Društvo| Ljudska prava

Tiranija na poslu-mobing

arianna RSS / 01.05.2011. u 12:36

Tiranija, zlostavljanje ili jednostavnije nasilje na poslu je negativna društvena pojava o kojoj se nerado govori i kojoj su izloženi zaposleni svuda u svetu, pa i u Srbiji.
Sam izraz mobing podrazumeva psihičko, moralno i seksualno nasilje nad pojedincem, najčešće na radnom mestu, kojim se ugrožava njegov moralni i fizički integritet, pravo na lično dostojanstvo i pravo na rad, ignorisanjem, ismevanjem, stalnom pretnjom otkazom, zakidanjem na zaradi, nasrtajem na čast i ugled zaposlenih sve do napuštanja radnog mesta. 185825_10150116199838114_631948113_62306
Pojmom mobinga opisuje se nepoželjno, negativno i naslino ponašanje poslodavca i zaposlenih unatar državnih organa, u institucijama, industrijskim kolektivima, poljoprivrednim gazdinstvima, kompanijama. U jednoj anketi na pitanje: šta je mobing? veliki broj ispitanika znali su da pojam mobinga predstavlja neku vrstu nasilja koja se dešava na radnom mestu. O pojavi i postojanju mobinga ljudi su uglavnom bili upoznati preko medija, dok je veliki broj poslodavaca imao i obavezu da pismenim putem obavesti radnike o stupanja na snagu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, pri čemu su zaposleni primili i potpisali "obaveštenje o zabrani vršenja zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja na radu i zloupotrebi prava na zaštitu od takvog ponašanja". Ali, mnogi ispitanici iz pomenute ankete, nisu umeli da daju odgovore na pitanja: kako se prepoznaje mobing, načini mobingovanja, koja je procedura za rešavanje spora u mobingu i sl.
S tim u vezi, mišljenja sam da nije na odmet i ovde na blogu postaviti i prodiskutovati tekst o ovom nepoželjnom ponašanju poslodavaca i zaposlenih, koje se sankcioniše Zakonom, a koja nam se dešava.Osnovni motiv obrade, pisanja i povremene aktuelizacije u javnosti tema kao što je mobing, bio bi informisanje, upoznavanje i eventualna edukacija koja ima za cilj zaštitu radnika na svojim radnim mestima.

 74921_159123157457712_159108097459218_26Nasilje, samovolja i tiranija poslodavca nad zaposlenima postoji od kad postoji i pojava rada, mnogo  pre  nego što se sam termin mobinga našao u žiži javnosti i interesovanja, najverovatnije postojaće i u buduće, samo što smo sada u situaciji da ovakvo ponašanje prepoznamo, definišemo i da na njega blagovremeno reagujemo. U tranzicionim i posttranzicionim periodu i društvima kao što je naše, postoje situacije u kojima nemate uredjena normativna akta mnogih firmi, gde zaposleni nemaju sigurnost radnog mesta, gde nisu jasno definisana pravila rada za sve zaposlene, postoji veliki broj nezaposlenih, koji pristaju na bilo kakve poslove i uslove rada ne bi li pronašli uhlebljenje. U ovako neregulisanom i neizvesnom poslovnom ambijentu, javlja se plodno i pogodno tlo za samovolju i vršenje psiho terora nad zaposlenima od strane ne malog broja poslodavca. U svim zemljama tranzicije problem mobinga je uveliko izražen i najčešće povezan sa izrabljivanjem radne snage.

Clj mobinga je da se zaposleni profesionalno diskredituje, ekonomski degradira, seksualno iskoristi ili jednostavno prisili da napusti radno mesto iz različitih razloga od kojih su neki: izbegavanje plaćanje otpremnine u situacijama proglašenja tehnološkog viška zaposlenih ili stvaranja radnog mesta na koje će poslodavac da uposli drugog poželjnijeg radinka, najčešće zarad vlastitog interesa.

Metode mobera su psihičko maltretiranje, neosnovane kritike na račun lošeg rada zaposlenog, uvrede, povike, šikaniranja, zlostavljanje i seksualno uznemiravanje. Dešava se i da poslodavac neravnopravno određuju zarade zaposlenih za isti posao po nejasnom ili nedostupnom pravilniku o ocenjivanju i vrednovanju rada ili se zarade zaposlenima uopšte ne isplaćuju, s namerom da se mobingovani radnici oteraju sa radnog mesta tj. da sami daju otkaz ili da se jednostavno izrabe.

Osobe koje vrše mobing nazivaju se moberi i uglavnom su to osobe sa poremećenom strukturom ličnosti ili jednostavnije rečeno - psihopate. Po nekom nepisanom pravilu moberi su manje sposobne, agresivno prodorne, iskompleksirane, ali visko pozicionirane osobe, bez posebnih ljudskih kvaliteta, koji imaju potrebu da budu dominatne, da poseduju moć nad drugim ljudima i u toj svojoj moći uživaju.

Žrtve mobinga nazivaju se mobingovane osobe i mogu se razlikovati po svojim sposobnostima, po potencijalu, znanju, kvalifikacijama, po kvalitetu svoga rada, po dužini radnog staža, po godinama starosti. Žrtve mobinga mogu biti preambiciozne, mlade osobe sa višim obrazovanjem i boljim pristupom informacijama od svojih šefova, intelektualci, atraktivne i lepe žene ali i osobe sa invaliditetom, kao i osobe pred penzijom.
Psihološki gledano mobingovane osobe su uglavnom nenametljivi, tihi i kvalitetni ljudi koji su često predmet prezira, prikrivene ljubomore, mržnje i strahova drugih, zbog čega imaju manje šanse da budu birani za lidere u svojoj sredini. Sa druge strane, ovakve osobe ne osećaju potrebu da poseduju moć nad drugim ljudima, oni u njoj ne uživaju, ne žele je i stoga se ne guraju da budu na vidjenijim pozicijama. 
Treba ovom prilikom istaći da mobing nije samo seksualno motivisano ponašanje, kako mnogi misle, već su žrtve podjednako i muškarci i žene svih profesija i socio-ekonomskog statusa.

Prema smeru delovanja mobing možemo podeliti na vertikalni i horizontalni:

Vertikalni mobing se odnosi na situacije u kojima pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika ili jednog po jednog radnika dok se ne uništi čitava grupa i razbije zdravo jezgro firme, sa namerom da se firma kadrovski i ekonomski uništi. Ovaj vid poznat je u stručnoj literaturi kao tzv. strateški mobing.

Primeri ove vrste mobinga su: davanje ponižavajućih poslova zaposlenima, daleko ispod njihovih kvalifikacija, postavljanje nemogućih rokova za izvršenje radnih zadataka, namerno neobaveštavanje radnika o poslovnim ciljevima i zadacima, gašenjem ili zabranom rada sindikata zaposlenih,upotreba prostih i uvredljivih šala, konstantne kontrole i kritike od strane rukovodstva, napadi na zdravlje zaposlenih, uskraćivanjem prava na bolovanje, slobodne dane i godišnji odmor, seksualno uznemiravanje radnica, stalno premeštanje zaposlenih, nepozivanje na sastanke, oduzimanje sredstava za rad tzv "sindrom praznog stola" ili pretrpavanje obavezama tzv. "sindrom punog stola" kada su mobingovani pretrpani poslom a za taj svoj rad nemaju materijalnu i radno-položajnu satisfakciju, itd.

