Nikolić predsednik ,Tadić nije – SNS dobila, DS izgubila

Zašta je SNS dobila , a DS izgubila?

Na izborima za predsednika SrbijeTomislav Nikolić je izabran većinom i ima da se poštuje odluka većine i on kao predsednik Srbije. Bilo kako bilo, na izborima su DS i Tadić ipak kažnjeni, a Nikoliću je data šansa pa neka je iskoristi i uradi ono što je obećavao. Za postignuti rezultat prvenstveno su zaslužni njih dvojica ali i njihovi savetnici i izborni timovi pa će i Tadić i Nikolić adekvatno zahvaliti svojim savetnicima,nagraditi ih  svakom prema zaslugama.

Uvek onaj ko je na vlasti i dok je na vlasti svojim činjenjem i nečinjenjem najviše utiče kako će proći na sledećim izborima. Arogancija uvek bude prezrena i treba biti objektivan pa reći da i za DS i za Tadića važi ona narodna "Sam pao sam se ubio".

U aprilu 2009.godine napisao sam da DS kao najveća i vodeća stranka mora da učini mnogo više da se država upristoji, a i ona sama, jer konformizam i demagogija mogu samo kratkoročno da koristiti, a onda prelaze u samodestrukciju. DS se nije ni mnogo trudila niti se profilisala kao levica- zaboravila je da se profiliše kao moderna stranka već je u prvi plan stavila marketing, tehniku ostanka na vlasti pa se svela na interesnu grupu i preduzeće i to joj je ključna greška, alažni marketing je zavaravao. Rekao sam i tada da se DS ne može takmičiti u klerikalizmu sa DSS-om ili nacionalizmu sa SRS i drugima, a ona se nije mnogo odmakla od toga. Još 2006.godine sam napisao da ko sa djavolom tikve sadi o glavu mu se razbiju.  DS-om su zavladali u odelo obučeni otporaši koji nemaju ideologiju niti ih interesuje stranka samo funkcije i vlast i, što je najgore, dolaženje na visoke funkcije bez ikakvog normalnog postupka i redosleda poteza. Zar je neko stvarno ozbiljan a očekivao je da će g-đa Trivan, Dulić, Homen i ostali da plene birače svojom nabusitošću i demagogijom.
I tako, dok je DS bila u procesu stagnacije i devolucije SNS je bila u procesu evolucije, odbacivala nebuloze koje su očigledne i približavala se slici ozbiljne stranke bez obzira da li se njen program nekome sviđao ili ne.

Naravno, posle bitke svi su pametni ali nije da se i ranije nije ukazivalo da konformizam i otsustvo jasnog profila i energičnijeg delovanja DS  šteti ne samo drušvu nego i njoj samoj.

Mnogi su blagovremeno i dobronamerno upozoravali na goruće probleme u društvu i državi ali oni su terali po svome.

U više navrata ukazivao sam na ono što svi vide i čuju osim nabusite i samoproklamovane elite, pa evo samo nekoliko primera:

1.- 19. oktobar 2009.godine, “Danas”

“Ako merasveganijerazumondajeteškodoćidorazumnemere»

“Prošlo je 9 godina od 5. Oktobra, a šta su najočigledniji „nesumnjivi rezultati“:

- rasprodata je državna imovina uz mnoge mahinacije oko privatizacije;

- dobili smo novu vladajuću klasu i siromašnih ogromnu masu;

- Srbima je vraćen nacionalni i pravoslavni ponos ali im je ugroženo ljudsko dostojanstvo i socijalna prava jer čak 9,2 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva pa im preostaje da ipak rade ono što Palma reče da ne može - da sipaju patriotizam u traktore, ako ih još imaju, i da se patriotizmom hrane;

- uvedeno je načelo i praksa da moral i zdrav razum nikakve veze sa politikom nemaju;

- mnogi koji su lupali u šerpe doterali su se i umnožili nam administraciju pa sada sa udobih pozicija lupaju o čemu god progovore;

- sagrađeno je mnogo crkava, na svaku mesnu zajednicu najmanje po jedna. Pa ako je gledati po broju ekspozitura banaka i broju crkava nisu nam po bogatstvu ravni ni Arapski Emirati;

- vraćen je i udobno smešten prestolonaslednik koji oponaša paralelnog šefa države;

- izmenjeni su skoro svi nazivi ulica koji imaju veze sa „zločinačkim partizanskim pokretom i zločinačkim komunističkim režimom“;

- Srbija se isključila iz antifašističke koalicije jer niti priznaje da je podigla ustanak niti je interesuje istorija vezana za borbu protiv fašizma;

- rehabilitovali su neke kolaboracioniste, a ako da bog sreće sve će, i što reče drug Dačić: „Da je Hitler Srbin i njega bi rehabilitovali“;

- Iz poštovanja prema Rusiji restauriraju se spomen obeležja i odaju priznanja Crvenoj armiji, ali se ne pominje da su u oslobođenju Beograda glavni teret podneli partizani, niti im se odaje priznanje, dok se kolaboracionisti rehabilituju;

