Društvo| Kultura| Ljubav| Tehnologija

Savremena prevara nad kulturom

Jaril RSS / 21.07.2014. u 20:23

[Прослави различитост]

Сваки облик комуникације подразумева одређени степен манипулације. Шта више, што је комуникација боља то је степен манипулације већи.

Док ово читаш, преко система знакова, ја управљам твојим мислима. Палим неуроне у твом мозгу и покрећем низ асоцијација које су у теби направљене искуством. Преласком на директно обраћање теби, боцкам амигдалу која мења твоје емотивно стање и ирационални део тебе треба што пре да закључи да ли сам ја теби претња у животу и, ако јесам, каквим понашањем треба да одговориш на ту претњу?

[Твој став је живот другог]

„Човек је средство којим култура гради саму себе."
Виктор Пељевин, „S.N.U.F.F."

Човек је хемијска машина уроњена у сложене системе знакова. Још у стомаку, човек је изложен интензивним тактилним и аудитивним знаковима, а по рођењу и знаковима укуса, мириса и визуелним знаковима. И сви ти знаци дефинишу један други кроз немерљиво сложену интеракцију. Резултат те интеракције је оно што називамо личношћу.

Обожаватељи теорија завере су у праву: људски мозак се налази под сталном контролом. Ту контролу спроводи култура која организованом стимулацијом повезује неуроне у мозгу, условљавајући тако човекову перцепцију света и правећи тако његове представе о свету. И најважније, контролишући тако његова емотивна стања.

Култура је Матрикс. Нуди и пружа низ задовољстава у замену за учешће у њој. Сопствена неспособност да се уклопи у неку културу, у човеку ствара осећај нелагоде - страх од одбацивања - који је изазван ускраћеним задовољствима доступним другима, и све што човеку остаје јесте или да покуша да се самопринуди на укључивање у ту културу, и полако утренира на тако нешто, или да негира задовољства која она носи са собом.

Настојања укључивања у одређену културу су обично праћена почетничком агресијом (када се човек понаша као жестоки заступник те културе, обично је схватајући дословније него они који су ту културу усвојили на високом ступњу; понаша се као агент Матрикса). Негирања одређене културе су праћена читавим дијапазоном агресија, од вербално-психичке до ратне.

[Искажи своју муку]

„Ти чак и удишеш и издишеш само зато
што те на то тера надолазећа патња. (...)
Покушај да задржиш дах ако не верујеш."

Виктор Пељевин, „S.N.U.F.F."

Светом влада бол. Све што човек ради, ради или да би бол избегао или да би на њега заборавио. Заборав бола зовемо задовољством.Овај протокол, који звучи као наивна обзервација, јесте основни протокол којим људи приступају свету и, последично, једни другима. То је основни протокол којим функционише култура.

„Када водиш љубав са истински великом женом,
оном која заслужује највише поштовање овог света
и оном која те чини да се осећаш истински моћним,
страх од смрти потпуно нестаје."

Вуди Ален, „Поноћ у Паризу"

Колико пријатељстава, романтичних веза и породичних односа је изграђено на међусобним задовољствима које људи могу свакодневно да пруже једни другима? Колико пријатељстава, романтичних и породичних односа је пропало зато што људи нису успевали да пружају задовољства једни другима? Колико непријатељстава се формира да би се избегао бол?

Однос бола и ускраћених задовољстава са једне стране и изазваних задовољстава са друге стране, дефинише да ли ће однос два човека уопште постојати и каква ће бити његова природа.

[Волети ближњег свог]

У свему, у чему неко већ ужива,
може се осетити оно што је лепо
.

Култура је скуп софтвера које треба инсталирати у хемијски хардвер појединца, тј. низ инструкција како треба да изгледа структура синапси у мозгу. Инсталирање се врши преко чула, провоцирањем урођених хемијских реакција.

