Kako pronaći svoje mesto u kapitalizmu-ili ne veruj u Idole

Kako pronaći svoje mesto u kapitalizmu? (ili ne, ne veruj u Idole)

• Ukoliko ste odrasli na nju vejvu, slušali OK muziku, išli na koncerte i znali zašto su neka kultna mesta postala kultna;
• ukoliko ste gledali ranog Kišlovskog, Fazbindera, von Trira, Pazolinija, Bergmana i ostale koje je trebalo gledati baš u tim godinama odrastanja;
• ukoliko ste shvatili zašto je alternativna scena odgovor na oficijalnu kulturu,
• ukoliko niste zakasnili u razvoju;
• ukoliko ste voleli stripove;
• čitali Kortazara i vodoravno i uspravno, Harmsa, Šulca; ukoliko ste uopšte čitali i ukoliko vam je sve to pomoglo da ne postanete seljačina i da vam ne smeta ni latinica niti ćirilica;
• ukoliko ste se i u Beogradu i u Ljubljani osećali jednako dobro;
• ukoliko ste pomislili da vam je sve to pomoglo da odaberete jedinu zdravu poziciju u životu i uvek budete protiv mejn strima,  kritični i ironični;

dakle, ukoliko je sve bilo recimo približno tako (sa možda nekim drugim imenima ili možda nekim drugim sledom stvari) jednoga dana kada se probudite i shvatite da imate dovoljno godina da biste ipak pristali na kapitalizam, preostaju vam sledeće mogućnosti:

     1.Agencija

    Obučete odelo i prihvatite klasičnu malograđansku poziciju pristajanja na oficijalnu istinu. Otvorite neku agenciju ili na račun ranijeg imidža, i to baš na račun toga što niste nosili takvo odelo, postanete savetnik u nekoj vladi ili još bolje, savetnik trenutno "Glavnog". Mlatite lovu i pojavljujete se na televiziji. Važni ste, savetujete i verovatno se pitate da li ste lagali "onda" ili lažete "sada". Zadržite neku od starih, poročnih navika i govorite sebi (uglavnom ujutru dok vežete kravatu): Pa, nije baš tako loše!

     2. Soros Fond

    Shvatite da ipak neke stvari radite sasvim pristojno. Čitate još više. Koristite situaciju u kojoj je vaša zemlja iznenada ušla u modu i šaljete aplikacije, dobijate pozive.  Muvate se po svetu i prodajete: Vizantiju, multikulturalizam, etno, seksualne manjine, prava, bes, gnev i očaj jer se toliko sve promenilo pa su prosti postali poželjni i jer su vas tako prevarili oni koje su se odlučili za gore pomenutu opciju 1. Tamo gde ste pobegli, nekako živite od onoga od čega ste pobegli. Slušate uglavnom muziku tipa Tortoise. Pišete blog, zadržite neku od starih, poročnih navika i govorite sebi (uglavnom kada se vraćate): Pa, nije baš tako loše!

     3. Selo i poljoprivreda

    Nikada ne kupite odelo. Venčate se u farmericama. I dalje se bavite muzikom, pišete, slikate ili glumite. Radite sve što hoćete i uglavnom strašno malo zarađujete. Eventualno vam finasijsku situaciju popravi neka slučajna nagrada, recimo NIN-ova i to tada kada se autoriteti u žiriju posvađaju, pa im se omakne. Gradite imidž: „ tako je, kako je". Metafizičku žeđ koju ste nekada rešavali uglavnom nedozvoljenim sredstvima, preoblikujete u pravoslavlje, zen ili ekologiju. Ponekad se preselite negde u provinciju sa lakim prezirom prema onome u šta ste nekada verovali i potpunim, do gađenja prezirom prema onima koji su se odlučili za opciju 1 i opciju 2. Zadržite neku od starih, poročnih navika i govorite sebi (dok pijete pivo u hladu): Pa, nije baš tako loše!

Epilog: Bez obzira za koji od pomenutih  modela ste se odlučili jedno je sigurno - čir na želudcu.

Komentar: Autor ne isključuje mogućnost kombinacije pomenutih izbora. Može se desiti i da odaberemo varijantu „Kompilacija" i na račun nečega što ste ranije uradili, skromno živimo od autorskih prava. Može se desiti i verzija „Autorska emisija". Za takve možemo da kažemo da su najbolje prošli. Uvek u emisiju mogu pozvati nekoga od starih prijatelja i naterati ga da prizna, i to javno, kom od navedenih „postalternative" tipova pripada. Bez obzira na trenutno olakšanje koje omugućava ovakva nesvrstana pozicija, psihosomatske posledice su izvesne.

I na kraju, da ne bi bilo zabune:

• prvu opciju treba shavtiti kao spontanu reakciju autora na činjenicu da se u Srbiji i dalje bilo kakav oblik političkog angažmana isključivo doživljava kao lična korist;
• drugu kao samoironiju, autor ipak pamti određene pubertetske odluke;
• a treću kao priželjkivanu do momenta kada shvatimo da se bez kredita ipak ne može.

Naravno da je sve imišljeno. Ne snosim odgovornost za eventualna prepoznavanja, osim vlastitih.