- kako Gašo Knežević svojevremeno reče, nema sada da u udžbeniku istorije piše da su samo partizani pobeđivali a četnici ne, mudra taktika četnika da čekaju strpljivo dala je rezultat jer su posle 65 godina pobedili;

- vraćena je veronauka u škole, deca su nam postala obrazovanija i produhovljenija;

- nasilje je dostiglo razmere da su ugroženi ne samo pojedinci već i sama država, i to se ne smatra zabrinjavajućim jer svaki funkcionerčić od najnižeg do najvišeg ima lično obezbeđenje, to imaju i poznate estradne ličnosti, biznismeni, pa u poslednje vreme sve više i sveštena lica. Dakle, oni koji mogu da plate su sigurni kao što je i sigurno da oni drugi mogu da dobiju batina na svakom koraku. Ako je čeljade domaće, onda nikom ništa jer se radi o domaćoj stvari, a ako se desi da batine dobije stranac onda ćemo kao pokazati solidarnoist i odlučnu spremnost za borbu protiv nasilja i divljih naselja. Ako se preti strancu biće sankcionisano, a domaćim i ne mora jer je to već postala svakodnevna praksa pa mu dođe kao redovno stanje.”

2.- 21.08.2010.godine

„Spisak kikseva države je podugačak:

izgubljeni spor u aferi „Satelit", isplata odštete Brajanu Štajnhaueru, pogrešna procena pri nabavci vakcina protiv gripa, štednja na protivgradnim raketama, neopravdano određivanje pritvora, plaćanja sudijama koje nisu izabrane, kašnjenja sa punjenjem skladišta u Banatskom Dvoru gasom, plaćanje odštete stranim ambasadama koje su oštećene kada se branilo Kosovo, mahinacije sa kosovskim dodatkom…... U Srbiji gotovo da ne postoji oblast u kojoj nismo potrošili novac koji nismo morali. Zna se tačno koji resori su odgovorni za promašaje ali je u našem društvu izgleda institucija ostavke ministara , doministara i visokih državnih činovnika nepoznata.

Ružno je i tužno je da se u državi koja  “ponosi demokratskim institucijama koje je izgradila rušeći nedemokratski sistem” ne poštuju demokratske institucije i pravna država već se vlada po ugledu na najružniju praksu  jednopartijskih sistema .Dakle, možeš da radiš šta hoćeš, da se zameriš Bogu i narodu sve dok iza tebe stoji stranka, a još bolje stranački-koalicioni konsenzus.Pošto mi očito nismo normalna država u kojoj se podrazumeva da se odgovara za svaki cent ,možda nije loše da se utvrdi census do kog iznosa se tolerišu promašaji i trošenje novca poreskih obveznika pa tako recimo da odgovaraju barem oni koji su krivi za štete veće od milion evra. Sve do dog iznosa neka se računa u “vanredne budžetske rashode”.

Sve dok državni funkcioneri ignorišu zakone sopstvene države i "priznaju samo sudove svojih stranaka" građani će plaćatinjihove promašaje i dogovorene mahinacije. Istovremeno svaki sedmi stanovnik Srbije je siromašan 

3.- 14.11.2010

“Tadić je u novembru 2010.godine rekao na Glavnom odboru DS da će «odmah posle skupštine DS i Nove godine početi ocenjivanje rada Vlade jer u 2011. godini mora biti finiširano započeto i ispunjena predizborna obećanja i da će se nakon ocene rada Vlade videti ko može da nastavi da radi a ko ne može i taj ko ne može, kako je rekao, neka radi nešto drugo». Mislim da bi utvrđivanje odgovornosti po gore navedenom, i mnogim drugim pitanjima za koja mi ne znamo a oni znaju,  bila najkonkretnija operacionalizacija onoga što DS kao vodeća stranka treba da uradi za dobrobit naroda i države a i stranke jer je vreme obećanja odavno prošlo. A građani imaju očekivanja od DS i ako ih ne ispuni onda joj niko osim nje same neće biti kriv, po onoj narodnoj «Sama pala, sam se udarila»“

Eto, samo da ne bude da više puta nije dobronamerno rečemo, ali nisu slušali, znali su bolje i onda neka im niko ne bude kriv jer su sami krivi, a znaju oni dobro međusobno ko je šta radio i koliko je doprineo stanju u kome se DS našla. Nadam se da dolazi vreme da će DS konačno shvatiti da ne može opstati sa politikom „dobro jutro na sve četiri strane“, pragmatizmom po svaku cenu, i monarhija i republika, i crkva i država, i antifašizam i rehabilitacije, i nacionalizam i građansko društvo, i četnici i ,ako baš mora, partizani, i članica SI a da nikada na skupovima stranke pušta Internacionalu i......ma može sve što je trenutno lepo čuti.

Naravno, posebnu analizu zaslužuje činjenica zašto je u Beogradu pobedila DS na parlamentarnim, Đilas na gradskim, a izgubljeno na predsedničkim izborima.