Aca FACA

Molitva za slobodu

Jelena Odri, lepi Beograd

E, takvo je moje prijateljevanje sa umetničkim fotografom iz Zemuna Aleksandrom Dragutinovićem, duže od tri decenije.

Aca Faca je potomak ugledne i bogate zemunske porodice Dragutinović, jedne od mnogobrojnih posleratnih žrtava komunističkog jednoumlja. No, uprkos svemu, Aleksandar je u umetničkom angažmanu našao i utvrdio vlastiti životni put, meru slobode, kao (od)brana i spas od studeni svakodnevice, uglavnom lišene i ljubavi i kreativnosti.

U svom fotografskom studiju na Muharu Aca je slikao mnoga znana i neznana ljudska bića, pokušavajući da u njima pronadje, da uhvati zračak autentičnosti. I u tome je najčešće uspevao. Isto kada je lutajući sa merom i ciljem po Srbiji beležio najčarobnije verzije vlastite zemlje.

To je lepo objasnio Acin drugar iz detinjstva, pisac David Albahari: "Priroda koju Aleksandar Dragutinović prikazuje ne žudi za ljudima, već nas podstiče da potražimo u sebi prostor za samoću, za susret sa sobom koji i ne može da se odigra pred drugima... Otuda su Aleksandrove fotografije svojevrsni zapis o trenucima uzajamnog prepoznavanja ili, mitološkim jezikom rečeno, o nastajanju novih svetova." (iz teksta Kataloga izložbe Aleksandra Dragutinovića, Galerija USUF, jun 2012.).

Stil Aleksandra Dragutinovića je neispričljiv, teško objašnjiv, jer on svaku snimljenu fotografiju tumači kao nesavršeno umetničko delo, koje dodatnim kreativnim radom valja izbrusiti. Često mi se dešava da više ne znam da li mi Aca Faca daje da gledam njegovu fotografiju ili umetničku sliku.

Na internetu je nedavno otvorena web galerija Ace Face: aleksandardragutinovic.wordpress.com, a kao ukras ovog bloga postavljene su 2 njegove fotografije.

Pa uživajte u ova maglovita, hladna i neprepoznatljiva vremena!