Film| Istorija| Kultura| Mediji| Reč i slika

Subotom uveče *

tasadebeli RSS / 13.10.2017. u 23:56

A večeras vas vodim u izlazak.

U bioskop.

Zahvaljujući jednom mom Kumu koji nam je kupio karte.

 

EKSPOZICIJA

(Što ne puste ton pederi?)

 

 

______________________________________________________

* - Pozajmljeni naslov. (LINK)

 

 

ZAPLET

(Hvala vam, Kumovi moji!)

 

I

kinoteka_400x0.jpg

 

Jugoslovenska kinoteka - European film gateway 1914 (LINK)

 

 

II

EFG-exchange-JK.jpg

 

 

III

efg_teaser_und_logo680_v3.png


 (KLIKOVI NA SVI OVI SLIKOVI!)

  

 

 

VRHUNAC ZAPLETA

(XX vek **)

 

1) Beograd 1904. godine

 

2) Beograd, Knez Mihajlova ulica 1913. godine

 

3) - Reklama iz Kraljevine Jugoslavije, 1926.

 

4) Журнал Новаковић - изабране историје 1926 - 1930

 

5) Ubistvo i sahrana kralja Aleksandra I, 1934.

 

6) Vežbe inženjerijske jedinice Jugoslovenske vojske kod Čukarice, 1940. godine

 

7) Priča jednog dana, Beograd 1941.

 

8) Beograd 1950.

 

9) May Day In Yugoslavia (1954)

 

10) Beograd šezdesetih

 

11) Beograd 1977


12) vićica i ana, beograd 1985.

 

 

PERIPETIJA

(E, 'ajd sad ti malo, brate Kume Srbine!)

 

 

EPILOG

(Panta U. Teče)

 

∞) Muzej jugoslovenske kinoteke (LINK)


 

 

MOVING PICTURES REVIEW

(Zlikovci!)

 

 

 

 

______________________________________________________

** - Takođe pozajmljeni naslov. (LINK)

 

  



Komentari (28)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 00:04 14.10.2017

Тешко свуда своме без својега

И мали поклончић који је спремио, упаковао и везао му машницу мој други Кум, онај који живи на даљој страни света. (ЛИНКЛИНКЛИНК)







П.С. – „Са вером у Бога“ - ЛИНК



EDIT - Референце:


1) "Misterija komunizma ili „Crni Sinke na Talasu Crnom“ (ЛИНК)


2) НА ТАЛАСУ ЦРНОМ (ЛИНК)
Черевићан Черевићан 03:54 14.10.2017

genius saeculi

преферирам на присете поглед
треба чути и прошлости глас
те пробудит' у главама јасност
- живот није....... почео од нас
tasadebeli tasadebeli 06:54 14.10.2017

Re: genius saeculi

Черевићан
преферирам на присете поглед
треба чути и прошлости глас
те пробудит' у главама јасност
- живот није....... почео од нас



А са мало више памети пре свега у главама, па тек онда и у осталим деловима тела, неће се ни завршити са нама.

Хвала, гос'н Чер!


c_h.arlie c_h.arlie 16:34 15.10.2017

Re: genius saeculi

Da.
Svega će biti, no nas neće.
tasadebeli tasadebeli 18:58 15.10.2017

Re: genius saeculi

c_h.arlie
Da.
Svega će biti, no nas neće.



Биће неких других, истих оваквих као и ми.

А ако будемо имали среће, биће они и бољи од нас.
docsumann docsumann 07:18 14.10.2017

o prošlosti (oprost lošosti)


oprosti nam lošosti
na povremena
nečinjenja zla

na rijetke svjetle trenutke
što blijesnu u općoj tami
ko zdrav zub među crne krnjutke
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:17 14.10.2017

Re: o prošlosti (oprost lošosti)

i dan kada je BG, možda, mogao da alternira tok svoje istorije, da ne bude ono što je danas, tužna bičerka krimokratije...

alselone alselone 13:14 14.10.2017

Subota je uvece a ja nemam para

Milan Novković Milan Novković 23:06 14.10.2017

U patriotski ...