Култура ради кроз манипулацију. Последица страха од непознатог је тежња човека да пренесе информацију и да се она отисне у другом човеку на исти начин како је отиснута у њему самом. Пошто је за то потребан емотивни одговор, информација се варира (улепшава, преувеличава, украшава, изврће...) како би мозак другог реаговао са „Ово је важно!" Управо се тим варирањима култура мења.

Љубав према другоме и љубав према окружењу се и огледа у томе у ком смеру се информације варирају и који афективни садржај се њима додаје.

[Твој мали чин много значи друштву]

„Будите у свету, али не од света."
Хришћанска пословица

У познатој историји човечанства, повремено су се појављивала учења која су покушавала да понуде технике како би се системима знакова, тј. културом, овладало. Историја је показала да су временом нека од тих учења, савремене религије, толико развили системе знакова унутар себе да су и сама постале културом. Тиме се надвладавање културе суспендовало.

У 20. веку, у психологији и психоанализи је коришћење културом наместо робовања њој постао циљ развоја људске јединке. Том процесу узрастања изнад културе дата су различита имена: само-актуелизација, позитивна дезинтеграција, дезинтеграција са реинтеграцијом и т.сл.... Људе, који достигну тај ступањ развоја, психолози описију као високо моралне особе, посвећене човечанству.

[Помисли нешто потпуно другачије]

Век 21. је на свом почетку донео распрострањеност овог софтвера: свест о томе да је наш мозак укључен у мрежу система знакова. Система који нам пружају многа задовољства, али исто тако условљавају доступност тих задовољстава неким својим правилима. При томе, мозак, у потери за сопственим задовољствима, а ослоњен на културу као њихов извор, има тенденцију, зарад извлачења максимума задовољства из те културе, да се потпуно потчињава одређеној култури и да ту културу гура даље у смеру задовољстава. Тако човек постаје средство којим култура гради себе.

Овај софтер покушава да преокрене значење свих претходних софтвера, односно да културу као место у које је мозак уроњен претвори у технологију, алат за живот. Софтвер се још увек интензивно развија и у његовом развоју предњаче психолози чији је тренутни циљ да развију свест да је „Ја" само један програм инсталиран културом и да се том свешћу, тим софтвером „Ја" може навелико мењати уколико се мозак структурира другачијим софтверима од ранијих.

„Ко је достојан да отвори књигу
и да разломи печате њезине?"

Свети Јован Богослов „Откровење"

Шта је нужно како би се човек оспособио за могућност надвладавања сопствене културе?

[Прослави различитост]

Савремена превара над културом се огледа у томе што је софтвер надвладавања сопствене културе такође продукт културе. Постмодернистичке културе. Појачан проток информација и мобилност људи, довели су до појачане изложености човека различитим културама. Када се мозак изложи различитим функционисањима различитих култура, врло брзо престаје да даје тоталитарну моћ у постизању задовољстава било којој и у тој пукотини почиње оно што већ миленијумима стоји као циљ човечанства: користити се културом уместо јој робовати. Протокол којим се отвара пут за инсталирање овладавања културом се зове:

СЛАВЉЕЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ.

Слављење различитости је савремена превара над робовласничким тенденцијама културе.

 

 



Komentari (38)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nurudin nurudin 21:22 21.07.2014

Препорука!

СТРАНЦИ

Када настане нека произвољна
Скупина људи, рецимо,
Генарација ученика или
Путници који се увек превозе
Истим међуградским аутобусом,
Чак запослени у неком предузећу
Или нове комшије у крају
У који смо се управо доселили,

За месец дана, два месеца највише,
Открију се могуће везе међу њима,
Заједничке теме, утврђују се
Оквири сваког будућег дружења.

То друштво ипак не одржава
Пријатељство, већ много чвршће
И прецизније везе онога о чему се
По прећутаном споразуму
Са одређеним особама не говори.

А најчвршће га везују погледи
Људи који се срећу свакога дана,
Који су се без изговорене речи
Већ првом приликом разумели
И заветовали на ћутање.

