U potrazi za izgubljenim doktoratom

Dok se za doktorski rad mlađanog nam doktora nauka na visokoj državnoj funkciji  još uvek tačno ne zna koliko ima poglavlja i stranica, da li je  doslovni ili je samo mozaički plagijat, da li pored teorijskih razmatranja obuhvata i empirijska istraživanja i to na uzorku od celih 200 ispitanika (ujedno i svedoka da rad nije prepisan), da li je i kako koristio metodu multipla multivarijacione regresione analize, te kako je rešio problem heteroskedastičnosti ukoliko je narušena pretpostavka o nepromenjivosti varijanse slučajnih varijabli u linearnom regresijskom modelu, dotle njegov mentor, inače rektor jednog poznatog i uglednog beogradskog univerziteta, ima znatno banalniji problem – njegov doktorski rad, diplomu i sve podatke u vezi sa istim, nesavesni, a verovatno i pripiti, službenici u Londonu, Velika Britanija, negde su zagubili.

I dok novopečeni doktor nauka, siguran u sebe, naučnu vrednost i metodološki doprinos svoje doktorske disertacije, hladno i čiste duše, sa svoje respektabilne državne funkcije, izjavljuje da je doktorski rad uradio pošteno, te da predsednik i ostali članovi komisije za odbranu nisu imali baš ni jednu primedbu, dotle je njegov mentor (ujedno i predsednik komisije za odbranu), posle trideset i osam godina profesure i nemerljivih rezultata u različitim naukama i oblastima, od socijalističkog samoupravljanja, preko menadžmenta do kosmologije  i to dve godine pred penziju, bio primoran da sa jednim od svoja dva  privatna aviona odleti u London i eno ga gde se zlopati po prašnjavim univerzitetskim arhivama tražeći svoju zagubljenu doktorsku disertaciju.

Da nema težeg leba od naučničkog svi smo manje-više znali, ali da je to parče hleba nasušnog baš toliko gorko nismo mogli ni pretpostaviti.  Zato sam mišljenja da ovom uglednom srpskom naučniku moramo pomoći, ne zbog njegovog plemenitog porekla (de Bozinoff), već  pre svega zbog budućnosti srpskog visokoškolskog obrazovanja, ali i naše i svetske nauke. Jer, ne zaboravimo visokomoralni i prepodobni dvostruki doktor, profesor, naučnik, kosmolog, član Društva književnika Srbije, predsednika Atlanskog saveta Srbije, enolog, vitez Reda ljiljana,  rektor uglednog univerziteta u Beogradu i podpredsednik Konferencije univerziteta Srbije, već je najavio svoju ostavku na sve funkcije.

Sklon sam da predložim da se sa visokog mesta u državi pozovu volonteri da se okupe na aerodromima Surčin, Batajnica, Niš i Ponikve, te da se uspostave vazdušni mostovi do Londona kako bi se pomoglo rektoru u potrazi za zagubljenim doktoratom. Za očekivati je da će odziv biti veliki. Posebno iz redova Senata, Suda časti, profesorske elite i diplomaca univerziteta čiji je rektor u problemu, ali i iz onog dela srpske akademske javnosti koji do sada nisu ni jednu reč izgovorili u vezi  „akademske i doktorske mafije“, niti su potpisali peticiju kojom se zahteva uvođenje elementarnog reda u ovu značajnu sferu našeg društva.