A večeras vas vodim u izlazak

... izlazak

I etiku verovanja u korene, pa civilizacijski izazov gde treba da "odlučimo" sa kojih strana patriotizma treba da postavljamo pojedinačne univerzalne vrednosti, i na kojem odstojanju
docsumann docsumann 06:54 15.10.2017

Re: U patriotski ...


vodim vas večeras ...

tasadebeli tasadebeli 07:39 15.10.2017

Re: U patriotski ... Ужи избор није ушло

Milan Novković

... izlazak



Данас се то каже у забаву, у провод?

I etiku verovanja u korene, pa civilizacijski izazov gde treba da "odlučimo" sa kojih strana patriotizma treba da postavljamo pojedinačne univerzalne vrednosti, i na kojem odstojanju



Шта да се ради, заостао сам у оним временима када се изласком из куће није обавезно сматрало искључиво да се иде у неку забаву да нам брже прође време које нам је дато. Или, евентуално, на посао да зарадимо лебац свој насушни.

Па зато још увек верујем у магичну формулу 8+8+8. (EDIT: Супер осмица! )


Док Панта У. Тече не утекне скроз и начисто... *



(* - "Filozofski definisan izostanak tetaka. Sve teče." ЛИНК)











13) Krunisanje Kralja Petra I Karadjordjevica (1904) ceo film - Jugoslovenska kinoteka





14) Beograd on movies 1913-1939





(Ово је глас Свете Лукића. ЛИНК

"На дан пожара" - ЛИНК)


14) Venčanje Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije





15) Grand Prix Belgrade 03.09.1939





16) Бадњи дан на Краљевском двору 1940. године





17) Stari Beograd - 1940.





18) Дефиле СДК,СДС и радних чета испред Скупштине 1944.





19) Сахрана пуковника Милоша Масаловића у Београду 1944.





20) Beograd 1960






21) Beograd (avgust 1977.)





П.С. -

22) BEOGRAD PRE 6 APRILA 1941





И тако...


(Уз наду да су творци ове платформе мали генијалци, те да блог неће пући од оволиких клипова. )
Milan Novković Milan Novković 08:38 15.10.2017

Re: U patriotski ... Ужи избор није ушло

tasadebeli
Milan Novković

... izlazak



Данас се то каже у забаву, у провод?

I etiku verovanja u korene, pa civilizacijski izazov gde treba da "odlučimo" sa kojih strana patriotizma treba da postavljamo pojedinačne univerzalne vrednosti, i na kojem odstojanju



Шта да се ради, заостао сам у оним временима када се изласком из куће није обавезно сматрало искључиво да се иде у неку забаву да нам брже прође време које нам је дато. Или, евентуално, на посао да зарадимо лебац свој насушни.

Па зато још увек верујем у магичну формулу 8+8+8.


Док Панта У. Тече не утекне скроз и начисто...











13) Krunisanje Kralja Petra I Karadjordjevica (1904) ceo film - Jugoslovenska kinoteka





14) Beograd on movies 1913-1939





(Ово је глас Свете Лукића. )


14) Venčanje Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije





15) Grand Prix Belgrade 03.09.1939





16) Бадњи дан на Краљевском двору 1940. године





17) Stari Beograd - 1940.





18) Дефиле СДК,СДС и радних чета испред Скупштине 1944.





19) Сахрана пуковника Милоша Масаловића у Београду 1944.





20) Beograd 1960






21) Beograd (avgust 1977.)





П.С. -

22) BEOGRAD PRE 6 APRILA 1941





И тако...


