zube i reže kad ih neko pita "odakle?" ili "dokle?".

Evo meni lično ne moraju da reže. Mogu i dalje ...

 

Autor: Strongman

Izvor: Kurir