Такви људи деле исти
Простор и исто време,
А један другог препознају
Са много веће раздаљине
Него што се препознају
Пријатељи, љубавници,
Родитељи и деца.

Никола Живановић
Jaril Jaril 23:29 21.07.2014

Re: Препорука!

Мени је фасцинантно како култура може успоставити јаку везу између два странца, који то и остану, као у овој песми.

Хвала за препоруку.
nurudin nurudin 00:41 22.07.2014

Re: Препорука!

Мени је фасцинантно како култура може успоставити јаку везу између два странца, који то и остану, као у овој песми.


Чудне су те чврсте везе међу странцима. Култура је још чудније везивно ткиво.
oskar-z-wild oskar-z-wild 11:41 22.07.2014

Re: Препорука!

Drugim rečima, što manje znamo o ljudima više ih možemo voleti i tolerisati?
Jaril Jaril 16:27 23.07.2014

Re: Препорука!

oskar-z-wild
Drugim rečima, što manje znamo o ljudima više ih možemo voleti i tolerisati?

Ја мислим да је: што више доживљавамо људе више их можемо волети и толерисати.
oskar-z-wild oskar-z-wild 20:08 23.07.2014

Re: Препорука!

Jaril
oskar-z-wild
Drugim rečima, što manje znamo o ljudima više ih možemo voleti i tolerisati?

Ја мислим да је: што више доживљавамо људе више их можемо волети и толерисати.


Misliš što više upoznajemo njihovu kulturu više ih tolerišemo i "možemo" voleti?

Mislim ipak da je bolje ne znati previše. Na primer koje su njihove higijenske navike, da li praktikuju cerebralnu higijenu, i slično.
Jaril Jaril 21:02 23.07.2014

Re: Препорука!

oskar-z-wild
Jaril
oskar-z-wild
Drugim rečima, što manje znamo o ljudima više ih možemo voleti i tolerisati?

Ја мислим да је: што више доживљавамо људе више их можемо волети и толерисати.


Misliš što više upoznajemo njihovu kulturu više ih tolerišemo i "možemo" voleti?

Mislim ipak da je bolje ne znati previše. Na primer koje su njihove higijenske navike, da li praktikuju cerebralnu higijenu, i slično.

А што то не волиш да знаш?

Мени је интересантно да знам. А и корисно, јер онда могу да осетим докле би евентуална интеракција могла да иде, а да буде на обострано задовољство.
oskar-z-wild oskar-z-wild 09:02 24.07.2014

Re: Препорука!

C C C samo misliš na zadovoljstvo!

Sve valjda zavisi od jačine gregarnog motiva.
Jaril Jaril 09:28 26.07.2014

Re: Препорука!

oskar-z-wild
C C C samo misliš na zadovoljstvo!

Sve valjda zavisi od jačine gregarnog motiva.

Ја бих рекао да у основни грегарног мотива лежи задовољство. Или ја то тражим задовољство у свему?
oskar-z-wild oskar-z-wild 12:38 22.07.2014

zagolicana amigdala

Протокол којим се отвара пут за инсталирање овладавања културом се зове:

СЛАВЉЕЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ.

Слављење различитости је савремена превара над робовласничким тенденцијама културе.


Stvarno komplikovan i skup proces, naročito u nedostatku različitosti na terenu. Ono što je meni uočljivo je da svako ko emigrira u Britaniju, bez obzira na poreklo, se veoma lako prilagođava različitostima i tolerisanju različitosti. Kada se živi u raznoraznim zabitima, svakoj novoj generaciji mora da se instalira protokol "slavljenja različitost".
Jaril Jaril 16:48 23.07.2014

Re: zagolicana amigdala

Мозак се врло лако учи. Потребно му је само дати праве информације, тј. чула стимулисати на праве начине. А култивација лучења финих неуротрансмитера јесте процес који треба да прође свака јединка испочетка.
determined determined 05:37 26.07.2014

Re: zagolicana amigdala

oskar-z-wild
Протокол којим се отвара пут за инсталирање овладавања културом се зове:

СЛАВЉЕЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ.