Horizontalni mobing javlja se među radnicima koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu podstaći želju da se eliminiše neki kolega ili koleginica, pogotovo ako postoji uverenje da njegova ili njena eliminacija vodi napretku u karijeri. Primer za horizontalan mobing je stalno ogovaranje, speltkarenje, bezrazložne kritike, zajedljive i neprimerene opaske na rad,nipodaštavanje, ismevanje rada kolege ili koleginice na jednakom radnom položaju.mobbing-laboral.jpg

Mobinga ima u skoro svim organizacijama, a najviše u organima državne i lokalne uprave, u školstvu, zdravstvu, privatnom ugostiteljskom i trgovinskom sektoru, dok je u delatnostima gde se eksploatiše čist fizički rad, uglavnom teškoj industiji i  poljoprivredi, mobing zanemraljivo mali.
Mnogi zaposleni ne prepoznaju mobing nad sobom, sve dok se ne pojave posledice po fizičko i psihičko zdravlje. Osobe koje duže vreme trpe bilo kakav vid ugrožavanja na poslu, posle izvesnog vremena moraju da pronađu neki ventil za svoje frustracije. Vrlo je verovatno da će porodično okruženje biti ono nad kojim će takva osoba pokušati da isprazni negativna osećanja. Agresija se pomera ka slabijima i onima od kojih se očekuje da imaju najviše kapaciteta za pružanje razumevanja i tolerancije. Obično su to članovi porodice. Neretko se dešava da osoba, koja na poslu trpi ugrožavanje bilo koje vrste, postaje posle izvesnog vremena i sama nasilnik u porodici. Posledice mobinga koje se osećaju u porodici ne zavise samo od vrste i intenziteta pritiska koji osoba trpi na poslu, već i od toga koliki značaj osoba pridaje svom profesionalnom životu. Stoga su često kolateralne žrtve mobinga upravo porodice onih ljudi koji se bave vrlo prestižnim zanimanjima.
Najčešći zdravstveni problemi koji se javljuju kod mobingovanih osoba jesu neurološke smetnje (vrtoglavice, nevoze, učestale glavobolje, poremećaji sna, depresije, napadi panike, anksioznost ili ispadi u ponašanju koji se manifestuju kroz agresiju i nasilje prema članovima porodice, licima iz bliže okoline ili autodestrukcija), gastroenterološke smetnje (gubitak apetita, problemi sa varenjem, pojava čira,...), kardiloške smetnje (tahikardije-lupanje srca, povećan krvni pritisak,...), promene na koži (razni osipi, neurodermatiti, gubitak kose,...) i sve ovo se dešava kao posledica dugotrajnog stresa i loših uslova rada. 
S tim u vezi, ako osoba prepoznaje kod sebe neke od ovih simptoma i to povezuje sa stresogenom situacijom na poslu, neophodno je da se javi lekarima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a po potrebi inicirati i realizovati razgovor sa psihologom, specijalistom neurologije i lekarima drugih secijalnosti za pomoć u daljem lečenju. Dijagnoza koja se postavlja kod osobe za koju se utvrdi da je žrtva mobinga naziva se Posttraumtski stresni poremećaj .

Prevencija mobinga
Prevencija svih negativnih društvenih pojava, pa samim tim i mobinga, je konstantna edukacija i periodična aktuelizacija tema iz socijalne patologije u medijima.
Pored edukacije i pravovremene informacije, neophodno je i
- upoznavanje poslodavaca i svih zaposlenih sa pojmom mobinga i njegovim posledicama i o postojanju Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu
- žrtve mobinga moraju same da prekinu krug mobinga tj. nasilja i jasno se suprotstave žlostavljaču, odnosno moberu,kome treba staviti do znanja, pred svedocima, da je takvo ponašanje nepoželjno i zahtevati da isto promeni, u suprotnom zatražiti pravnu zaštitu od zaduženog radika u firmi za slučaje mobinga, od strane sindikata, pravnika, inspektora rada ili viših instanci. Radnik koji smatra da je zlostavljan to prijavljuje poslodavcu, osim ako to nije sam poslodavac, može da pokrene postupak u firmi koji podrazumeva izbor posrednika koji je neutralna osoba od poverenja, i koji treba da bude medijator u rešavanju sporne situacije. Postupak posredovanja u ime zaposlenog koji je izložen zlostavljanju od strane poslodavca može pokrenuti sam radnik ili predstavnik sindikata i odgovorni za bezbednost i zdravlje na radu u toj firmi, tužbom kod nadležnog suda.

Kljućan faktor za spečavanje mobinga na svim nivoima je izbor stručnih i kvalitetnih lidera kojima je interes firme i zaposlenih na prvom mestu, koji se umesto dominatnog opredeljuju za saradnički obrazac ponašanja, a umesto naredbi biraju diijalog sa zaposlenima.



Komentari (54)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

mecabg mecabg 13:42 01.05.2011

Mobing

Uvek se misli na zlostavljanje žena na poslu.
Može li malo mobing muškićima??

arianna arianna 13:50 01.05.2011

Re: Mobing

Uvek se misli na zlostavljanje žena na poslu.

što je pogrešno
Može li malo mobing muškićima


mobingovani su i muškarci

Treba ovom prilikom istaći da mobing nije samo seksualno motivisano ponašanje, kako mnogi misle, već su žrtve podjednako i muškarci i žene svih profesija i socio-ekonomskog statusa.



rage rage 17:42 01.05.2011

Tiranija na poslu-mobing

U kom trenutku u evoluciji drustvenih, da ne kazem, kapitalistickih poslovnih odnosa se pojavljuje mobing?

Nismo li postali skloni da ignorisuci istoriju ignorisemo i korene nasih problema? Lako je primenjivo i na licnom i na kolektivnom planu.

Nazalost, danasnje generacije mladih nece uciti ni osnove marksisticke teorije i tesko ce ikada shvatiti kako je sve pocelo. Niko im nece objasniti da nije Marks pisao o socijalizmu i odnosima u njemu...vec o kapitalizmu u kome je odrastao i cije mehanizme razvoja je dobro poznavao (posebno sto ga je sagledavao u njegovom povoju dok se isti iskljucivo hranio krvlju i znojem radnika, kojima je natapao pocetni kapital).

Onda ce, danas, mladi, perspektivni i ambiciozni zaposleni (reci radnik, sve bi spustio u najnizi stalez) svoj posao i svoju angazovanost na poslu dozivljavati, kao kreativnu artikulaciju svojih najdubljih zivotnih pretpostavki (proisteklih iz edukacije i pravovremene informisanosti). Sva prava i uslovi u kojima se ta prava ostvaruju su deo drustvenog okruzenja i drustvenih odnosa...(kakva sofisticiranost)

A resenje je u prevenciji tako sofisticirano, kroz medije provuceno: "Prevencija svih negativnih društvenih pojava, pa samim tim i mobinga, je konstantna edukacija i periodična aktuelizacija tema iz socijalne patologije u medijima."

Nekad bi se ceo proces prepoznao kao drustveno raslojavanje i povecavanje klasnih razlika, a kada se te razlike bitno uvecaju (periodicno), dolazi se do uslova za revolucionarne promene...






arianna arianna 18:07 01.05.2011

Re: Tiranija na poslu-mobing

U kom trenutku u evoluciji drustvenih, da ne kazem, kapitalistickih poslovnih odnosa se pojavljuje mobing?

Mobing se kao pojava prepoznaje u ponašanju nekih vrsta životinja koje se udružuju protiv jednog svog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, što se ponekad završava smrću. Istraživanja ove vrste se vezuju za ime Konrada Lorenza naučnika koji se bavio psihologijom ponašanja životinja, tako da je pojava mobinga "malo" starija od kapitalizma

Nekad bi se ceo proces prepoznao kao drustveno raslojavanje i povecavanje klasnih razlika, a kada se te razlike bitno uvecaju (periodicno), dolazi se do uslova za revolucionarne promene...

slažem se, ali u sveopštoj društvenoj apatiji kakva je kod nas očigledno ne dolazi ni do čega, a od revolucionarnih promena smo predaleko
što se tiče samog teksta, mogu samo da kažem, da svako piše i radi onako kako najbolje ume i zna :)





jedan.kub jedan.kub 20:55 01.05.2011

Re: Tiranija na poslu-mobing

U kom trenutku u evoluciji drustvenih, da ne kazem, kapitalistickih poslovnih odnosa se pojavljuje mobing?