(Уз наду да су творци ове платформе мали генијалци, те да блог неће пући од оволиких клипова. )

I mi smo izlazili, i još uvek izlazimo/idemo i u život :)

Jednom je starija ćerka, dok smo je još uvek više vozali u kolicima nego što je pešačila, rekla neću, neću u život, pošto smo je prethodne večeri drmusali po kaldrmi

Pošto ni ja, od kad znam za sebe pa do pre 10+ godina, nisam izlazio iz bioskopa opet primećujem koliko je Berček talentovan.

A blogu, dok ovako vreme teče, ne smetaju klipovi, njemu su oni samo kratak tekst, linkovi, i zahtevaju malo strpljenja samo od korisnika sa sporim internetom, a i na to se čovek lako navikne.
tasadebeli tasadebeli 09:23 15.10.2017

Re: U patriotski ... Ужи избор није ушло

Milan Novković

Jednom je starija ćerka, dok smo je još uvek više vozali u kolicima nego što je pešačila, rekla neću, neću u život, pošto smo je prethodne večeri drmusali po kaldrmi





Сурово, Милане!

Немојте то више да радите, одузеће вам дете због малтретирања.


Pošto ni ja, od kad znam za sebe pa do pre 10+ godina, nisam izlazio iz bioskopa opet primećujem koliko je Berček talentovan.






Ал' та политика, српске судбине, дрнде-мрнде... Па се онда због политикантских призми лишавамо и таквих талентованих људи.

Не знам да ли си приметио, али после 2000. Берчек је глумио у само пар филмова. "Шешир професора Косте Вујића" и можда још понеки... Због оног ангажмана као посланик СПС током деведесетих.

Одрекли су се човека који је био у годинама када глумац даје и најбоље од себе...





A blogu, dok ovako vreme teče, ne smetaju klipovi, njemu su oni samo kratak tekst, linkovi, i zahtevaju malo strpljenja samo od korisnika sa sporim internetom, a i na to se čovek lako navikne.



Хвала ти! Лакнуло ми је јербо се ич у то не разумем како функционише...





Дакле, опуштено с клиповима. (Али не са оним клиповима који се обично и најчешће подмећу у точкове.)

"Идемо код мене. Показаћу вам нешто што нисте до сада видели. Показаћу вам како се снимају филмови."


tasadebeli tasadebeli 10:46 15.10.2017

Re: U patriotski ...

alselone


Subota je uvece a ja nemam para



docsumann


vodim vas večeras ...







eloy eloy 11:57 15.10.2017

!



tasadebeli tasadebeli 19:47 15.10.2017

Re: !Први неми играни и први тон играни!!!

eloy






Зед из дед, бејби.






( "Невиност без заштите", 1942. - ЛИНК )



Први српски тон филм.


Не, није "Славица" први филм који су Срби икада уопште и снимали. Замисли ти то, друже...


Погрешно нас учили 50 година, маму им партизанску!

Лагали нас као што и данас лажу и муљају у овим титловима на енглеском језику ове линковане Блиц екс Ју емисије о почецима кинематографије у ДРУГОЈ Југославији као што то човек на српском лепо и каже, али преводилац не налази за сходно да то ДРУГЕ (Југославије) преведе у титлу и на енглески језик. К'о да су и Југославија и Србија постојале само док су Тито и његове подгузне муве њима владали. А пре тога и после била тама над безданом.

Е, па неће бити да је тако, маму да им мамину партизанску. Никада, бре, да нам се скину с грбаче та говна...


(Све линк до линка. Осим ово за кеву партизанску. Шта ту има да се линкује, све се зна одавно.)


Иначе, "Невиност без заштите" сниман и приказиван у окупираном Београду.

Били редови пред биоскопским благајнама за тај филм. Мој матори тапкао карте, па га у'ватила црноберзијанска Недићева полиција звана Дирис и спаковала га у фиоку заједно са илегалцима из оног другог покрета отпора којем мој матори није припадао јербо је он тада водио свој рат покушавајући да преживи окупацију. Стајао матори тада у затвору у 'ладној води до колена, смрзле му се ноге, па су му до краја живота потколенице биле модре и ћосаве...