Слављење различитости је савремена превара над робовласничким тенденцијама културе.


Stvarno komplikovan i skup proces, naročito u nedostatku različitosti na terenu. Ono što je meni uočljivo je da svako ko emigrira u Britaniju, bez obzira na poreklo, se veoma lako prilagođava različitostima i tolerisanju različitosti. Kada se živi u raznoraznim zabitima, svakoj novoj generaciji mora da se instalira protokol "slavljenja različitost".

Јасно !
Сви су слични, само су Енглези различити - јер су они Енглези.
Остали могу да се упињу колико хоће (да би били Енглези).
determined determined 05:41 26.07.2014

Re: zagolicana amigdala

Jaril
Мозак се врло лако учи. Потребно му је само дати праве информације, тј. чула стимулисати на праве начине. А култивација лучења финих неуротрансмитера јесте процес који треба да прође свака јединка испочетка.

Глупости !
Мозак је ипак бистрији него ли замишљаш.
Коректан закључак мозак доноси, не на бази бесконачног узорка, него над поприлично ограниченом скупу - и тај (стимулативни скуп) не мора да буде "исправан". Немој да игноришеш интелигенцију.
stefan.hauzer stefan.hauzer 14:30 22.07.2014

brajanovo žitije;

svi ste različiti...



...ja nisam:)



docsumann docsumann 15:21 22.07.2014

Re: brajanovo žitije;

svi ste različiti...

...ja nisam:)


proročanstvo kaže da doći će jedan koji je isti kao svi




stefan.hauzer stefan.hauzer 18:18 22.07.2014

Re: brajanovo žitije;

proročanstvo kaže da doći će jedan koji je isti kao svi

:) na šljaštećem konju


Jaril Jaril 16:22 23.07.2014

Re: brajanovo žitije;

docsumann

Заправо,

култура јесте човеку добар пријатељ, али је лош бог.
Jaril Jaril 16:35 23.07.2014

Re: brajanovo žitije;

stefan.hauzer
svi ste različiti...
...ja nisam:)

docsumann docsumann 16:40 23.07.2014

Re: brajanovo žitije;

Jaril
docsumann

Заправо,

култура јесте човеку добар пријатељ.


mikrokultura, ona lična, intimna (opipljiva) - da. mas-mejnstrim kultura (nedodirljiva) - ne.
Jaril Jaril 16:50 23.07.2014

Re: brajanovo žitije;

docsumann
Jaril
docsumann

Заправо,

култура јесте човеку добар пријатељ.


mikrokultura, ona lična, intimna (opipljiva) - da. mas-mejnstrim kultura (nedodirljiva) - ne.

Ово око недодирљиве (боголике) се слажемо. С тим што се и из мејнстстрима може екстрактовати задовољство.
docsumann docsumann 16:54 23.07.2014

Re: brajanovo žitije;

С тим што се и из мејнстстрима може екстрактовати задовољство.


može, ne sporim, ali zar to ne možemo i iz heroina.
Jaril Jaril 17:03 23.07.2014

Re: brajanovo žitije;

docsumann
С тим што се и из мејнстстрима може екстрактовати задовољство.


može, ne sporim, ali zar to ne možemo i iz heroina.

LOL. Па наравно да можемо, допамин се лучи на различите начине. Само проблем настаје што хероин има тенденцију да постане робовласник. Односно да уместо задовољства (заборава бола) постане непрестана претња болом и онда постаје задовољство ограниченог капацитета које нас при томе блокира за многа друга задовољства. То је пакао.

Култура има исте тенденције, да уместо извора задовољства постане извор бола (страха од одбацивања) и тада има исти ефекат као и зависност од хероина. Пружа задовољства ограниченог капацитета које нас при томе блокира за многа друга задовољства.