Mobing ne zavisi od drustvenog sistema. Radi se o medjuljudskim odnosima na poslu i ne moraju biti vezani za posao; mogu biti u pitanju i neki licni, privatni razlozi ili intersi a da se projektuju na odnose na poslu.
Preporuka za uvek aktuelnu temu.
arianna arianna 21:55 01.05.2011

Re: Tiranija na poslu-mobing

jedan.kub
Mobing ne zavisi od drustvenog sistema. Radi se o medjuljudskim odnosima na poslu i ne moraju biti vezani za posao; mogu biti u pitanju i neki licni, privatni razlozi ili intersi a da se projektuju na odnose na poslu.
Preporuka za uvek aktuelnu temu.


hvala
zilikaka zilikaka 18:08 01.05.2011

Proučavala temu

Kod nas je pojam mobinga precizno zakonski definisan. Tačno je nevedeno šta se smatra mobingom (svega pet-šest problema koji se mogu javiti na poslu). Sve ostalo nije mobing, a može biti vid maltretiranja i vršenja pritiska.
Izinjavam se zbog nepreciznog komentara. Sad nemam vremena da tražim linkove, ali ako autorka ima volje i živaca, možda ne bi bilo loše citirati i zakonske odredbe.
arianna arianna 18:33 01.05.2011

Re: Proučavala temu

Kompletan Zakon je na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu
zilikaka zilikaka 18:53 01.05.2011

Re: Proučavala temu

Mnogo je yanimljiviji Pravilnik, jer on precizno definiše šta se može smatrati mobingom.
Opet se izvinjavam što sad ne mogu da pronađem odgovarajući link (Pravilnici se uglavnom plaćaju) ali ovo je vrlo dobro preneto:
Pravilnik razlikuje šest pojavnih oblika mobinga. Prvi je sprečavanje žrtve da komunicira na radnom mestu, kroz viku, pretnju, vređanje, psovke, zabranu izjašnjavanja o poslovnom zadatku.


- Drugi oblik mobinga je narušavanje dobrih međuljudskih odnosa, na primer kad se šef pravi da ne vidi da zaposleni hoće poslovno da mu se obrati ili ga prekida posle svake reči, uskraćuje mu poslovne informacije, oduzima računar koji svi drugi imaju. Treći vid mobinga je narušavanje ličnog ugleda zaposlenog kroz ismevanje izgleda, hoda, govora, akcenta, cele ličnosti, laganjem o privatnom životu žrtve, degradirajuće obraćanje tipa: „Vidi na šta ličiš!“ – navodi Radmila Bukumirić-Katić.


Pravilnikom je sankcionisano i narušavanje profesionalnog integriteta zaposlenog kroz njegovo stalno kritikovanje ili nezadovoljstvo šefa rezultatom rada.


- U petoj grupi je narušavanje zdravlja zaposlenog kroz stalni prekovremeni rad. Šesta grupa je seksualno uznemiravanje najčešće kroz ucenjivanje, štipkanje, dirkanje, koje se teško dokazuju -
rage rage 19:11 01.05.2011

Re: Proučavala temu

Mobing se kao pojava prepoznaje u ponašanju nekih vrsta životinja koje se udružuju protiv jednog svog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, što se ponekad završava smrću. Istraživanja ove vrste se vezuju za ime Konrada Lorenza naučnika koji se bavio psihologijom ponašanja životinja, tako da je pojava mobinga "malo" starija od kapitalizma



Priznajem da nisam znao, a nisam hteo da pogledam u literaturu, kako bi pronasao poreklo izraza mobing iz prostog razloga sto mi on nije potreban da bi preciznije opisao, ili nazvao, pojavu koja se kao novitet najavljuje u recniku drustvenih pojava.

Da li nam potreban izraz iz zoologije, ili ako hocete iz zoopatologije, da bi opisali nesto sto je drustvena pojava medju ljudskom rasom?

Zasto ovo kazem?

U prvom komentaru sam, pre svega, zeleo da skrenem paznju da je sirenje teme, i tema, u drustvu - pojava koja je stigla iz politike i ima za cilj da se uoceno izvadi iz konteksta, kako bi moglo biti korisceno po potrebi.
Mi cemo se, na primer, sada baviti pojmom i definicijom mobinga, i pokusacemo da ga dovedemo na nivo individualne psihopatologije. Uz to cemo imati i debatu o tome sta bi moglo da se podvede pod tu pojavu, a sta ne.
Znaci, tema se siri i pojava postaje kompleksnija (makar u analitickom smislu), a ono sto smo u drustvenom smislu imali kao mehanizme kontrole i korekcije ponasanja - to treba zaboraviti kao zastarelo i slicno.

Znam, da cete ovaj komentar tretirati kao naporan i nekonstruktivan, ali moj cilj i nije da budem konstruktivan u opstoj destrukciji.


Hocu da kazem: imamo Zakon - pa dajte da ga sprovodimo, i vrsite pritisak na u tom pravcu, a ne - hajmo da objasnimo ljudima jos jedan pojam koji ce ih gurnuti u jos dublju društvenu apatiju.


Pozdrav.


arianna arianna 19:23 01.05.2011

Re: Proučavala temu


Znam, da cete ovaj komentar tretirati kao naporan i nekonstruktivan, ali moj cilj i nije da budem konstruktivan u opstoj destrukciji.


naprotiv, drago mi je da komentarišete

Hocu da kazem: imamo Zakon - pa dajte da ga sprovodimo, i vrsite pritisak na u tom pravcu, a ne - hajmo da objasnimo ljudima jos jedan pojam koji ce ih gurnuti u jos dublju društvenu apatiju.

i ovde se u potpunosti slažemo.

jel imate neki konkretan predlag?

koje su naše mogućnosti u svemu ovome i šta mi možemo kao blogeri?
vršiti pritisak- na koga?
rage rage 21:26 01.05.2011

Re: Proučavala temu


Iskreno, moj komentar je bio iznudjen s' obzirom da sam u postavci ove teme prepoznao veoma ceste slabosti, koje poticu od odumiruce drustvene svesti pojedinca o nekoj pojavi ili problemu. To se odnosi na relacije u koje se dovodi pojava u drustvenoj zajednici. Uspostavljaju se relacije, koje se zasnivaju na drustvenoj korektnosti, a ona je opet konfigurisana kao deo politickog miljea (koji se namece od strane onih koji vladaju, ili onih koji zele da vladaju).
Odmah cu da napomenem, ne poistovecujem vladanje sa drustvenom funkcijom ili drustvenim angazovanjem u pravcu rukovodjenja drustvenom organizacijom ili drustvenom zajednicom.

Znaci, slozicete se, ako je u osnovi mobinga zlostavljanje manipulacijom u raznim oblicima, onda ne mogu da prihvatim da ce preventivu protiv ove pojave voditi delovi drustvenog aparata (kao sto su mediji, predstavnici vlasti na raznim nivoima, ideolozi raznih provenijencija...) koji kao svoju osnovnu alatku imaju manipulaciju.

Iz toga bi valjalo izvuci kojekakve pouke.
Onda dolazimo do ...

jel imate neki konkretan predlag?


Do veceras nisam razmisljao o ovom problemu, kao o preovladjujucem (mozda bi se dobrim delom slozio sa komentarom Lestvica prioriteta), jer meni je kategorija rada i sva zakonska regulativa osnova na kojoj se gradi dalja prica o ponudi rada, radu i radnim odnosima. Ako mi imamo prakticno politicki kapitalizam, uz to u povoju, gde se drustveno pretace u privatno kroz politicki sistem, koji to omogucava - onda je tesko uklapati tekovine modernijih demokratija u nas drustveni zivot.

Predlozi koji bi imali smisla i dali nekakve rezultate (al' da budemo realni na duze staze) morali bi da budu zasnovani na jacanju uloge porodice u vaspitanju i jacanju uloge skole u obrazovanju novih pokolenja. A da bi oni bili moguci... Eh, to je vec duga i plasim se beskorisna prica, a ona se negde u "beskonacnosti" (kao paralelne prave) sece sa vasim predlogom o Prevenciji svih negativnih društvenih pojava
I idemo ka...

koje su naše mogućnosti u svemu ovome i šta mi možemo kao blogeri?
vršiti pritisak- na koga?