Зато је мој матори за мене одувек био и остао и Прле и Тихи и Дража и Тито и Недић и...


eloy eloy 22:20 15.10.2017

Re: !Први неми играни и први тон играни!!!



Погрешно нас учили 50 година, маму им партизанску!


Jel to znači da ti ceo život predaješ i leba jedeš sa pogrešnom ( lažnom partizanskom ) diplomom ?



Pa ti nisi profesor debeli ti si tapkaroš.

Ministre ovo na reviziju pod hitno, Eto prizno ćovek da je partizanski fejk.


tasadebeli tasadebeli 23:53 15.10.2017

Re: !Први неми играни и први тон играни!!!

eloy


Погрешно нас учили 50 година, маму им партизанску!


Jel to znači da ti ceo život predaješ i leba jedeš sa pogrešnom ( lažnom partizanskom ) diplomom ?



Pa ti nisi profesor debeli ti si tapkaroš.

Ministre ovo na reviziju pod hitno, Eto prizno ćovek da je partizanski fejk.






Љуби те чика Таса, како се само сваки пут уредно навучеш на ову моју пионирску жваку ничим изазван.






Ал' сам си крив, брате.

Рекох ти још одмах на самом почетку:


Зед из дед, бејби.


Сад ти је све то само Pulp Fiction и ништа више.


А ја сам тренутно у периоду транзиције, па сам зато тако добар према теби.








П.С. - Него, друже Ибро, држ' се само ти за мене чврсто да не спаднеш са циндапа и да си ми још дуго жив, здрав и живахан!





EDIT: Па сад ми је тек синуло!


Ти се, у ствари, љутиш што ја нисам у овој филмованој историји Срба окачио и онај инсерт у којем ти и ја играмо главне улоге!


Ево, ево... Само због тебе. Друг си ми...


eloy eloy 21:45 16.10.2017

Re: !Први неми играни и први тон играни!!!


Ево, ево... Само због тебе. Друг си ми...



alselone alselone 14:12 15.10.2017

Nedelja poslepodne

Konačno, posle više godina, mi je dosadno. Divan osećaj.

Odo da igram Super Marija.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 16:11 15.10.2017

Re: Nedelja poslepodne

jebi ga, kada si zapalio na lojse da živiš, kod nas u varoši uzbudljivo i nedeljom:

a) ošo mikri-mural

b) ošo auto čovi koji je raskrinkao korupciju

c) nestao lerdi

nije vreme za dremež. mada, ja sam i u spidu, tamo-vamo. vučević i murija očajno, ali očajno rade. btw, u begeu juče saznajem da crnogorac drži ilegalnu kafanu u podrumu na enbidžiju, i ne sme mu niko ništo. komunalna policija kaže pitajte regularnu policiju, regularci kažu mi smo ođe samo da dajemo savete, običan svet je u stra'. bege je toliko naplašen, ni pod slobketom nije bilo tako. patriotizam je zabava za siromašne, isto kao ksse i trpanje kao zeke... s druge strane, bogataška indolentnost i ignorisanje problema mi je onako - svi smo mi jedna piramida....

alselone alselone 17:13 15.10.2017

Re: Nedelja poslepodne

kod nas u varoši uzbudljivo i nedeljom:


Destrukcija u redovnoj svakodnevnici.
Sva sreca pa ne citam vise vesti.

Ostalo rinflajsa od rucka. I griz kneli. Ja srecan.
alselone alselone 17:11 15.10.2017

O, ne, jebote!

tasadebeli tasadebeli 19:14 15.10.2017

Re: O, ne, jebote!

alselone







Srđan Fuchs Srđan Fuchs 17:14 16.10.2017

nepismena država

Taske, gle'aj ovo kako su stavili tekst za konkurs za vodiče (word file), državno ministarstvo, eeej?! U Jerusalimu ne možeš portirnicu da prođeš ako ne znaš da čitaš i pišeš?! Korbač u ruke i uteruj tamo srpski, ako neće milom da uče, onda silom!
omega68 omega68 22:36 16.10.2017

Ovaj blog

više neću da otvaram ili će mi crći kompjuter.
Je l to namerno radiš , ovo sa klipovima?