Е сад, од хероина можемо да будемо чисти. Од културе, како? Сам акт усвајања језика је укључивање у културу тог језика. И сад, ако смо већ загазили, 'ај да идемо до краја - до надкултуре различитости.
docsumann docsumann 17:28 23.07.2014

Re: brajanovo žitije;

И сад, ако смо већ загазили, 'ај да идемо до краја - до надкултуре различитости.


uvijek do kraja!

kultura, kao matrix, je nevidljiv egzistencijalni domen izvan kojeg ne možemo da funcionišemo, ali unutar kojeg možemo da navigavamo, čak i uzvodno, čak i uz vodopad.
navigavanje kroz nematerijalni poredak svijeta je vještina per se. ostalo je prepuštanje matici - pasivno prihvatanje dominantnih obrazaca.

najlješi dio kulture je onaj koji smo sočinili sopstvenim djelanjem.
kulturmen je rvač sa sopstvenom sjenkom, onaj koji vjeruje u svoje sumnje. on preispituje sve što (sa)zna. moral, estetske kanone, zdrav razum, samu ljudskost ... i u svakom času on može doći do "spoznaje" o nužnosti sopstvenog poništenja... to je njegova otvorena sjenka, procjep kroz koji viri u ludilo koje se dešava.



anfieldroad anfieldroad 22:58 24.07.2014

Re: brajanovo žitije;

može, ne sporim, ali zar to ne možemo i iz heroina.


Ipak nije bas sasvim fer poredjenje. "Ekstraktujemo" iz mejnstrima mnoga zadovoljstva i bez "nuspojava", koje heroin podrazumeva. Ako gledas Simpsone i slusas Bitlse, mejnstrim ti pruza zadovoljstvo, ispunjava intelektualno i emotivno, bez "grize savesti" sto uzivas u mejnstrimu. Sto je u ovom nasem slucaju jos vaznije, bez posledica po slobodni, open mind pogled na svet.
Okej, moji primeri su granicni slucajevi mejnstrima, ali 25 sezona na kanalu FOX ili milijarde prodatih cegagod ipak svrstavaju Simpsone i Bitlse u menstrim.
Peljevin kao nihilista u smislu ruske tradicije. Ne nikako u losem ili pezorativnom smislu. Kako i ja obicno gresim u procenama ovog tipa, verujem u svoju gresku ili sam verovao pre 2 dana dok sam je ispisivao. Peljevin kao "egzi" pisac, pa moze i tako. To je poenta, imam utisak. Da razmenimo kulturne obrasce (kalupe) koji nas odredjuju. Uf !
docsumann docsumann 05:11 25.07.2014

Re: brajanovo žitije;

Ipak nije bas sasvim fer poredjenje.


nije, priznajem. pretjerano je, ali ciljano

anfieldroad anfieldroad 12:45 25.07.2014

Re: brajanovo žitije;





Razume se ! U zaru diskusije, narafski.
determined determined 05:45 26.07.2014

Re: brajanovo žitije;

docsumann
И сад, ако смо већ загазили, 'ај да идемо до краја - до надкултуре различитости.


uvijek do kraja!

kultura, kao matrix, je nevidljiv egzistencijalni domen izvan kojeg ne možemo da funcionišemo, ali unutar kojeg možemo da navigavamo, čak i uzvodno, čak i uz vodopad.
navigavanje kroz nematerijalni poredak svijeta je vještina per se. ostalo je prepuštanje matici - pasivno prihvatanje dominantnih obrazaca.

najlješi dio kulture je onaj koji smo sočinili sopstvenim djelanjem.
kulturmen je rvač sa sopstvenom sjenkom, onaj koji vjeruje u svoje sumnje. on preispituje sve što (sa)zna. moral, estetske kanone, zdrav razum, samu ljudskost ... i u svakom času on može doći do "spoznaje" o nužnosti sopstvenog poništenja... to je njegova otvorena sjenka, procjep kroz koji viri u ludilo koje se dešava.