Konkretno nisam bloger, i a komentari su mi retki i uzaludni, ali mogu vam reci da nije bez znacaja odrzavati ovu temu otvorenom i pozivati ljude, koji imaju neka konkretna zapazanja "na terenu" da se slobodno oglase (sa sve imenima firmi i ljudi koji su akteri tih dogadjaja) preko ovog ili slicnog bloga. Treba vremena da se formira front sa koga se oglasavaju zlostavljani ljudi. Potrebno je strpljenje za to.
Takodje, treba u tu pricu ukljuciti ljude iz struka, koji se zlostavljanjem i uskracivanjem osnovnih ljudskih prava bave.

Naravno, to bi morao neko (ili nekoliko) da vodi, kako bi korigovao nepotrebna zastranjivanja, jer da se razumemo ovakva aktivnost nece, kao sto i do sad nije, dobiti drustvenu podrsku (osim promotivne politicke).
Zasto?
Zato sto to tera drustvo (to je onaj pritisak koji sam pominjao), i pojedince u drustvenom sistemu, da se menjaju - a oni to ne zele jer oni su ti koji su ustanovili "pravila igre" po svojim interesima.

Znaci, mukotrpan posao, bez kompromisa.

Uvek cu se prikljuciti bilo kom vidu aktivnosti, koliko je to u mojoj moci, u smeru budjenja svesti gradjana i pruzanja podrske onima koji su posustali.

Pozdrav.


arianna arianna 21:51 01.05.2011

Re: Proučavala temu

Konkretno nisam bloger, i a komentari su mi retki i uzaludni, ali mogu vam reci da nije bez znacaja odrzavati ovu temu otvorenom i pozivati ljude, koji imaju neka konkretna zapazanja "na terenu" da se slobodno oglase (sa sve imenima firmi i ljudi koji su akteri tih dogadjaja) preko ovog ili slicnog bloga. Treba vremena da se formira front sa koga se oglasavaju zlostavljani ljudi. Potrebno je strpljenje za to.
Takodje, treba u tu pricu ukljuciti ljude iz struka, koji se zlostavljanjem i uskracivanjem osnovnih ljudskih prava bave.


Konkretno sasvim se slažem sa vašim stavom i stavom kolege blogera kraljmajmuna oko komentara Lestvica prioriteta. Od nečega, složićete se ipak valja krenuti i za sve je potrebno vreme. Ja sam se opredelila da danas objavim blog sa ovom temom, što ne znači da neki moj naredni blog ili blog nekih drugih blogera neće biti o problemu nezaposlenosti.


Uvek cu se prikljuciti bilo kom vidu aktivnosti, koliko je to u mojoj moci, u smeru budjenja svesti gradjana i pruzanja podrske onima koji su posustali.


Što se tiče komentara, mislim da nema uzaludih i veliko vam hvala na iznetom mišljenju.
Ako želite pisati, izvolite biti moj gost ovde na blogu


Znaci, mukotrpan posao, bez kompromisa

banat.hardkor banat.hardkor 15:31 02.05.2011

Re: Proučavala temu

Džabe zakoni kad ih niko ne poštuje, a ponajmanje oni koji su ih doneli.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 19:02 01.05.2011

Lestvica prioriteta

Uvažavam vašu aktivnost tj. pisanje o ovoj temi. Razumem pojavu o kojoj pišete.

Želim da naglasim nekoliko stvari koje će možda pomoći u boljem prepoznavanju problema i stavljanju problema različitih oblika zlostavljanja na poslu na pravo mesto na lestvici. Na lestvici problema koji postoje na radnom mestu i oko radnog mesta.
Mobing/mobingovanje/mober kako se sve to sada ružno zove, nije novost na našim prostorima. Naši prostori u ovom kontekstu znače Srbija i gradovi Srbije u kojima sam radio i radim.
Dakle ta pojava je postojala i pre deset i pre dvadeset i pre trideset godina. Nije bilo zakona koji se odnosio na takvu pojavu, naravno, ali su zato postojali mehanizmi, pre svega interni, koji su mogli da otkriju & pokriju & snkcionišu ovakvo ponašanje. Zakoni su i onda i sada mogli da se elastično primenjuju pa ako je bilo političke i društvene podrške mogli ste u grubim slučajevima da potegnete i neki dovoljno rastegljiv član npr. zakona o radu. Ako nije bilo takvog rastegljivog člana ili je politički i društveni interes zanemarivao potrebu reagovanja dešavalo se ono što se i sada dešava: žena je odlazila sa radnog mesta i iz firme (sa stomakom ili bez), osoba je izbacivana sa posla na pravdi Boga, dešavale su se nepravedne kazne vidljive na listiću za platu, preseljenje u druge gradove i OOUR-e (ako znate šta je to), psihički problemi, psiho somatske bolesti, ... Dakle, moje mišljenje je da u tom segmentu od onda do danas nema pozitivnih pomaka. Da li će defnisanje ove pojave i zakon o tome poprsviti stvar – nisam veliki optimista.
A gde ima pomaka, ali u suprotnom smeru?
Pre mobinga postoji nešto što se zove ogromna nezaposlenost. E, to je ogroman »mobing« na nivou naše države. Žao mi je što se o tome ne piše više. I ovde na blogu, iako je blog mesto gde se ne očekuju tako teške i komlikovane teme. Ja ću da vam potvrdim da bi stotine hiljada nezaposlenih u Srbiji »voleli« da budu žrtve mobinga, samo da se prvo zaposle.
I zato tragikomično zvuči čitav 60. Član Ustava RS i ja ću ga ovde citirati integralno:
-------------------------------------------------------------------
Član 60.
Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom.
Svako ima pravo na slobodan izbor rada.
Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći.
Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.
-----------------------------------------------------------------------
Ja ne želim da vama svalim na leđa problem nezaposlenosti u Srbiji, samo koristim priliku da ukažem da u vezi sa radom postoji hiljadu puta (metaforično rečeno) veći problem od zlostavljanja na radnom mestu.
I još da dodam zašto je ovaj Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu donet, relativno lako.
Političari vole da donose ovakve zakone i propise kojima ubiraju lake političke poene i gde se ne rizikuje pozivanje na odgovornost i gde se rezultati ne mogu kvantifikovati. Bilo kakav zakon koji bi išao u smeru obezbeđivanja mogućnosti zaposlenja nećete doživeti tako brzo. Ispunjavanje odredaba takvog zakona je teška rabota. Nema zakona nema ni odgovornosti.
Mobing je nešto što je prebačeno na donji nivo, daleko od njih. Elegantno.
Ne želim da dalje širim ovu temu mojom „omiljenom“ temom ravnopravnosti žena i maltretiranjem žena, niti da pominjem primere „žestokih“ boraca&borkinja za ljudska i radnička prava sa kojima se često ovde na Blogu srećemo.

I nekoliko konkretnih primedbica:
Da je „uglavnom u teškoj industiji i poljoprivredi, mobing zanemaraljivo mali“ - tu se ne bih složio sa vama. Pretpostavljam da vam je ovaj stav izleteo jer nemate direktnog i indirektnog iskustva i saznanja o tom segmentu delatnosti. U tom segmentu zlostavljenje nije tako „prefinjeno“, malo je grublje, pa ne bih detaljnije opisivao primere kojih ima tušta i tma.

Vaša definicija da „sam izraz mobing podrazumeva psihičko, moralno i seksualno nasilje nad pojedincem...“ mora da sadrži i fizičko zlostavljanje. Iako ste to već u vašem sledećem stavu napisali. Ali ako hoćete da se poigrate definicijama onda morate biti precizniji.

„U svim zemljama tranzicije problem mobinga je uveliko izražen i najčešće povezan sa izrabljivanjem radne snage“. Hm, hm. Tranzicija ili ne, ovo postoji. Samo su „pakovanja“ u netranzicionim&razvijenijim zemljama lepša.

A primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu će kod nas biti vrlo teška, a zloupotrebe i otpori vrlo veliki.

„Kljućan faktor za spečavanje mobinga na svim nivoima je izbor stručnih i kvalitetnih lidera kojima je interes firme i zaposlenih na prvom mestu ...“ – ovo je isto kao kad mačka juri sopstveni rep. Ili da smo svi u komunizmu. I da smo svi moralni.

Nemojte ovaj moj komentar shvatiti drugačije nego kao podršku i pomoć.

arianna arianna 19:09 01.05.2011

Re: Lestvica prioriteta


Nemojte ovaj moj komentar shvatiti drugačije nego kao podršku i pomoć.


hvala na sugestijama i pomoći :)


vishnja92 vishnja92 22:20 01.05.2011

Nebojsa Milenkovic

zna dosta o ovome, i svojevremeno je pokrenuo serijal blogova na temu mobinga.

pre godinu dana sam imala ne-bas-mali problem na poslu pa sam ga zamolila za savet i pomoc. nasu prepisku sam potom dala na uvid osobi koja bi, po mojoj proceni, trebalo najjace da reaguje na napisano, i - stvar se posle toga nekako razmotala i resila sama od sebe, bez mog daljeg upliva :)

tako da se ovom prilikom javno zahvaljujem Nebojsi, a za ostale - mali savet:
floskula "...i kaznjivo je zakonom", izgovorena/napisana od strane neutralne osobe, cini cuda. ovde ljudi jednostavno nisu naviknuti na ideju da je zlostavljanje nesto sto se - ne sme, pa se malo lecnu kada im se to predoci.

skretanje paznje na kaznjivost (ne zbog nadrljavanja, vec da bi se shvatila tezina postupka) bi trebalo da bude prvi korak, ako ima nacina. posle toga drugi mozda nece biti ni potreban.

arianna arianna 22:28 01.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

floskula "...i kaznjivo je zakonom", izgovorena/napisana od strane neutralne osobe, cini cuda. ovde ljudi jednostavno nisu naviknuti na ideju da je zlostavljanje nesto sto se - ne sme, pa se malo lecnu kada im se to predoci.

skretanje paznje na kaznjivost (ne zbog nadrljavanja, vec da bi se shvatila tezina postupka) bi trebalo da bude prvi korak, ako ima nacina. posle toga drugi mozda nece biti ni potreban.






Nebojša Milenković Nebojša Milenković 22:48 01.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

znati, pisati, iskusiti/osetiti na vlastitoj koži, kad je o mobingu reč jesu različite, osteljive i prilično delikatne teme - naravno da svaki govor na ovu temu
jeste itekako koristan zato i ja arianni čestitam na tekstu

- suština, svakako, jeste u tome da mobing ne leči ćutanjem, ili, da podsetim i na citat koji je bio lajt-motiv tekstova koje navodiš:

Tvoje ćutanje te neće zaštititi !

arianna arianna 22:58 01.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic



Tvoje ćutanje te neće zaštititi !



Mobbing ─ zlostavljanje na radnom mestu

MOBBING ─ ZLOSTAVLJANJE NA RADNOM MESTU (II)

znati, pisati, iskusiti/osetiti na vlastitoj koži, kad je o mobingu reč jesu različite, osteljive i prilično delikatne teme - naravno da svaki govor na ovu temu
jeste itekako koristan zato i ja arriani čestitam na tekstu


fala...
filantrop filantrop 01:31 02.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

Tvoje ćutanje te neće zaštititi !


ne znam, mislim da nije tako jednostavno.

medjuljudskim odnosima i konfliktima treba da se bavi specijalizovani hr.
ne znam kako pojedinac moze sam da se suprotstavi mob mentalitety.

ponekad zaposleni moze da ima osecaj da je mobovan a da zapravo nije, vec je mozda kritikovan zbog loseg rada pa kritiku dozivljava kao mobing.

ovo je veoma osetljivo pitanje, zato je najbolje da u svakoj kompaniji postoji hr a nad njim sud.

zaposleni mora da bude zasticen od progona ali i sposoban da podnese i kritiku i eventualno otkaz.
ivankagrump ivankagrump 03:42 02.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic


ponekad zaposleni moze da ima osecaj da je mobovan a da zapravo nije, vec je mozda kritikovan zbog loseg rada pa kritiku dozivljava kao mobing.


A ostale varijable to jos dodatno komplikuju... recimo primer - dolazim na novi posao na vreme, sefica kod koje je kljuc kasni pola sata, ja cupkam na ulici ispred ulaza dok ona ne dodje. Isto se ponovi sutra i prekosutra (bez izvinjenja, bez objasnjenja, kao da je to nesto najnormalnije). Narednog dana resim da dodjem pola sata kasnije a ona je, pogadjas, dosla na vreme Naravno ja popijem grdnju sto kasnim, i to bi da se radi o normalnoj firmi bilo na mestu, ali posto je celo to radno okruzenje izmesteno iz okvira normalnosti, takvo ponasanje ne moze a da ne zazvoni na uzbunu.
Jukie Jukie 06:06 02.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

filantrop
.ponekad zaposleni moze da ima osecaj da je mobovan a da zapravo nije, vec je mozda kritikovan zbog loseg rada pa kritiku dozivljava kao mobing.

A u slučaju đaka, mislim da neka deca danas zaista veruju da je njihovo pravo da dobiju petice (a i druge ocene) ma šta god uradili na npr. kontrolnom, i onda oči isplaču i trče kod školskog pedagoga i psihologa da se žale da nije fer, i onda pepsi služba dovuče nastavnika za vreme odmora da se održi zajednički razgovor da se izgladi nesporazum, i tu se izgubi silno vreme ninašta; jednostavno dete nije uradilo dovoljan broj zadataka tačno na kontrolnom. To je nusprodukt pogrešne implementacije povelje o dečjim pravima.

Toliko je apsurdno da bi mi bilo smešno da mi se stvarno nije desilo.

Edit: desilo se pre tri godine; ako je u međuvremenu napravljen značajan pomak (a nešto se ne nadam da jeste) onda još bolje.
zilikaka zilikaka 09:01 02.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

zato je najbolje da u svakoj kompaniji postoji hr a nad njim sud

Pod pretpostavkom da je kompanija normalna i da svako radi svoj posao.
U uslovima Srbije baš hr sektor je idealan za zaposliti švalerku ili ćerku.
Ne mora baš da bude određene struke, ne radi ništa konkretno pa ne moš da za...be, a lepo zvuči i dobra plata.
rage rage 11:28 02.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

Zahvaljujem vam se sto se prikljucili ovoj temi, ako dozvoljava autorka, jer ste je otvorili u onom pravcu o kome sam pisao u drugom postu po ovoj temi - to je sirenje temek koje za posledicu ima povrsno problematizovanje.
Bez uvrede, vi ste nas samo uputili u pravcu u kom bi nas uputio najveci broj zainteresovanih:

ne znam, mislim da nije tako jednostavno.


Otpoceti post ovom recenicom jasno nam stavlja do znanja da izvestan defetizan je okvir u koji se stavlja pojava o kojoj ce biti reci.
To moze biti licni stav, ali moze biti i stav koje zajednica generise u pojedincu cineci ga inferiornim.(Ako iskljucimo mogucnost da o ovoj temi govorimo sa nedeovoljnim interesom, onda nam ostaje da odgovorimo na pitanja: "Zasto uopste govorimo o mobingu? Kakve su nam namere? Na kom mestu u drustvenoj i poslovnoj lestvici se nalazimo? Kako vidimo uredjene drustvene i poslovne odnose? itd"

medjuljudskim odnosima i konfliktima treba da se bavi specijalizovani hr.
ne znam kako pojedinac moze sam da se suprotstavi mob mentalitety.


Specijalizovani HR (sluzba ljudskih resursa) se bavi onim sta mu poslodavac trazi, na osnovu poslovne politike konkretnog preduzeca i poslovnih ciljeva,i naravno da je sve to zaodenuto u prekrasnu haljinu modernog poslovanja. On se ne bavi konfliktima, jer on(a) je ta(j) ko je sve zaposlene stavio u odredjene poslovne odnose unutar same firme.
Znaci, ne mozemo ocekivati da ce HR priznati da je u odabiru kadrova gresio i pogresio, i samim tim losom selekcijom (sto je njegov osnovni zadatak) doprineo mobingu.