Inače,
САНУ: Боркиња, психолошкиња, војникиња, секретарка – ГРАМАТИЧКИ НЕПРАВИЛНЕ


Одбор за стандардизацију српског језика Института за српски језик Српске академије наука и уметности коначно је објавио дуго очекивану Одлуку којом се, са аспекта највишег лингвистичког ауторитета за српски језик, ставља тачка на све даље тврдње о исправности „родно диференцираног језика“ који нам се последњих година намеће преко медија и појединих владиних и невладиних структура, под притиском из иностранства.
Уводне напомене

Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присуству или одсуству неке равноправности или дискриминације у језику.
Образложење
1. Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија, те се они стога не могу ни мењати њиховим увођењем или инсистирањем на доследности њихове употребе. Став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности, те да генеричка употреба мушког граматичког рода, или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“, нарушава ту равноправност, представља управо банализацију лингвистичке теорије зато што савремена лингвистика сматра да се на основу присуства или одсуства неке граматичке категорије не може закључивати о присуству или одсуству претпостављене одговарајуће логичке категорије, нити пак о ванјезичкој стварности.

2. Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо chairman препоручује се коришћење chairperson, a уместо policeman – police officer. Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.

3. Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, него лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људи, пас, голуб, писац, судија…). Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род (сведок, послодавац…). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.
4. Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, но од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).

5. Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.
Препоруке и ставови одбора за стандардизацију српског језика

Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, но подразумева свест о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене.

Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена. Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос. Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје GK Frankfurt. У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем личног имена конзула.

Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.

Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен каo одлука бр.60.

Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ.
tasadebeli tasadebeli 07:29 17.10.2017

Re: Ovaj blog

omega68


Ovaj blog

više neću da otvaram ili će mi crći kompjuter.
Je l to namerno radiš , ovo sa klipovima?



Не, друже, него не знам како другачије да представим богатство Југословенске кинотеке која је трећа (да поновим, трећа) у свету по фонду филмова који има у својим "магацинима". (Прва је француска колико знам.)

О камери браће Лимијер којом је вероватно сниман "Улазак воза у станицу" а која је данас у Музеју кинотеке и да не причамо. И о првој пројекцији једног филма у Београду у кафани "Златни крст" пре 120 година само годину дана после његове париске премијере. (Ко зна, што кажу, зашто су браћа Лимијер одлучили да једну од првих својих пројекција ван Француске одрже у једној балканској касаби званој Београд.


U kafani "Zlatni krst" na Terazijama 6. juna 1896. održana je prva filmska projekcija u Beogradu i tom prilikom je prikazan izbor dokumentarnih filmova braće Limijer koji su tokom godina beležili uzbudljivu svakodnevicu običnih ljudi, poznatih ličnosti, plemstva i vladara širom sveta.



(ЛИНК)


Централни и најважнији део овог блога су оне три сличице:

1) Југословенска кинотека у оквиру пројекта EFG 1914; (ЛИНК)

2) EFG 1914; (ЛИНК)

3) EFG (ЛИНК)

које су у ствари линкови који воде на те циљане сајтове.

Од којих је опет мени најзначајнији онај први наведени наше Кинотеке на којем се може видети чиме све располажемо. (Мој фаворит, документарац о генералу Недићу у бици на Црном камену из 1913. године /тада је он још увек био пуковник/; ретко ко помиње данас у овом општем хаосу и повици на ревизију историје да је Недић, између осталог, био и херој балканских ратова и Првог светског рата. )


А ти знаш да линкове на Блогу ретко ко отвара.

И онда ја нисам знао како другачије да представим све то него клиповима.

