ПОПИС

Popis stanovništva, prvobitno planiran za april, odložen je za šest meseci i biće sproveden od 1. do 15. oktobra, a sredstva za popis trebalo bi da budu obezbedjena iz fondova Evropske unije.

Na popisu će biti angažovano izmedju 50.000 i 60.000 ljudi, odnosno nešto preko 50.000 popisivača na terenu, koji moraju biti punoletni, sa najmanje srednjom stručnom spremom i da poznaju teren na kojem će raditi, uz još oko 6.000 instruktora, a biće formirane i popisne komisije pri jedinicama lokalne samouprave - opštinama i gradoviama.

Troškovi popisa iznosiće oko 350 dinara, ili nešto više od 3,5 evra po stanovniku, što je najmanji trošak u Evropi, rekao je ranije direktor RZS Dragan Vukmirović, navodeći da u skandinavskim zemljama, na primer, oni iznose i do 16 evra.

Medju popisnim pitanjima novine će biti one o računarskoj pismenosti, vanbracnim zajednicama, broju stanova ili kuća koje neko poseduje, a trenutno ne živi u njima, osobama sa invaliditetom, ljudima koji su zbog sporazuma o readmisiji morali da se vrate u domovinu, broju izbeglica u Srbiji i razlozima napuštanja svojih ognjišta.

Ово је скинуто са мреже, надаљујем ја:

Попис је био (биће) а на попису,

Млетачка свила, женевски сат....

А ја бих печења јарећег!

Био Попис и 1991 године, ко се сећа добро је, ко се не сећа, опет је добро, било к'о Тамни Вилајет. Најавио се мени задужени пописивач, пензионисани официр, као, кад ћете бити код куће сво троје да дођем. Договоримо време, око пола десет увече и ето ти њега. Изнесем Лозу, Ј. скува кафу, пописивач извади формуларе и крену пописивање. Сипам Лозу и кажем: Крените од њих, жене и сина, мислим. Не заврши трећу Лозу и већ беше готов са њима. 'Ај'те сад ви, окрену се мени. Име, презиме, адреса, завршена школа и милион свакаквих глупости, ја одговарам он даје све од себе да пише читко, све до не стигосмо до националне припадности. Е ту само што се не претури са столице! Пишите рекох Навахо али са Ј., Navajo. Пружи ми чашу те му досух Лозе. Шта са Ј, како оно рекосте...ма немојте да ме зафркавате, јесте ли Србин, Хрват, Словенац, Македонац, Црногорац...то вас питам! Пишите ви онако како вам ја кажем, одговорим. Па шта вам је то...навајо, како већ? Одрецитовах му одприлике нешто слично овоме:

Ime "navaho" došlo je od naziva Tewa Indijanaca Navahú, koje se odnosilo na veliko područje obrađenog tla, a dano je i bivšem pueblu Tewa. Naziv se kasnije širi na pleme Navaho, koje su Španjolci nazivali 'Apaches de Navajó', zato što su se ovi nastanili na području plemena Tewa i blizu njega, te da bi se razlikovali od Apača. Sami sebe oni pak nazivaju Diné' (=ljudi). Razna druga plemena nazivala su ih pod mnogim drugim imenima. Pleme Ute ih je nazivalo Págowitch - "noževi od trske" (reed knives) a pleme Zuñi "divlji kojoti" (wild coyotes). Njihovi prvi rođaci Apači, s kojima su nekada činili jedan narod, prema lokaciji ih prozvaše "oni što žive na granici s Jutima" (those who live on the border of the Ute). Ostali nazivi bili su: Hua'ĺmhú'u (pleme Havasupai), Ta-cáb-cí-nyu-műh (Hopi) , Yátilatlávi (Tonto Apači), Oop (ili) Oohp (kod Indijanaca Pima).

Већ смо били код пете чаше Лозе, слушао ме отворених уста, рој мува би комотно могао да се смести у њих. Али, свстаће вас у неопредељене, шта вас кошта да се изјасните као Србин, Црногорац...покушао је кокерски молећиво. Пишите ви како сам рекао а да вам искрено кажем, пун ми је qrac и Срба и Хрвата и Црногораца и Словенаца и свих осталих диљем Балкана! Нек'ме сврстају где хоће! Уосталом, ево овде, показах прстом, пише да свако може да се изјасни како жели или се осећа. Написа човек, шта је могао друго.

Међутим, како се овај најновији Попис приближава, у грдној сам дилеми! Пре неколико година обратих се преко мреже Навахосима а они ми љубазно и брзо одговорише да морам да у себи имам бар четвртину крви Навахо Индијанаца да бих постао пуноправни члан племена. Послаше ми линк на вашингтонску библиотеку да тамо потражим порекло и пожелеше ми срећу. Наравно, мрка капа!

Од своје осамнаесте године, као националност, писао сам Црногорац, знајући да то такође значи Србин. Црногорац, кад се сад преиспитам, због поноса на јуначке ми претке који живот углавном завршише у силним бојевима с Турцима. То ми је поносом испуњавало младалачке груди. И данас, да се не лажемо. Али због спрдње коју направише политичари зарад ћара и сопствене гузице и раздвојише браћу, не пада ми на памет да будем, овде и сада, национално опредељен. Ако већ не могу да будем Навахо, бићу Туарег, мада ћу и код њих морати да се информишем.

Није белешка на маргини, него се сетих кад је ономадне Мило отварао споменик Књазу Николи и не трепнувши рече: Господару, ево те најзад у твојој Црној Гори, свој на своме... како се јадан Мило не сјети пјесме коју си у школи учио а коју је написао баш Књаз Никола:

Kralj Nikola I

Onamo, 'namo!

Onamo, 'namo... za brda ona,
govore da je razoren dvor
mojega cara; onamo vele,
bio je negda junachki zbor.

Onamo, 'namo... da vidju Prizren!
Ta to je moje - doma c'u doc''!
Starina mila tamo me zove,
tu moram jednom oruzhan poc''.

Onamo, 'namo... sa razvalina
dvorova carskih vragu c'u rec'':
„S ogshishta milog bjezhi mi kugo,
zajam ti moram vrac'ati vec''!"

Onamo, 'namo... za brda ona
kazuju da je zeleni gaj
pod kim se dizhu Dechani sveti:
molitva u njih prisvaja raj.

Onamo 'namo... za brda ona,
gdje nebo plavo savija svod;
na srpska polja na polja bojna,
onamo, brac'o, spremajmo hod!

Onamo, 'namo... za brda ona
pogazhen konj'ma klikuje Jug:
"U pomoc' djeco, u pomoc', sinci,
svetit' me starca - svet vam je dug!"

Onamo, 'namo... sablji za stara
njegova rebra da tupim rez
po turskim rebrim'; da b'jednoj raji
njom istom s ruku ras'jecam vez!

Onamo, 'namo... za brda ona
Miloshev, kazhu, prebiva grob!
Onamo pokoj dobic'u dushi,
kad Srbin vishe ne bude rob.