Pojedinac se suprotstavlja mobingu u onoj meri u kojoj je svestan svojih sposobnosti i rezultata rada koje ostvaruje. Poznato je da selekcija (potekla od HR), a koncipirana od strane poslodavca, ima oblike uslovljenosti i unutar vecine takvih firmi je uocljiv strah od gubitka radnog mesta. U to kolo se pojedinac ukljucio potpisivanjem (ili ne potpisivanjem) Ugovora o radu, i sve postupke koji slede moze sebi da stavi na izbor.


ponekad zaposleni moze da ima osecaj da je mobovan a da zapravo nije, vec je mozda kritikovan zbog loseg rada pa kritiku dozivljava kao mobing.


Ovaj osecaj ne moze da ima zaposleni, kome je jasno sta je njegov posao i kako ga on obavlja. Ako je kritika usmerena na popravljanje ponasanja i ucinka onda ce on to znati i da iskoristi. Medjutim, ako kritika sluzi da se vrsi pritisak na njega da bi ucinila inferiornim i sam tim podlaznim zloupotrebi - onda nema dileme - to je mobing.

ovo je veoma osetljivo pitanje, zato je najbolje da u svakoj kompaniji postoji hr a nad njim sud. zaposleni mora da bude zasticen od progona ali i sposoban da podnese i kritiku i eventualno otkaz.


Nije ovo resenje, sto ste mogli da prepoznate iz gornje price o HR.
Ne ocekujete, valjda, da ce HR pomoci zaposlenom i ugroziti funkcionisanje firme, ciju je funkcionalnost u ljudskom potencijalu duzan da odrzava.

Resenje je u jacanju svesti zaposlenih o njihovom poslu i znacaju njihovog rada u ostvarivanju poslovnih ciljeva firme i drustvene zajednice uopste.
Naravno, ne populisticki i napamet, vec realno i pragmaticno.

banat.hardkor banat.hardkor 16:25 02.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

Pa, Srbija je džungla--zato svako i može da radi u HR-u. Ćerka, švalerka, ko god. Što da ne, kad je to nešto bezveze?

U zemlji u kojoj se radnici - ljudska bića - tretiraju doslovno kao životinje, čudo je da HR uopšte i postoji u bilo kakvom obliku, sa bilo kakvim kadrom. Prikladniji je lik sa bičem, teleportovan direktno iz Flavijskog amfiteatra, cca '85 AD.

Na Zapadu (SAD, Kanada) postoje HR smerovi na univerzitetima i koledžima koji su itekako preduslov za zaposlenje u HR odsecima po firmama, privatnim i (pogotovu) državnim. To je kod nas naučna fantastika iako je preko potrebna komponenta za unapređivanje radničkih (ljudskih!) prava građana Srbije.

Negde se zovu Labour Studies, negde Human Resources Management ali u svakom slučaju ne može svako (švalerka, ćerka bez ikakvog znanja) da radi taj posao koji nije nimalo lak (podrazumeva se da se radi valjano, savesno i sa rezultatima koji unapređuju radnu atmosferu u firmi).

Zapanjuje me potpuno odsustvo standarda u Srbiji. A obiće nam se o glavu i češaćemo se 3 generacije.
filantrop filantrop 23:27 02.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

ivankagrump

ponekad zaposleni moze da ima osecaj da je mobovan a da zapravo nije, vec je mozda kritikovan zbog loseg rada pa kritiku dozivljava kao mobing.


A ostale varijable to jos dodatno komplikuju... recimo primer - dolazim na novi posao na vreme, sefica kod koje je kljuc kasni pola sata, ja cupkam na ulici ispred ulaza dok ona ne dodje. Isto se ponovi sutra i prekosutra (bez izvinjenja, bez objasnjenja, kao da je to nesto najnormalnije). Narednog dana resim da dodjem pola sata kasnije a ona je, pogadjas, dosla na vreme Naravno ja popijem grdnju sto kasnim, i to bi da se radi o normalnoj firmi bilo na mestu, ali posto je celo to radno okruzenje izmesteno iz okvira normalnosti, takvo ponasanje ne moze a da ne zazvoni na uzbunu.



to prigovaranje zbog kasnjenja je po meni tipican primer kako od drveta ne videti sumu.
da ne pominjem koliko je zgodno za drzanje zaposlenih u anksioznosti, pored svih obaveza koje zaposleni ima stalno mu je u podsvesti prigovor na kasnjenje jer uvek moze da se iskoristi kao negativan predznak.

ne znam kako ce pola sata gore/dole bitno da promeni uspeh biznisa. moze da se ostane duze na poslu ili da se ne koristi pauza.

menadzer treba da izvuce max potencijal iz svakog zaposlenog, to se postize (koliko je moguce) fleksibilnoscu prema svakom zaposlenom, nisu svi ljudi isti, ne funkcionisu na isti nacin, ljudi nisu programirane masine.

mi na poslu bas i nemamo neku striktnu strukturu, vise smo onako individualno povezani :), ali nas (neformalni) tim lider i te kako ima razumevanja za razlicitosti, meni je dozvoljeno da dolazim na posao u 11, tesko mi je da ustajem rano jer sam od onih nocnih :),
ali ima ovde nekoliko njih koji dolaze jos u 7 ujutru, odogovara im zbog male dece, neki rade pola radnog vremena na poslu a pola kod kuce (uglavnom oni sa decom).

bitno je da se posao odradi u toku dana, ne vidim neku veliku poenty u striktnom radnom vremenu
(pod uslovom da vrsta posla to dozvoljava)
filantrop filantrop 23:35 02.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

i onda pepsi služba dovuče nastavnika za vreme odmora da se održi zajednički razgovor da se izgladi nesporazum


ne znam, prosvetni radnici u srbiji jesu u teskom polozaju, to uopste nije sporno.
pre svega finansijski, plate jesu sramno male, a za povecanje nema mogucnosti.

prosvetni radnici u srbiji jesu mobovani ovako kako ti opisujes, ne znam koliko je takav odnos prema djacima koristan za same djake.

da ne pominjem mobing zbog inkluzije, ja znam kako izgleda inkluzija u americi (i koliko kosta!), srpske skole apsolutno nemaju uslova za to, insistirati da prosvetari tek tako preuzmu decu sa posebnim potrebama iako nisu formalno skolovani za to, jeste mobing.
filantrop filantrop 23:55 02.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

Specijalizovani HR (sluzba ljudskih resursa) se bavi onim sta mu poslodavac trazi, na osnovu poslovne politike konkretnog preduzeca i poslovnih ciljeva,i naravno da je sve to zaodenuto u prekrasnu haljinu modernog poslovanja.


koliko sam shvatio iz celog vaseg komentara,
vi polazite od pretpostavke da postoji neka vrsta "dosluha" izmedju vlasnika biznisa i hr u cilju izrabljivanja zaposlenih.

dobar hr treba da ukomponuje zaposlene tako da se max poslovni uspeh, od cega ce koristi imati i sami zaposleni a ne samo poslodavac. zbog loseg sastava radne snage trpi biznis.

zaposleni su najveci assetsi koje jedan biznis ima, daleko vazniji od tehnologije.

Ne ocekujete, valjda, da ce HR pomoci zaposlenom i ugroziti funkcionisanje firme, ciju je funkcionalnost u ljudskom potencijalu duzan da odrzava.


ocekujem.
to upravo jeste posao hr, da pomogne svakom zaposlenom, da prevazidje probleme, pa ako to nije moguce, sledi repozicioniranje zaposlenog, dodatni trening i na kraju otkaz uz otpremninu.

filantrop filantrop 23:58 02.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

Na Zapadu (SAD, Kanada) postoje HR smerovi na univerzitetima i koledžima koji su itekako preduslov za zaposlenje u HR odsecima po firmama, privatnim i (pogotovu) državnim.


tako je,
hr se izuzetno ozbiljno shvata.

-------------


na kraju,
hr ne radi samovoljno, postoji citav set zakona i pravila kojih mora da se pridrzava.
zaposlene stite zakoni i sud, hr ne moze da radi sta hoce.
banat.hardkor banat.hardkor 04:00 03.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

Apsolutno. Uloga HR-a je da štiti prava radnika, jer time ipak štiti i interese firme; finansijske (low turnover tj. troškovi otpuštanja i zapošljavanja i obuke novih koji neminovno utiču na total quality proces) i "legalne", odnosno čuva firmu od tužbi radnika i/li države, kao i od drakonskih kazni. Na kraju, nešto što u Srbiji takođe ne igrabitnu ulogu: čuva imidž firme kao dobrog poslodavca i poželjnog mesta za rad.

Ljudski potencijal svake firme je njen najjači adut. Na Zapadu su odavno shvatili da se mora ići na employee empowerment, a ključna komponenta toga je eliminacija straha u radnoj organizaciji.

Zaboravih da napomenem i sindikate koji napolju igraju ozbiljnu ulogu u toj jednačini i bivaju ravnopravni partner u odnosu na državu sa jedne i poslodavca sa druge strane. A ovo naše... ne znam čemu služe naši sindikati.

pozdrav
rage rage 09:48 03.05.2011

Re: Nebojsa Milenkovic

koliko sam shvatio iz celog vaseg komentara,
vi polazite od pretpostavke da postoji neka vrsta "dosluha" izmedju vlasnika biznisa i hr u cilju izrabljivanja zaposlenih.


Nije to moja pretpostavka, to je cinjenica koja je u ovoj sredini potpuno evidentna. Po vasoj prici i reakcijama na iznete stavove, naslucujem da imate iskustvo vezano za Zapad (SAD, Kanada) i iz njega pokusavate da izvucete zakljucke.
U 90%, da ne preterujem, slucajeva HR u Srbiji obavlja kadar, ako se moze nazvati obrazovno kvalifikovan (tipa psiholog i sl.), koji ne zna nista o tehnologiji i poslu na nivou operativnosti. Svoju selekciju vrsi, u najboljem slucaju, na osnovu pausalnog sagledavanja dosadasnjeg iskustva kandidata i projektovanog psiholoskog profila iz udzbenika.

dobar hr treba da ukomponuje zaposlene tako da se max poslovni uspeh, od cega ce koristi imati i sami zaposleni a ne samo poslodavac. zbog loseg sastava radne snage trpi biznis.


Dobar HR je potreban Dobrom vlasniku firme, Dobrom poslodavcu, a vi mi pronadjite u Srbiji reprezentativan uzorak, koji ce izaci iz oblasti statisticke greske.

Da razjasnimo, vrlo jednostavno - Dobar vlasnik firme sigurno nije onaj kome je osnovni cilj da zaradi (i ova kategorija ostaje nejasna do daljnjeg) sto vise, bez obzira cime i kako ce se njegova firma baviti tom prilikom.

Ali, vidite, to je model sposobnog i uspesnog Poslodavca u Srbiji.

Takvom Poslodavcu je potreban HR, koji ce obavljati poslove kontrole i nadzora zaposlenih u cilju ostvarenja gore navedenog. Tada dobar HR mora sto bolje da distancira zaposlene od moguceg prepoznavanja nepostojanja jasne poslovne politike i projektovanog proizvodnog programa firme. Potrebno je da magla bude gusta i da stipa za oci, kako bi zaposleni zaplakao kad pomisli kako je tesko njegovom poslodavcu, dok izmislja sta da se radi i kako da nabavi novac - sto ga 'lebom rani.

ocekujem.
to upravo jeste posao hr, da pomogne svakom zaposlenom, da prevazidje probleme, pa ako to nije moguce, sledi repozicioniranje zaposlenog, dodatni trening i na kraju otkaz uz otpremninu.


Srpski HR je zaduzen da sto pre stigne do treceg stepena "i na kraju otkaz uz otpremninu", po mogucstvu da zaposleni i ne dobije otpremninu, vec da se slozi sa sporazumnim prekidom radnog odnosa, iz razumevanja prema poslodavcu, koji ga je do sad trpeo.

na kraju,
hr ne radi samovoljno, postoji citav set zakona i pravila kojih mora da se pridrzava.
zaposlene stite zakoni i sud, hr ne moze da radi sta hoce.


Izvinite, sto vas citiram - nije zlonamerno: na kraju, HR moze da radi sta hoce ako se prethodno to dogovorio sa Poslodavcem.


Tako vam je to u Srbiji, a sve ostale price o HR su iste kao da ste otisli u ispraznjenu unutrasnjost ove nase zemlje i krenuli da pricate o saobracajnoj, privrednoj i kulturnoj umrezenosti u modelu globalnog sela.

Hvala na razumevanju.
filantrop filantrop 00:44 02.05.2011

ne znam arianna

Mobinga ima u skoro svim organizacijama, a najviše u organima državne i lokalne uprave, u školstvu, zdravstvu, privatnom ugostiteljskom i trgovinskom sektoru, dok je u delatnostima gde se eksploatiše čist fizički rad, uglavnom teškoj industiji i poljoprivredi, mobing zanemraljivo mali.



http://www.guardian.co.uk/technology/2011/apr/30/apple-chinese-workers-treated-inhumanely

jel bi ovo bio mobing ili sta? ozbiljno pitam, ne zezam se

It has also uncovered an "anti-suicide" pledge that workers at the two plants have been urged to sign, after a series of employee deaths last year



jedan iphone se u americi prodaje za $300
u kini, gde se proizvodi, radna snaga kosta po jednom nesto ispod $7

http://puntodigital.com/iphone-labor-cost-is-6-54-dollars/224237/
arianna arianna 02:17 02.05.2011

Re: ne znam arianna

http://www.guardian.co.uk/technology/2011/apr/30/apple-chinese-workers-treated-inhumanely


ovo što si naveo na linku jeste mobing, ali kod nas industrije skoro i da nema, pa očigledno ni rezultata istraživanja pojava mobinga u njoj.
U tekstu sam iznela i podelila mišljenje dr Zorana Ivanova (predsednika SLFS o mobingu), iznete u gornjem video prilogu.

filantrop filantrop 23:07 02.05.2011

Re: ne znam arianna

ali kod nas industrije skoro i da nema, pa očigledno ni rezultata istraživanja pojava mobinga u njoj.


ima

eograd -- Predsednik Udruženih sindikata Srbije (USS) Sloga Željko Veselinović kaže da su radnici Jura korporacije u Rači pod stalnim mobingom.


http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=02&dd=10&nav_id=491999
prskalica prskalica 07:52 02.05.2011

dilema



u ugovorima s poslodavcima koje potpisujemo kao poslednja tacka stoji pod opis posla (parafraziram): "i SVE ono sto ti nadredjeni kaze". meni ovo zvuci vrlo diskutabilno, da ne kazem "mirise" na mobing...dokle je to SVE?
arianna arianna 09:23 02.05.2011

Re: dilema

prskalica

u ugovorima s poslodavcima koje potpisujemo kao poslednja tacka stoji pod opis posla (parafraziram): "i SVE ono sto ti nadredjeni kaze". meni ovo zvuci vrlo diskutabilno, da ne kazem "mirise" na mobing...dokle je to SVE?


"Sve" ispada vrlo rastegljiva kategorija

donosilac zakona nije jasno precizirao dokle je to "sve"
uninamama uninamama 08:19 02.05.2011

Medijator

Evo konkretnog primera...

Kolega i koleginica su bili u vezi pre desetak godina. Ona se sada "muvala" sa drugim kolegom (perspektiva njenog ponašanja u ovom delu u stvari nije bitna, iako je potpuno suluda). Oba muškarca su na višem položaju od nje. Prvi kolega je otkako mu se učinilo da se ona muva sa drugim kolegom počeo da vrši stalan pritisak na nju. Priča po radnom mestu o njihovoj vezi, preti joj da će ispričati njenom mužu, upliće pretpostavljene, javno kritikuje njen rad, radi sve ne bi li ona dobila otkaz, inače vrši očigledan mobing.

Ima nekoliko ljudi koji su u tu priču upoznati i opšte je mišljenje da kolega ne bi trebalo da dobije otkaz (ja se ne slažem s tim, a to ima veze s njenim podređenim položajem u hijerarhiji). Niko od tih "upućenih" ne govori kolegi kakve su posledice tog njegovog patološkog ponašanja...

Ja sam u poziciji da znam priču "iz druge ruke" - prijatelj i jednog i drugog kolege mi se obratio za savet.

Šta ja mogu tu da uradim? Kakav savet da dam kolegi? Meni se čini da je on pravi medijator tu (jer su mu upleteni prijatelji, a lično misli da je koleginica žrtva). Šta treba da uradi?

Nadam se da je priča jasna. Molim savet.

Inače, dobar tekst, sjajna tema
arianna arianna 09:16 02.05.2011

Re: Medijator

Šta ja mogu tu da uradim? Kakav savet da dam kolegi?



1. pozovi prvo kolegu da pročita blog

2. ljubomornom kolegi bi trebalo skrenuti pažnju da je njegovo ponašanje prema bivšoj partnerki kažnjivo zakonom o mobingu, a koleginici savetuj da sa prekine sa "muvanjem" i opredeli se za "jednu stolicu"- udobnije je


uninamama uninamama 08:14 03.05.2011

Re: Medijator

Pročitao je blog. To jest ja sam mu ga juče na kafi pročitala. Ali to neće rešiti problem

Hvala na odgovoru. Sve ja to, izgleda, znam. A isto tako izgleda da "ako ne uradiš sam, neće ni biti urađeno". Srbija, šta ćeš?

Ovde, u Srbiji, mislim, niko ni u šta neće da se petlja, a o svemu može da raspreda! Dok je ogovaranje uz kafu, tu su svi, kada treba da se nešto konkretno preduzme, nema nikog!
buckoalisac buckoalisac 08:21 02.05.2011

pssst !

"Kljućan faktor za spečavanje mobinga na svim nivoima je "

Ključni faktor je da se ćuti o kaznama propisanim u pravilniku. Ako moberi saznaju...
vishnja92 vishnja92 08:33 02.05.2011

Re: pssst !

interni pravilnici o radu moraju biti uskladjeni sa zakonom, a on je usvojen (koliko se secam) u septembru prosle godine.
arianna arianna 09:18 02.05.2011

Re: pssst !

Ključni faktor je da se ćuti o kaznama propisanim u pravilniku




Za zaposlene koji se loše ophode prema svojim kolegama predviđena je disciplinska odgovornost, dok poslodavce očekuju prekršajne i novčane kazne.Zavisno od težine prekršaja, poslodavci koji se vode kao pravna lica platiće kazne od 100.000 do 800.000 dinara, dok će poslodavci koji su registrovani kao fizička lica morati da plate od 10.000 do 400.000 dinara.
fantomatsicna fantomatsicna 10:40 02.05.2011

Pridrruzujem se

Za svaku je osudu.
zilikaka zilikaka 12:16 02.05.2011

Primer

Gore sam navela izvod iz Pravilnika koji govori šta se jedino može smatrati mobingom.
Kao što vidite, ograničeno je na svega nekoliko problema na koje može naići zaposleni. Povod mog upoznavanja sa problematikom je bio konkretan.
Prilikom određivanja visina plate, meni je dodeljeno znatno manje, u odnosu na sve ostale u rangu.
Istovremeno je bila javna tajna da su tome kumovali određeni ljudi, a zbog lične netrpeljivosti.
Naravno, iako je bilo potpuno jasno i lako dokazivo da sam oštećena, to nije moglo da se podvede pod mobing.
Takođe naravno da sam digla veliku institucionalnu dreku, jer ko što rage reče:
Pojedinac se suprotstavlja mobingu u onoj meri u kojoj je svestan svojih sposobnosti i rezultata rada koje ostvaruje.

Epilog: dobila bezbroj besmislenih objašnjenja i obećanja da će se prvom prilikom ispraviti nepravilnosti "ako ih ima".
Razumljivo, jer (ko što opet kolega rage reče) od HR sektora se ne može očekivati da radi protiv onih koji ga lebom rane.
arianna arianna 12:31 02.05.2011

Re: Primer

bila sam u sličnoj situaciji, a pomoći niotkuda


banat.hardkor banat.hardkor 17:41 02.05.2011

Re: Primer

Razumljivo, jer (ko što opet kolega rage reče) od HR sektora se ne može očekivati da radi protiv onih koji ga lebom rane.


...osim kada je direktor HR ili osoba nadležna za sprovođenje Zakona, odredbi i uredbi u firmi direktno odgovoran/-na Ministarstvu rada i socijalne politike (kao što bi moralo biti). Onda 'lebac ispada iz kombinacije jer se sa druge strane smeše novčane kazne, lična odgovornost, a more bit bidne i rešetke.

Potpuno nevezana priča sa Srbijom ali jedan moj ortak je dobio otkaz zato što je u toku radnog vremena otišao kod doktora (pozlilo mu). Šef ga je PUSTIO da ode sa posla, a nakon toga, kada se vratio u firmu, dobio je suspenziju, a posle suspenzije i otkaz. Ja sam se smejao majmunštini te firme (u pitanju je firma Dieffenbacher, nemačka firma ali je slučaj iz Kanade). Nisam mogao da verujem kakvi kreteni i kako su "ušetali" ovom u tužbu. Ortak će sada dobiti 400.000 dolara odštete. Ni kriv ni dužan, zbog gluposti poslodavca.

Dieffenbacher je već imao sličnu svinjariju i to sa crncem (oh boy). Ovo sa ortakom im je drugi prekršaj u dve-tri godine. Prvi su platili $100.000 direktno državi i neznamkoliko radniku. Sada je kazna 500.000 dolara, a moj ortak im je ponudio da mu plate 400.000 keš na ruke da ih ne tuži. Mislim da su pristali. Ali zapanjujuće je i to da je isti menadžment još uvek u toj ekspozituri firme.
zilikaka zilikaka 18:07 02.05.2011

Re: Primer

osim kada je direktor HR ili osoba nadležna za sprovođenje Zakona, odredbi i uredbi u firmi direktno odgovoran/-na Ministarstvu rada i socijalne politike (kao što bi moralo biti).

Da li je to igde tako rešeno? Mislim, u svetu?
banat.hardkor banat.hardkor 16:47 03.05.2011

Re: Primer

U Kanadi/Ontariju je HR direktno odgovoran za sprovođenje Employment Standards Act-a (Ontario) kao i Canada Labour Code-a.

Posebno je zanimljiva klauzula Whistleblower koja štiti radnike koji prijave kršenje ESA-a ili CLC-a.
G.M.Wolf G.M.Wolf 13:57 02.05.2011

Ma samo da na vlast

ne dođu radikali. I da mi uđemo u Evropicu. Lako ćemo za mobing..
arianna arianna 14:55 02.05.2011

Re: Ma samo da na vlast

izvini drugar, ali mi smo za tvoju informaciju odavno u Evropi, mnogo veći problem je što Evropa nije u nama



nego, je l' imaš ti neko praktično rešenje kako prevazići mobing ili misliš da su i za ovu pojavu krivi svi, onako generalno?
kukusigameni kukusigameni 12:48 03.05.2011

samo napred

Nisam nikakav strucnjak za mobing. U stvari kad bolje razmislim, nemam pojma o tome. Ipak, siguran sam da o toj pojavi treba da se pise stalno.
Zato, bravo Ariana za ovaj blog.
arianna arianna 14:07 03.05.2011

***

zbog problema sa tehnikom i loše internet konekcije, imam problem oko otvaranja bloga i postovanja komentara

unapred hvala svima na razumevanju i doprinosu temi



Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

B92 / Info

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Sport

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Kultura

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Biz

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / English

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Automobili

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Život

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Putovanja

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...