(Успут, обрати пажњу ако те не мрзи на број прегледа тих клипова са кинотечким благом на Јутјубету. Углавном се крећу од хиљаду до пет хиљада прегледа, понеки имају 10 000 -30 000 прегледа, а само два, чини ми се, прешла су сто хиљада. За разлику од неких кичерица турбо фолка, Пинкових звездица и сличних који имају по пар милиона прегледа. То је такође био један од разлога зашто сам толико тих клипва Југословенске кинотеке окачио на овај пост.)

А циљ свега је био да се представи овде на Блогу Б92 то што имамо као право мало богатство сопствене културе (нисам приметио да је раније неко о томе писао) и у чему не да нисмо међу последњима на свету како обично Срби о својој култури мисле, него међу онима првима. Није спорт једино у чему се Срби мувају међу првима у свету.

Извињавам се свима због тога што је то утицало на споро отварање блога, али нисам знао како другачије. Надам се да се мало уложеног стрпљења док се блог отвара вишеструко узвраћа ониме што се ту може видети.

А да сам блог не би био био пука презентација материјала, пало ми је на памет да би све то могло да се прикаже кроз једну причу (са уводом, заплетом итд.) о Београду и Србији у 20. веку јер то и јесте век филма.

Идеја је настала када ми је један мој Кум послао линкове за те материјале на сајту Југословенска кинотека EFG 1914, па рекох што да то, тај пројекат дигитализације старих филмова у којем наша Кинотека учествује не прикажемо и у овом медију који зовемо интернет и једна друштвена мрежа.

(Читав пројекат у Европи је и започео 2012. у знак обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата за који, као што знаш, неки кругови у Србији и у Европи воле да оптужују Србе као искључиве кривце. Па ето, да им дамо мало материјала да смо Први светски рат ми, у ствари отпочели да бисмо снимали филмове о рату јербо смо тешки залуђеници за филм. )

А поклопила се сретна околност што мој други Кум који иначе већ дуго живи у Кењади, прави музику, па му је један од пројеката и "Озвучена црно-бела прошлост" где на подлогу старих српских филмова (играних и документарних) на којима добија инспирацију он калеми музику. (То сам окачио у првом коментару.) И тиме он показује како уопште не морамо да се одричемо и да занемарујемо сопствену прошлост да бисмо по сваку цену ишли у корак са светом, те да се и из те наше прошлости може црпити инспирација данас, у 21. веку.

Зато заплет и носи назив: Хвала вам, Кумови моји.

Да, сасвим је могуће да смо Кумови и ја они манијаци што много воле филмове (и стрипове и музику) и да умемо да седимо у тим виртуелним кинотекама сада на интернету као што смо некада проводили време у Кинотеци у Косовској и да вичемо:

"Јао, јао, како монтира!"

А неки од нас су се и вазда мували по тим кинотечким круговима, хтели да се филмом баве у свом животу, а на крају је од свега тога остала ето та љубав према филму.

Ето, сад си добио комплетно обавештење зашто је овај блог такав какав јесте. (Категорије су му: филм, култура, медији, реч и слика, историја.)

А порука свега (јер свака комуникација, па и ова на Блогу носи обавезно и неку поруку како нас то учи комуникологија) јесте да понеки пут нисмо ни свесни колико смо, у ствари, богати.

Не у новцу, аутомобилима, петособним становима у кругу двојке и кредитним картицама са неограниченим лимитима за потрошњу у хипермегаултрасуперсоничним тржним центрима, него у нечем другом.

И то ми, Срби и држава Србија.

Такви какви јесмо.

Често кукамо овде како у Србији институције не функционишу.

Па ето, Југословенска кинотека је једна од институција у Србији која функционише сјајно.

И то на међународном нивоу на којем, очигледно, по том питању главне уметности 20. века, филма, не заостајемо нимало за светом.


