"Timeline" Srbije koja se menja

 - ili: kratka hronologija napredovanja Srbije u promenama i modernizaciji od 2001 do 2012 -

(Reforme, Zapadni Balkan, Srbija - Dr.Duško Lopandić (mala hronologija EU))

2001 - Vlada Srbije donosi jednostranu odluku o toma da predlozi svih propisa koje šalje Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje budu u skladu (harmonizovani) sa zakonodavstvom EU (tada još "evropske zajednice") , poseban sektor za "EU integracije" je u ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, a Srbija je deo Savezne Republike Jugoslavije koja je nadležna za monetarnu, spoljnju politiku, vojsku i manjinska pitanja, kao i pitanja ljudskih prava, i SRJ je samo članica UN, nismo bili ni članica Saveta Evrope, niti ijedne druge organizacije ili međunarodne institucije

2003 - februara, odlukama Skupštine SRJ i nacionalnih parlamenata Srbije i Crne Gore, SRJ je transformisana u Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, uređenu Velikom i "Malom" Ustavnom poveljom i ona ustanovljava Odbor za EU integracije

2003 - nakon martovskog atentata na Zorana Đinđića, 3. aprila 2003. SRJ je primljena u ćlanstvo Saveta Evrope, a na Samitu EU u Solunu 21.06.2003. podnet je zahtev za početak procesa pridruživanja EU. Tom su zahtevu prethodile majske odluke Komisije utemeljene na Zagrebačkoj Deklaraciji iz 2000 godine. U maju 2003. Komisijski dopis o "Zapadnom Balkanu i evropskim integracijama"  predložio je da se politika EU prema regionu obogati elementima preuzetim iz procesa proširenja, čime se podcrtava krajnji cilj ponude članstva zemljama zapadnog Balkana. Evropski savet u Solunu (19-20 juni 2003.) potvrdio je PSP kao politički okvir kursa EU prema zapadno balkanskim zemljama sve vreme do njihovog budućeg pristupanja i odobrio Solunsku agendu.

2004 - 14.oktobra Narodna skupština Republike Srbije, na predlog narodnih poslanika iz više poslaničkih grupa donosi Rezoluciju o pridruživanju EU, napravljenu u saradnji sa Evropskim pokretom Srbije

 2005 - U Izveštaju o izvodljivosti od 12. aprila 2005. Komisija je zaključila da su Srbija i Crna Gora dovoljno pripremljene za pregovore o Sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje (SSP) sa EU. Savet EU je 25. aprila 2005. odobrio Izveštaj o izvodljivosti i pozvao Komisiju da podnese direktive za pregovore o SSP. Komisija je jasno stavila do znanja da će nastavak i tempo razgovora zavisiti od napretka Srbije i Crne Gore u rešavanju pitanja koje su istakli Komisija i Savet EU, uključujući postizanje pune saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (Haškim Tribunalom) bez odlaganja. Osnovan je, takođe Kabcelarija za pridruživanje evropskoj uniji.

 2006 - majski referendum o obnovljenoj nezavisnosti Crne Gore, održan u skladu sa odredbama Ustavne povelje kojim Srbija i Crna Gora postaju dve nezavisne države, pa time i potpuno samostalne u odlučivanju o evropskim integracijama

 2006 -  Evropska Komisija je 3. maja 2006. odlučila da prekine pregovore o SSP. i naglasila svoju spremnost da nastavi pregovore čim se postigne puna saradnja sa Tribunalom. Nakon prestanka Državne Zajednice Srbije i Crne Gore, Savet je usvojio dopunjene direktive za pregovore o SSP sa Srbijom, s obzirom da je Srbija država naslednik Državne Zajednice Srbije i Crne Gore. Nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, u februaru 2007. Savet je pozdravio spremnost Komisije da nastavi pregovore o SSP sa novom vladom pod uslovom da ona pokaže jasnu opredeljenost i preuzme konkretnu i delotvornu akciju u pravcu pune saradnje sa Tribunalom. Pošto je novo formirana koaliciona vlada u maju 2007 ispunila ove uslove, Komisija je 13. juna 2007 nastavila pregovore sa Srbijom.

2007 - U kontekstu spoljne dimenzije politika EU u oblasti slobode, bezbednosti i pravde – pregovori za vizne olakšice i sporazumi o readmisiji sa Srbijom započeti su u novembru 2006. a Sporazum sa Srbijom parafiran 16. maja 2007. (Zaključci Saveta o zapadnom Balkanu od 18. juna 2007.)  Sporazum za vizne olakšice i readmisiju sredinom septembra iste godine. Cilj sporazuma jeste da se olakša srpskim državljanima da dođu do viza EU, i da se pri tom istovremeno postave jasnija pravila o borbi protiv ilegalnih migracija.

2008 - potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čime Srbija "prelazi" iz faze pridruživanja u fazu "pristupanja" čiji su glavni delovi status kandidata, pregovori o članstvu i određivanje samog datuma za članstvo. Uredbom Vlade Srbije osnovana je Kancelarija za evropske integracije koja je preuzela sve poslove prethodne Kancelarije za pridruživanje, odnosno Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom iz 2001.

