Bestiđe..

Čitam danas ovu trakavicu oko sastavljanja vlade, gde je Dinkić sve glasniji i glasniji, a ne bi imao baš nikakvoga pametnoga razloga da bude glasan.

I kako je to moguće samo u društvu sa poodmaklim stadijumom šizofrenog doživljavanja politike, taj čovek, koji od 2000 - te godine učestvuje u svim brodolomima srpske ekonomije,javnih finansija, javnog morala, forsiranja vlasti kao plena, partokratije izvedene do najsitnije konskvence, baš taj čovek, se i danas velikom kritikom "obrušio" na ono što je njegova politička praksa.

Ne trpi kaže "partokratiju", pa to ti je...

Koliko je to neverodostojno, i koliko su lažna Dinkićeva zalaganja protiv partokratije, pokazaću na jednom skorom primeru. Sve se događalo baš u vreme njegove kampanje, a i danas na neki način traje.

Dinkićev ministar kulture, Marković, koji sam sebe zove "državnik", objavio je na sajtu svog ministarstva krajem prošle godine konkurs za državnu pomoć medijima. Mimo dobrog običaja,bez konsultacija sa novinarskim udruženjima, sastavio je sam i komisiju za dodelu sredstava koja je to obradila, i kad je negde u proleće završila posao, predala obrađeno na daljnju nadležnost službama ministarstva.

Tamo su stvar shvatili zdravo za gotovo i odluku za dodelu sredstava ministarstva okačili na sajt. Odluka je tamo stajala čitava dva sata, dok za nju nisu saznali u centrali URS-a. Usledio je promptni poziv iz te stranke i zahtev da se odluka odmah skine, a da se ceo predmet donese u URS. Tako se i dogodilo. Tamo su, da li lično Dinkić, ili neko zadužen za tu priču, potpuno promenili odluku komisije i na listu stavili sve svoje favorite. Osamdeset posto onih koji su prvobitno dobili sredstva, potezom URS-ovskog pera su ostali bez njih, a na listu došli neki drugi.

No, ne lezi vraže. U URS-u su se nadali da je "državnik" napravio potpuno podobnu komisiju koja će ponovo potpisati prepravljene liste i odluke, ali to se nije dogodilo. I stvar stoji u mestu.

Ova priča nije rekla - kazala. Čuo sam je na skupštini NUNS-a, otvorenom novinarskom skupu, i to od potpuno upućenih i zainteresovanih ljudi.

No, čudno je da o tome niko ništa ne piše. A tako je zoran primer Dinkićeve borbe protiv partokratije.