Ja pušim, a vi?

(Pisao pušač za pušače, priču o duši a ne o zdravlju. Dobrodošli su  nepušači ali ne i priče o zdravlju, nišu dobrodošli osvetnički, likujući i sadistički nastrojeni nepušači.)

Negde u okolini petog razreda osnovne škole imali smo nastavu u prirodi Ili kakav slični izlet koji je na uzaš mojih roditelja podrazumevao spavanje u Pionirskom gradu na Košutnjaku. U to vreme postojala je institucija takozvanog pionirskog rukovodioca, koliko se sećam starijeg tinejdžera koji je iz nekog razloga i u nekakve svrhe bio prisutan u ovoj konkretnoj situaciji.  Da skratimo pricu, moja jedina memorija pionirskog rukovodioca je ova konkretna situacija koja se odigrala u mraku iza jednog od bungalova u kompleksu Pionirskog grada.  Ja i jos tri, četiri devojčice učimo da pušimo. Instrukcije kako da udahnemo dim u pluća nam daje zgodna starija tinejdzerka, nas Pionirski rukovodilac i iskusni pusac. Bila je tako "cool" ta zgodna devojka, starija tinejdzerka.

Tako sam pocela da pusim.

Nije to, naravno, bilo neko pusenje tada ali je bio dobar pocetak i definitivno je izbacio onu nainu fazu kad deca ponekad "pućnu" i jos imaju sanse da da se dovoljno zadave od samostalnog i samoukog usisavanja da im se smuci cigareta ili da ih roditelji na vreme dobro izlemaju kad ih uhvate da mirisu na duvan.

Ljubav

Godinama kasnije ovo pusenje nije moglo da se razvije u ozbiljnu adikciju na prvom mestu zato sto nisam mogla da pusim kod kuće i zato sto sam imala oca osetljivog i kocopernog nosa koji je istoga casa kada je shvatio da flertujem sa cigaretama ukljucio sve detektore i nikada ih do smrti nije iskljucio. Njusio nam je odelo, kosu, morala sam dobro da pazim kada pusim, koliko, izmisljam lazi i izgovore te podnosim opsirne lekcije  prigovore.

Govorio nam je sledeće "Samo totalni kreten moze da pusi", "to je odvratna navika" "Nehigijenski je" "Neestetski je" "Ako bas hoces da se ubijes ima elegatnijih nacina". Na zalost, ovo je bio glavni razlog sto sam u poslednjim godinama njegovog zivota provodila jako malo vremena sa njim. Ovo nikada neću prezaliti i u svetlu te cinjenice nema potrebe da mi iko objasnjava da sam ja vrlo ozbiljan adikt, vidim to i sama. Izbegavati drustvo najblizih, najinteresantnijih, najboljih ljudi da bi pusio a prikrio svoju naviku je nesto sto ljudi navuceni na heroin imaju zajednicko sa pusacima. Na kraju krajeva, narodski: "prodali bi rodjenu majku za hit". Naravno, postoje tu nijanse i mozda razlicite granice ali da ne cepkamo dlaku, onim koji puse a u stanju su da se objektivno osvrnu na svoju naviku jasno je o cemu ja pricam.

Ali sve te godine koje nisam mogla da pusim u kući mogla sam da pusim u skoli, po klozetima, u dvoristu, izpred, iza....To pusenje je profesorima u gimnaziji bilo tesko kontrolisati, mnogi se nisu ni mesali u te detalje, poneko bi pravio problem kad nas uhvati, ali uglavnom se nisu ni bavili time da nas hvataju. Na fakultetu smo u većini slucajeva pusili u salama i naravno po hodnicima. Sve se manje vremena provodilo u kući, sve vise van kuće, sve se vise pusilo. Prkoseci cinjenici da je moja porodica bila dominantno nepusacki orjentisana, da su do dan danas moji najintimniji prijatelji, ljudi sa kojima provodim najvise vremena 99% nepusaci pusenje je nekako udobno smestilo u moj zivot.

Zivac

Ono sto me najvise pogadja i muci u vezi sa tim pusenjem je ropstvo.

Na primer, kako se u avionu i na aerodromu ne pusi, celo iskustvo putovanja  koje ipak moze da bude  bar podnosljivo ako ne i prijatno unisteno je za pusaca.  Bez obzira na pomagala kao sto su I-pod, lap top, filmovi, knjige i topla anticipacija stizanja na odrediste, svakih onoliko zadominira nestrplenje da se stigne. A stizanje podrazumeva liniju iza aerodromske zgrade gde se moze zapaliti cigareta. Ispred grdobne aerodromske zgrade gde se gura narod sa koferima gomilaju taksi vozila, smrde izduvni gasovi sve se na trenutak zaustavlja i pali se cigareta, usrkava dim kao da je to najveca sreca sve ostalo moze da ceka, prevoz, raskosna hotelska soba ili iznajmljena vila, hrana, pice, topla kada, skok u more.

Sta cemo sa pozorisnim predstavama, koncertima, bioskopom? Ukoliko potraju predugo...nije vazno koliko smo zabavljeni, glavna okupacija je gde je i kad će ta cigareta? Ljudi pale na sahrani cim ugrabe prvi trenutak, sta da vam kazem. Vecera u restoranu? Pa za pocetak, ako je gozba veca, pusac i ne uziva toliko u hrani nego ceka da slisti i da zapali. Sve se vrti oko tog paljenja.

Cigareta je cudna kontra svakom prirodnom instinktu.

Čula

U Londonu se promena zakona o pusenju na javnim mestima ovako manifestovala: tek je sada jasno koliko ljudi pusi, a pusi ih vise nego sto sam mislila.

Jasnije je zato sto su upadljiviji, ljudi koji to inace ne bi radili puse u hodu ulicom, skuplaju se ispred barova I restorana, juce kroz prozior vidim da je u susednoj kuci zur, domacinstvo ocigledno netolerantno te jena ulici u svakom trenutku bilo najmane deset ljudi koji su pusili. Awesome!!

Neka mesta imaju unurtasnja dvotista ili kakve sokake pozadi gde se musterije presipaju, u Pacha clubu je od oko ponoci ogromna zmija ljudi koji cekaku da udju, strpljivo i u redu, unutra je ne red nego skoro tuca koju tri vratara agresivno pokusavaju da dovedu u red a sve za proboj u malo dvoristance, musavo, hladno ali moze da se pusi.

Sto se mene tice, otkada je zakon uveden prestala sam da zalazim na odredjena mesta, zid dima je kamuflirao mirise kao sto je neinspirativno kuvanje, ustajali alkohol, memla nedovoljno prozracenih prostorija, telesni mirisi i slicno. Bilo je zapanjujuce osetiti miris lokalnog restorana u kome se cesto jelo. Kombinacija memle, kiselkastog vina, ustajalog piva i uzegle masti. Ups! Kakva kamuflaza!

Ali sa druge strane, kad sam bila vrlo mlada ali vec pusac i sama, imala sam "decka". Sve najbolje o njemu: lep, dobar, pametan, obrazovan ali je mirisao na duvan. Na kraju, to je bilo stvarno odbojno.

Faca

Prvo i prvo, pusaci se na kilometar raspoznju. Po pusackom tenu. Vitamini, aspirini, najskuplja kozmetika, tretmani...sve to nista ne vredi. Poslednjih meseci posmatram strastvenog pusaca koji je prestao da pusi. Covek izgleda 10 do 15 godina mladje, bez preterivanja. Promena u boji njegove koze nastala je vec posle nedelju dana a posle najvise tri meseca se sva ona mikro zbrckanost izbrisala, cela mu se fizionomija zategla. Bez ikakovog "fitness" rezima ovaj bivsi pusac se zategao i misici su mu se definisali kao nekome ko je proveo neko vreme u teretani.

Kako su svi ljudi ipak zainteresovani za svoju fizicku pojavu pravo je cudo koliko su neki pusaci u stanju daleko da odu u investiciji u svoj izgled, popravljanju stete, usporavanju neminovnog starenja a kako nam je svima tesko da priznamo da imamo u rukavu jedan besprekorno bezbedan i lak face-lift: prestanak pusenja. Mnoge zene koje puse trose sedam lopata novca na kozmeticke tretmane. Carevo novo odelo.

Kakva besmislica !

Prosle godine provela sam par nedelja u Austriji u banji u kojoj je pored zdrave hrane  cistog vazduha pusenje bilo zabranjeno. Nisam uspela da prestanem da pusim ali sam pusila minimalno. Efekat je bio neverovatan i trajao je nekoliko meseci bez obzira na to sto sam po povratku kuci nastavila po obicaju.

Toliko o lepoti. Ako je nekome vazna. Mozda nekome i nije.