 2009, 2010, 2011 - usvojena su sva nacionalna dokumenta kojima se definišu obaveze institucija i organizacija za poslove evropskog menjanja svih politika u Srbiji, kao i mehanizmi kojima se kontroliše i obavlja nadzor nad primenom odredbi dokumenata donetih u skladu sa obavezama evropskog menjanja Srbije, od Nacionalnog plana akcije, preko Strategije za smanjenje siromaštva, sve do institucionalizovane kontrole svih učesnika od strane Narodne skupštine Republike Srbije i odgovora na Upitnik EU koji je Vlada obavezna da sastavi da bi mogla da podnese zahtev ua kandidaturu. Svake od tih poslednjih tri godine, Evropska komisija donosi svoj godišnji izveštaj o napretku Srbije i preporuke za ispravljanje grešaka i poboljšavanje stanja u nekom od sektora. Sve do leta 2011, jedan od dodatnih uslova bila je saradnja sa Tribunalom u Hagu, kao i uspostavljanje pune regionalne saradnje. Posebno se obraća pažnja na rad Narodne skupštine, pravosuđa, slobodu medija, stanje u borbi protiv korupcije i omogućavanju rada nezavisnih i regulatornih tela, od zaštitnika građana, preko poverenika za dostupnost informacija i zabranu diskriminacije, do državnog revizora i agencije za borbu protiv korupcije. Svi izveštaji govorili su o - nespornom napretku, bez obzira na teškoće, izmerene i uočene greške i njihovo ispravljanje

 2012 - danas, 28.februara, ministri EU doneće zvaničnu odluku o kandidaturi Srbije i procene o datumu početka pregovora o članstvu, to će biti poslednja faza pre objavljivanje odluke o samom datumu članstva i završetak prvog dela procesa pridruživanja i pristupanja Srbije EU, započetog 21.juna 2003.

 *****************************

 Time se proces menjnja nikako ne završava, jer - menjanje na bolje nikada ne prestaje, ali time merljivo i dokazivo naša svakodnevica, naše upravljanje prostorom i društvom postaje sasvim slično kao u bilo kojoj državi moderne Evrope, sa svim teškoćama koje Evropa danas ima i koje će (verovatno) imati i ubuduće. Ali - će ih rešavati, zajedno sa nama svima, kao što je to bilo i za ovih poslednjih 8 godina plus 3 godine evropskog menjanja Srbije.

 I kad god neko pokušava da vas (nas) zaluđuje tlapnjama o tome kako "od te Evrope nema ništa", "to je sve na dugom štapu", "samo nas uslovljavaju", "to se raspada", "nikada mi nećemo biti članovi" ili da izrekne blo kakvo drugo "prazno mudroslovlje" koje procenjuje da je sve to "neuspeh, pa ne treba ništa ni da se radi, treba samo da se bude - protiv nečega, nikako za nešto", pažljivo pogledajte u godine iza sebe i oko sebe i videće se jasno - evropske integracije su odlično sredstvo kojim menjamo sve naše "loše navike", kojima zaista modernizujemo sopstvenu državu i društvo i kojima - konačno završavamo sve nezavršene i nasleđene poslove za koje nismo imali ni volje ni plana da ih obavimo ranije ili na vreme i kako (često presporo za mnoge od nas) ipak ispunjavamo obaveze prvo prema sebi samima, jer sebi sami dugujemo - dobru upravu i pristojnu državu, a to se samo sopstvenim radom može postići, nikako drugačije. Nezadovoljstvo postignutim je dokaz u prilog realnom gledanju u rezultate, jer je, zahvaljujući evropskim integracijama kao sredstvu menjanja, moguće objektivno meriti bilo kakav rezultat, kao što bi bez njih (EU integracija) ostali bez jasnog plana o poslovima koje treba uraditi i bez mehanizama za ispravljanje grešaka koje se pri takvom radu čine.

 I - građani Srbije sasvim očigledno uspešno obavljaju taj posao, uspešnije nego ljudi na javnim poslovima, često i uprkos nezamislivim teškoćama  u svom svakodnevnom životu od ekonomske i socijalne neizvesnosti do nepotrebnog, katkad i arogantnog izostanka uvažavanja i poštovanja za sve njihove dnevne napore.

 Biti protiv EU je legitimno i legalno, ali je neproduktivno biti protiv menjanja i sebe samih i društva u kom svi zajedno živimo, neproduktivno je odbijati da se "zasuču rukavi" zato što je teško, rizično, katkada obeshrabrujuće naporno graditi - dobru državu, neproduktivno je zalagati se za "ostavljanje svih problema da se reše sami od sebe, već nekada i već nekako", neproduktivno je ne dati jasan odgovor na pitanje "A KAKO ako ne EU integracijama?"

I otpora menjanju (sasvim logično i očekivano) ima svuda, jer kao da nije u ljudskoj prirodi da se dobrovoljno menja, kao što i neznanja o upravljanju promenama ima na mestima gde ne bi smelo da ga bude.To proizvodi zastoje, odustajanja, traženje potpuno novih rešenja kad sva do tog trenutka poznata - ne dovode do odluka, do dogovora, do kompromisa kojim se ipak - pristaje (često nevoljno) na - menjanje "loših navike" kojim smo nekako "navikli" da radimo, bez obzira na rezultate.

Ali....

 Ko hoće da sve to radi - nađe način, ko neće - nađe izgovor. Ali nijedan dovoljno dobar da bi zaustavio menjanje Srbije na bolje.

 Dug je put pred nama, ali još duži i teži je - već iza nas, to nikada ne treba da zaboravimo.

 Dobra Srbija?

 Možemo mi to, svi zajedno.