Делимично сагаласан !
У сваком случају, ово твоје је вредније од тлапњи у уводном посту.
Jaril Jaril 09:31 26.07.2014

Re: brajanovo žitije;

To je poenta, imam utisak. Da razmenimo kulturne obrasce (kalupe) koji nas odredjuju.

anfieldroad anfieldroad 22:34 22.07.2014

nihilizam


Peljevin je pravi ruski postmoderni mistik - nihilista. Poziva na revoluciju za koju ti unapred kaze da ce propasti, kao sto su propale uostalom i sve one prethodne.
Kultura krda bivola i zebri, u zajednickoj potrazi za vodom i hranom sustinski se ne razlikuje od kulture obrednog kupanja u Gangu.
Da li postoji nesto sto nije kultura ? Nekultura ? To lici na omcu nihilizma gde nema ni napred ni nazad. Kao kad bih rekao "sve je sve". Da li onda moze da postoji manipulacija kulturom ? U ovom slucaju moze da postoji samo obrnut princip. Manipulacija ( ili prevara ) je samo deo kulture, jer kultura je sve i oduvek. Kao sto si rekao- u amigdali, negde, valjda...

Manipulacija javnim mnjenjem je druga prica.
Jaril Jaril 16:21 23.07.2014

Re: nihilizam

Култура је свакако добра ствар ако се задржи на нивоу алата за живот. Међутим, обично се дешава да се нека (сопствена) култура издигне на ниво идола коме се безусловно служи. Подстмодернистичка култура доноси управо ту промену, укидање служењу култури и почетак служења културом. Старији људи то обично карактеришу како новим "генерацијама ништа није свето". Ако смо код етикета, мислим да је нихилизам погрешна етикета за Пељевина и он мени више вуче на енгзистенцијализам (мада ја код овог филозофског етикетарања углавном грешим).

Некултура (што је данас немогућа појава) би свакако била узрок високог нивоа бола. Оно што се данас пропагира као циљ би се могло назвати "свекултуром" - способношћу да се доживи и разуме свака култура, ма колико била различитија од сопствене. Тако да да, оствариви циљ постоји.

ПС: Манипулација и превара су различите ствари. Манипулација је "руковање" - управљање мислима и емоција другог, што сви свакодневно радимо чим неком кажемо "Добар дан" и може се користити као алат доброте. Превара је повређивање другог зарад сопствене користи.
anfieldroad anfieldroad 01:23 25.07.2014

Re: nihilizam

Култура је свакако добра ствар ако се задржи на нивоу алата за живот. Међутим, обично се дешава да се нека (сопствена) култура издигне на ниво идола коме се безусловно служи. Подстмодернистичка култура доноси управо ту промену, укидање служењу култури и почетак служења културом. Старији људи то обично карактеришу како новим "генерацијама ништа није свето".



Cini mi se da se ne razumemo u opisu i kapiranju samog pojma - kultura. Moze ona u nekom smislu da se deli na srednjevekovnu, modernu, podanicku, vitesku ili postmodernu. Ova poslednja, postmoderna, bi trebalo da predstavlja pobedu coveka nad starim, uskogrudim kulturama koje razumeju i postuju samo sebe. U stvari, pobedu nad ljudima koji su pod uticajem ove ili one, umesto da upoznaju i prihvate ono dobro iz svake, pa od svih naprave novu, oslobodjenu, zajednicku kulturu. To je pobeda postmoderne kulture.
U tom smislu je sve jasno. Ali...
Nije mi jasan taj prelaz iz "sluzenja kulturi" (kao nezavisnom entitetu?) u "sluzenje kulturom" (koja tada prestaje da bude nezavisni entitet), vec predmet manipulacije. Kako se doslo do tog skoka i da li njime prestaje razvoj kulture koja postaje amalgam "dobra" iz svih kultura ?
Ne mislim da ljudi slucajno razlicito povrce cesto nazivaju raznim "kulturama". Ne mislim da je ponasanje slonova i njihova kultura nastala slucajno. I jedno i drugo je plod prirodnih i ostalih uslova u kojima se razlicite vrste, pa tako i mi razvijamo. Kultura podrazumeva promene, razvoj, prilagodjavanje. Ne ukalupljavanje ni odredjivanje bilo cega jednom za svagda. Ne moze se manipulisati kulturom. Pre svega zato sto to onda vise nije kultura, nego neprirodan, silom nametnut sistem vrednosti.
Mozda je to samo moje nerazumevanje pojma o kome razgovaramo, ali ajde, cisto zbog price...
A sto se tice starijih ljudi, pa oni tako, sa omalovazavanjem govore oduvek i za svaku novu ideju ili generaciju. Nista novo.
determined determined 05:53 26.07.2014