Друга порука овог блога је, како неко то лепо рече, да схватимо да нити свет почиње од нас нити ће се завршити са нама, те да сходно томе имамо обавезу да својим делањем не пљујемо по гробовима предака, нити да остављамо потомство на овој балканској ветрометини без ичега што би им могло послужити као ослонац исто онако као што нама служи као ослонац оно што су нам преци оставили.
tasadebeli tasadebeli 08:25 17.10.2017

Re: Ovaj blog

omega68

Одбор за стандардизацију српског језика Института за српски језик Српске академије наука и уметности коначно је објавио дуго очекивану Одлуку којом се, са аспекта највишег лингвистичког ауторитета за српски језик, ставља тачка на све даље тврдње о исправности „родно диференцираног језика“ који нам се последњих година намеће преко медија и појединих владиних и невладиних структура, под притиском из иностранства.



Да, знам за ово и пратим. Помно пратим.

Већ сам покушао да на Блогу Б92 покренем неку расправу о томе


Mali Radojica i mala Radojka (ЛИНК)


али се врло мали број коментатора јавио са неким озбиљнијим коментарима док је већина осталих то схватила као прилику за зезање или као још једну прилику да мени, домаћину тог поста, по ко зна који пут пребацују како сам љотићевац, мизогини кретен, фашиста, патриЈота са Ј и сличне глупости... (Уосталом, шта се ја теби жалим на све те етикете... )


Па сам онда одустао од покретања те теме.

Не вреди, друже.

Очигледно да на Блогу Б92 не постоји неко шире интересовање за размишљање о језику као основном оруђу сопствене посебне културе у том пачворку глобалне културне слике.

Па онда о том питању расправљам на неким другим местима са људима који јесу заинтересовани за то питање бирократског силовања српског језика да би се удовољило захтевима оних који нас ионако неће у свом друштву такве какви јесмо, него нас хоће само онакве какви би они желели да ми будемо. Или-или комбинација. Или да се уподобимо оној слици какву они желе о Србима или да нас нема уопште.

Јбг.

Како рекоше половином 20. века неки чија имена не желим ни да спомињем овде (моја сестра их зове непоменици , јер исто као и ја не жели ни имена да им спомиње; а зна се у нашем народу одвајкада ко је непоменик ), за 50 година Срби неће знати ко су, а за 100 година их више неће ни бити.

Срећом, те овај Блог Б92 није слика оне реалне Србије нити, пак, одражава већинско мишљење о свему овоме о чему причамо.

Ето, има људи који су много утицајнији по свим тим питањима (рецимо, ови из Одбора за стандардизацију српског језика, ови из Института за српски језик при САНУ и сама САНУ), од блогера на Блогу Б92, и то је она утешна чињеница у свему томе.

А друга ствар која ме у свему томе теши, јесте оно што сам научио бавећи се језиком читав свој живот:

Језик је нешто што не трпи спољашње насилне утицаје. Сваки бирократски насилнички покушај уређивања језика и његовог претварања у некакав новоговор Њу Ејџа унапред је осуђен на пропаст.

И примера за то и кроз историју имаш много.

Претпостављам да ће се све то (званично донети Закон о родној равноправности у језику) на крају претворити у спрдачину са свим тим јер то ће уједно бити и најбољи одговор имбецилним схватањима оних који мисле да се чак и језичко изражавање може прописати законом.

Код мене се у школској зборници моје колегинице и колеге (које ће, иначе, бити дужни по том Закону да инсистирају на језичкој родној равноправности у оквиру градива својих предмета) ионако већ масовно зајебавају на ту тему. И то сви. Не само колеге, него и колегинице.

Шта да ти кажем, српска посла...


Сећаш се оног клипа који се по Србији вртео са насловом:

"Шта ће српски сељак морати да научи своје свиње да би Србија ушла у Европску унију"







Е, то ти је најбоља илустрација за ово бирократско силовање српског језика доношењемк закона о родној равноправности у језику.


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana