GROTESKA

Piše: Rodoljub Šabić

U skladu sa dobrim, opšteprihvaćenim standardima demokratskog svega i naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti jemči posebnu zaštitu tzv. naročito osetljivih podataka.
Shodno tome, jedna od odredbi zakona predviđa: "Podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak."
Razume se, izuzetno „kruto" vezivanje obrade ovih podataka isključivo za pristanak lica o čijim podacima se radi moralo je bar donekle biti relativizovano. To je i učinjeno tako što Zakon predviđa: "Izuzetno, podaci koji se odnose na pripadnost političkoj stranci, zdravstveno stanje i primanje socijalne pomoći, mogu se obrađivati bez pristanka lica, samo ako je to zakonom propisano."
Verovatno se o opravdanosti ovakvog tretmana nekih od navedenih podataka može raspravljati. Ali, ostavimo bar za ovu priliku, to po strani. Ono što bi trebalo da je nesporno je da su za veliku većinu ljudi navedeni podaci zaista prepoznatljivi kao delikatni, "osetljivi" podaci. Pa onda, naravno, nije slučajno da Zakon, kao i svuda u demokratskom svetu, predviđa da se njihova obrada vrši pod posebnim uslovima i da oni uživaju posebnu zaštitu. Shodno tome, i u našem zakonu piše: "... Оbrada mora biti posebno označena i zaštićena merama zaštite." I dalje: „Način arhiviranja i mere zaštite podataka, uz prethodno pribavljeno mišljenje Poverenika, uređuje Vlada."
Vlada nije donela ovu uredbu. I shodno tome, „naravno", ne samo da nije tražila prethodno mišljenje poverenika, nego nije ni reagovala na bezbroj javnih i formalnih upozorenja koje je poverenik upućivao i Vladi i nadležnom ministarstvu.
Vlada je imala obavezu da Uredbu donese u roku predviđenim zakonom: "Podzakonski akti na osnovu ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona."
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti stupio je na snagu početkom novembra 2008. godine. Poslednji dani šestomesečnog roka u kome je Vlada bila dužna da donese uredbu o zaštiti naročito osetljivih podataka istekli su još početkom maja 2009! Danas je docnja napunila tačno šest godina!
U našim uslovima, nažalost, docnje raznih nadležnih organa izvršne vlasti sa donošenjem podzakonskih akata, što ima za posledicu odlaganje ili onemogućavanje ostvarivanje Ustavom i zakonima zajamčenih prava građana, nisu ništa neobično, naprotiv. Ipak, čak i za naše uslove, šestogodišnja docnja, koja zakonom zajamčenu zaštitu naročito osetljivih podataka drži na nivou bezvredne, prazne proklamacije, je generalno neshvatljiva. A u vreme kad naša zemlja, u okviru pregovora sa EU, insistira na otvaranju poglavlja o ljudskim pravima deluje kao groteska.