Re: nihilizam

anfieldroad
Култура је свакако добра ствар ако се задржи на нивоу алата за живот. Међутим, обично се дешава да се нека (сопствена) култура издигне на ниво идола коме се безусловно служи. Подстмодернистичка култура доноси управо ту промену, укидање служењу култури и почетак служења културом. Старији људи то обично карактеришу како новим "генерацијама ништа није свето".



Cini mi se da se ne razumemo u opisu i kapiranju samog pojma - kultura. Moze ona u nekom smislu da se deli na srednjevekovnu, modernu, podanicku, vitesku ili postmodernu. Ova poslednja, postmoderna, bi trebalo da predstavlja pobedu coveka nad starim, uskogrudim kulturama koje razumeju i postuju samo sebe. U stvari, pobedu nad ljudima koji su pod uticajem ove ili one, umesto da upoznaju i prihvate ono dobro iz svake, pa od svih naprave novu, oslobodjenu, zajednicku kulturu. To je pobeda postmoderne kulture.
U tom smislu je sve jasno. Ali...
Nije mi jasan taj prelaz iz "sluzenja kulturi" (kao nezavisnom entitetu?) u "sluzenje kulturom" (koja tada prestaje da bude nezavisni entitet), vec predmet manipulacije. Kako se doslo do tog skoka i da li njime prestaje razvoj kulture koja postaje amalgam "dobra" iz svih kultura ?
Ne mislim da ljudi slucajno razlicito povrce cesto nazivaju raznim "kulturama". Ne mislim da je ponasanje slonova i njihova kultura nastala slucajno. I jedno i drugo je plod prirodnih i ostalih uslova u kojima se razlicite vrste, pa tako i mi razvijamo. Kultura podrazumeva promene, razvoj, prilagodjavanje. Ne ukalupljavanje ni odredjivanje bilo cega jednom za svagda. Ne moze se manipulisati kulturom. Pre svega zato sto to onda vise nije kultura, nego neprirodan, silom nametnut sistem vrednosti.
Mozda je to samo moje nerazumevanje pojma o kome razgovaramo, ali ajde, cisto zbog price...
A sto se tice starijih ljudi, pa oni tako, sa omalovazavanjem govore oduvek i za svaku novu ideju ili generaciju. Nista novo.

Коректно речено !
Jaril Jaril 10:21 26.07.2014

Re: nihilizam

anfieldroad

Мислим да је до софтвера 'служење културом' дошло због развоја неуронаука, тј. када се схватило да је људски дух или душа само начин умрежења и интеракције синапси. Такође се схватило да постоје и синапсе која се могу премрежавати (све психотерапеутске технике раде на том принципу). Служење културом је свесно премрежавање сопственог мозга како би се појавиле одређене психичке особине у јединки. Човек се изложи одређеном, култивисаном скупу чулних стимулација из околине и временом мозак почиње да производи одређене промене у личности.

Култура увек и јесте "наметнут" систем вредности. Чак и у случају поврћа, културом се сматра поврће засађено у врстама, окопавано, опрашивано, оно које опстаје у условима који су различити од биолошке датости. Тако је и са слоновима и са људима и са другим животињама. Вукови нпр, имају мени јако занимљиву културу.