Mašta

Dok ovo pisem vec sam popusila tri cigarete. Izmedju redova. Da se bolje koncentrisem? Na sta se koncentrisem? U ovom slucaju pusim da bih se bolje koncentrisala na mrznju prema pusenju.

Stvarno, dzaba ti pamet, obrazovanje, disciplina...sve pada u vodu za adikta.

Bombardovanje sa zdravstvenim pretnjama tesko da je ikada pomoglo I jednom dobro navucenom pusacu. Strucnjaci kazu: naprotiv.

Zato svi uspesni metodi kao na primer program Alana Kara se nikada ili samo iz daleka osvrcu na posledice po zdravlje.

Ipak, svako ko je dugo pusio ili mnogo pusio ima negde u potiljku crva sumnje, zastrasujuce slike najgnusnijih bolestina.

Cigarete koje ja pusim dok ovo pricamo imaju morbidnu fotogafilu koja je toliko gnusna da verovatno dubiko uznemirava nepusace u mom drustvu koji na tu sliku bace pogled. Sad, ima tu metoda za izvrdavnje: od prodavca cesto trazim da mi da drugu kutiju, recimo onu koja ima sliku spermatozoida i prenosi poruku da pusenje utice na plodnost: sta me briga ja nemam za spermatozoide i taj me prizor ne dotice. Zatim, poslovne karte, uguras jednu pod celofan i slika je otisla, umesto pusaci umiru mladismesi mi se Pera Peric, roletne.

Bez obzira na sve to izbegavanje, opravdano i mozda za neke ljude bolje, svakome pusacu u potiljak grize onaj crv: da je verovatno vec kasno za prestati. Mnoge fizicke smetnje, od obicne nevine alergije ili prehlade pusac ce teze ponositi jer kako kine crv ce poceti da busi rupu u potiljku "mozda je to To".

Obraz

Na pusace se kao i na narkomane uvek gleda "sa visine". "Onaj ili ona sa ruznom I nezdravom navikom".

Na poslu netalenovani mediokriteti, lencuge, neposteni, koriste priliku da skrecu paznju na cigarette - pause boljih od sebe. Ovo uglavnom rade uspesno, pitanje je samo mere. Svaka pakosna krava / vo ima razloga ka vama uperi prezrivi kez.

Ljudi koji ne puse osecaju se superiorno u odnosu na pusace. Dobronamerni nepusaci iskreno i sa razlogom zale pusace.

Pusac moze da prenoci u kuci bez hleba ali ne i bez cigareta. Panika, briga, organizacija da se obezbedi rezerva za jutro se javlja daleko pre nego sto je poslednja cigareta iz zalihe sprzena.

Stvarno !? Pa to jeste dosta mizerno ropstvo. Sa koje god strane da pogledam ova navika mi udara po dostojanstvu. A ja i dalje pusim !

A sada, glavna stvar na temu dostojanstva: cela politika pusenja.

Glava

Najjaci talas paranoje povezane za duvan je potekao je iz Amerike koja nas upravo najvise napusava. Da ne pricam das am duplirala svoje pusenje kad sam sa Evropskih cigareta resla na Marlboro, a kad sam sa crvenog presla na lights joss am vise propusila. Cigarete, duvanska industrija i cela prica, paranoja, kontroverza, stigma oko pusenja je verovatno najsmrdljivija hipokrizija za koju sam cula. Prvo i prvo, ako su cigarete toliko pogubne, treba ih sasvim zabraniti i to je to. Svi pusaci bi prosli kroz mau krizu, nista narocito, slabije od osecaja gladi i malo nervoze. i onda bi prestali da puse.

Da, ljudi odlaze kod dilera po drogu, majusnu kesici sa gram, dva, tri. Malo bi bilo komplikovanije organizovati trafikante cigareta, prodavati na kamione, kupovati na boksove i to sve da zakon ne primeti.  Pusacki "speakeasy" bi bio zabavan ali nedovoljan da bilo koga drzi u adikciji.

Ne postoji nikakav razlog u trenutnoj atmosferi da se prodaja cigareta ne zabrani.

Evo, ja sam pusac ali meni bi to sasvim odgovaralo. Morala bih da izguram tu krizu od koje se hvala bogu ne mre i nije tako bolna kao sto kazu da je bolna kriza koju prolaze narkomani.  Cigarete se ne zabranjuju iskljucivo iz komercijalnog razloga. Nema tu nikakve druge protivrecnosti. Na sve, duvan je  skup pod izgovorom dodatnog poreza na "otrov". U Britaniji kutija Marlbora trenutno kosta preko £6 i sasvim sigurno taj porez ne ide u zdravstveno osiguranje pusaca. Kolicina novca skupljena tako za "vadjenje pusackih fleka" bi svakome pusacu omogucila fino privatno osiguranje a to sigurno nije tako.

Dakle, laka para za drzavu. Kadija te navlaci, kadija te truje, kadija te pljacka, kadija se jos pravi brizan  i tera te da sa sobom u dzepu nosis fotografije mrtvaih ljudi i gnusih bolestina.

Na flasi viina nema takva slika, nema razvaljene jetre da nam se smesi uz veceru.

U medjuvremenu, cigareta silazi sa ekrana i velikog platna ali ipak uskacu Sopranos (pa valjdada se prikaze da samo krimosi puse) pa Mad Man (pa valjda da se prikaze kako su sezdesete bile nezdrave), tek sve u svemu, jedno za drugim bez obzira na anti-propagandu uvek ima nesto da se vidi gde ljudi ne vade cigaretu iz usta, kao bas je u tome vic.

Cela ova prica toliko vredja moju inteligenciju, moje dostojanstvo da bih zelela da prestanem da ucestvujem u toj celoj podvali cak i kada bih od Boga imala tapiju koja mi garantuje da mogu se sprzim od pljuge bez bilo kakve i najmanje posledice.

Htela bih i onda da prestanem, iz inata i protesta.

Pa prestani vise!

Ipak, pusenje je jako ozbiljna adikcija i ne ide tako lako.

Slomljena volja Uvek je nezgodan momenat. Pojacan stres.Okolina koja pusi. Sredina koja ne saradjuje. Kontraproduktivni pritisak. Stres na poslu. Bas ovo i bas ono. I bas nisam sada spreman. I tako u krug. Ocigledno, prilika nikada nije dobra.

Nesto u mojoj glavi nece da klikne, hoce da pusi.

Mnogi koji prestanu kazu da je lako.

Prestanes.

Samo u glavi treba da ti se prelomi.

Da neces.

Ja stvarno necu.

A i dalje pusim.

Lep zivot

Deset puta promislim pre nego popijem aspirin a kamo li nesto jace. Kupujem samo organske prehrambene proizvode. Pusim vise od 25 godina. Volim sport i clan sam odlicnog sportskog kluba. Imala sam nekada savrsenu kozu. Koristim najbolje kozmeticke preparate koji postoje na trzistu. Opsednuta sam higijenom. Spavam samo u beloj posteljini odredjene gustine tkanja. Pusim izmedju 15 i 30 cigareta na dan. Placam vrlo skupo privatno zdravstveno osiguranje. Imam veci strah od zdravstvenih problema nego prosecna osoba. Imam vrlo visok IQ. U poslednjih pet godina 80% proteklih dana sam razmisljala neko vreme o prestanku pusenja. Veci deo moje okoline ne pusi. Imam izuzetno osetljiv nos. Pusim cim se probudim. Imam vrlo visoke estetske kriterijume. Cesce vidjam higijenicara u zubarskoj ordinaciji nego frizera.

Kad pomislim, moj zivot je sada u svemu kao sveza i ukusna jabuka u koju je zaboden pikavac.

I za kraj:

Mrzim sto zivim u ropstvu adikcije, sto mi organska potreba za smrdljivim nikotinom savija volju.

Mozda  pusenje i jeste u prvim godinama pusackog staza stvar izbora ali kad tad postaje jaram, rupa u slobodnoj volji, slabost karaktera, mali ali gadni diktator koji radi za svoj racun i protiv mene i mog zdravog razuma.

Mnogi ce pusaci ustati u odbranu pusenja, reci da to i nije tako strasno.

Mnogi pusaci koji ovo citaju puse mnogo manje pa ce biti zadovoljni da neko pusi vise i naci ce u tome nesto utesno,  neki mozda puse vise od mene pa cu ja to shvatiti kao blago utesno.

Ali cinjenica je da ni jedan pusac na svetu nikada nece pozeleti da mu dete pusi.

Ko bi reko da ce se ona starija tinejdzerka iz pionirskog grada pokazati kao jedn od najuticajnijih likova u mom zivotu !