Култура јесте плод природних механизама мозга, али се једна култура може мењати другом, чак и у случају мање свесних животиња. Нпр. псећа култура лајања на мачке. Њу ми схватамо природном, а у ствари се лако може променити што показује пример паса који су одрастали са мачкама. Исто важи и за човека, само у далеко сложенијем облику.

И, уколико смо слободни од своје културе у коју смо уроњени до сада ми можемо да се вољно урањамо у неке друге културе ако су нам потребне одређене психичке особине које те друге културе (можда и контрадикторне тренутним) нуде. Наравно да се опет налазимо у домену културе, једне кулутре која пружа више животних задовољстава.
anfieldroad anfieldroad 13:44 27.07.2014

Re: nihilizam


Култура јесте плод природних механизама мозга, али се једна култура може мењати другом, чак и у случају мање свесних животиња. Нпр. псећа култура лајања на мачке. Њу ми схватамо природном, а у ствари се лако може променити што показује пример паса који су одрастали са мачкама. Исто важи и за човека, само у д



Ako govoris o pojedincu, sve to je...obicno opste mesto. Ako ne, to je "orvelijanski" pogled na svet. Postmoderna manipulacija kulturom.
Od toga se i Peljevin, da ga ne zaboravimo, brani nihilizmom. Zna on kuda vode takve "ideje".

Jaril Jaril 22:23 27.07.2014

Re: nihilizam

obicno opste mesto.

Да. Цео овај пост и јесте опис савремене опште културе. Једног раширеног погледа на свет.
oskar-z-wild oskar-z-wild 11:27 24.07.2014

emocionalni softver

Шта је нужно како би се човек оспособио за могућност надвладавања сопствене културе?

[Прослави различитост]

Савремена превара над културом се огледа у томе што је софтвер надвладавања сопствене културе такође продукт културе. Постмодернистичке културе. Појачан проток информација и мобилност људи, довели су до појачане изложености човека различитим културама. Када се мозак изложи различитим функционисањима различитих култура, врло брзо престаје да даје тоталитарну моћ у постизању задовољстава било којој и у тој пукотини почиње оно што већ миленијумима стоји као циљ човечанства: користити се културом уместо јој робовати. Протокол којим се отвара пут за инсталирање овладавања културом се зове:

СЛАВЉЕЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ.


Gledajući ponašanje dementnih ljudi koji su mi bliski dolazim do zaključka da je emocionalni "softver" nezavisan od kognitivnog "softvera" i da omogućava da čovek funkcioniše kada kognitivni softver gubi svoju efikasnost.
Jaril Jaril 10:24 26.07.2014

Re: emocionalni softver

oskar-z-wild
Шта је нужно како би се човек оспособио за могућност надвладавања сопствене културе?

[Прослави различитост]

Савремена превара над културом се огледа у томе што је софтвер надвладавања сопствене културе такође продукт културе. Постмодернистичке културе. Појачан проток информација и мобилност људи, довели су до појачане изложености човека различитим културама. Када се мозак изложи различитим функционисањима различитих култура, врло брзо престаје да даје тоталитарну моћ у постизању задовољстава било којој и у тој пукотини почиње оно што већ миленијумима стоји као циљ човечанства: користити се културом уместо јој робовати. Протокол којим се отвара пут за инсталирање овладавања културом се зове:

СЛАВЉЕЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ.


Gledajući ponašanje dementnih ljudi koji su mi bliski dolazim do zaključka da je emocionalni "softver" nezavisan od kognitivnog "softvera" i da omogućava da čovek funkcioniše kada kognitivni softver gubi svoju efikasnost.

Кажу да је когниција руковођена (манипулисана) емоцијама. (линк)

determined determined 05:34 26.07.2014

Тлапње !

Брдо глупости у уводном посту !
... слично овоме --- Шта више, што је комуникација боља то је степен манипулације већи. ... да не цитирам даље.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana