Film| Kultura| Moj grad| Nostalgija| Umetnost

Posleratni Beograd-neke davne veze i Carli Caplin

jednarecfonmoi RSS / 13.11.2017. u 17:26
 
 
 Kad koracamo kroz vreme unazad, nekada su dogadjaji u tom trenutku kad ih se setimo za nijansu vidljiviji nego sama stvarnost. Secanje ume jako da zagrli ili pak osamari. Ovde pricam o zagrljaju.
  Posleratni Beograd, neka 1946 godina,skola u centru grada, kasnije Ogledna Osnovna skola Vladislav Ribnikar gde se kasnije ucio francuski na poseban nacin, intenzivno od prvog osnovne i sa deset casova nedeljno u jednom trenutku.
 Moj tata tada ucenik prvog osnovne ima dobrog druga iz razreda, jevrejina, jedno mastovito i lepo vaspitano dete. Jednog davnog popodneva te godine on odvodi nekoliko prijatelja iz skolske klupe u Krunsku ulicu, prema mnogim pricama koje sam cula, u to vreme jednu od najlepsih u Beogradu tog doba.Ulaze u njegov ulaz,penju se uz stepenice njih nekoliko skolskih drugara i odlaze u stan gde ce im prema obecanju biti  pokazano nesto neobicno.
Drugar spusta roletne a pre toga ukljucuje...kinoprojektor. Decaci zapanjeno posmatraju Carli Caplina kako izvodi svoje stosove nadomak njih. Upijaju svaki trenutak sa slika koje se prikazuju  u kuhinji, u stanu u Krunskoj ulici. Carli Caplin u Beogradu 1946. godine.
 Vreme dalje nastavlja da tece svima znanim  hodom koji je nemoguce zaustaviti a tata kroz ceo zivot nosi sa sobom u secanju taj dogadjaj. Povremeno se seti prijatelja i kinoprojektora.
 Ja, jedne noci  u Beogradu, otkrivam slucajno da je otac moje divne drugarice koja zivi u Nemackoj ziveo u istoj ulici.
 Predlazem da se cuju onda njih dvojica posle sto godina. Moj tata i njen tata.
..Krunska? Koji broj? Znas ona kapija starinska, gvozdena....Pa ja sam ziveo u tom ulazu! Puf...ali se ne secam jevrejske porodice...
 I onda njih dvojica nastavljaju razgovor o Deroku i Samojlovu, o tome ko sta stvara u ovom trenutku jer su obojica tata umetnicke duse, o Beogradu, ulicama i zgradama..
 Prica o Carli Caplinu  nastavlja da zivi svojim nezavisnim putem kakva sva secanja i jesu.
 A onda nenadano mi drugarica kaze da je tetka starija od njenog tate pa ce se ona mozda setiti ko je ziveo u tom stanu ispunjenim cudom onog vremena.
 Kinoprojektorom.
 
Tog udaljenog beogradskog popodneva, posle skole......



Komentari (12)

tasadebeli tasadebeli 20:52 13.11.2017

Време у слободном паду

Vreme dalje nastavlja da tece svima znanim hodom koji je nemoguce zaustaviti a tata kroz ceo zivot nosi sa sobom u secanju taj dogadjaj. Povremeno se seti prijatelja i kinoprojektora.







jednarecfonmoi jednarecfonmoi 21:03 13.11.2017

Re: Време у слободном паду

Hvala Taso, muzika dobro odabrana.



tasadebeli tasadebeli 09:11 14.11.2017

Re: Време у слободном паду

jednarecfonmoi
Hvala Taso, muzika dobro odabrana.






А и пројектор је ту!







П.С. -



jednarecfonmoi jednarecfonmoi 10:21 14.11.2017

Re: Време у слободном паду

Vreme u slobodnom padu..


Uopste se nisam setila da ce neko staviti Carli Caplina sto je skroz adekvatno.
Nema ga vise nikad na tv-u. Ranije je prikazivan dosta.
principessa_etrusca principessa_etrusca 12:44 19.11.2017

Re: Време у слободном паду

Uopste se nisam setila da ce neko staviti Carli Caplina sto je skroz adekvatno.
Nema ga vise nikad na tv-u. Ranije je prikazivan dosta.

На Јутјубу постоји ризница његових филмова међу којима су и неки скоро непознати. Вреди погледати.
Черевићан Черевићан 00:55 14.11.2017

kroz vreme, unazad

како стариш глед уназад бистри
па откријеш понека сећања
која слуде својом реалношћу
кад оживе такнута сазнања,

да је штета што прекратко трају
но ипак нам ..... утеху пружају

jednarecfonmoi jednarecfonmoi 01:07 14.11.2017

Re: kroz vreme, unazad

Черевићан
како стариш глед уназад бистри





Lepo napisano, originalno
Spiridon Spiridon 10:31 14.11.2017

..

Tog udaljenog beogradskog popodneva, posle skole......


lepo
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 10:34 14.11.2017

Re: ..

Spiridon
Tog udaljenog beogradskog popodneva, posle skole......


lepo


Hvala puno Spiridon
amika amika 19:44 14.11.2017

Виртуоз

Prica o Carli Caplinu nastavlja da zivi svojim nezavisnim putem


Био је највећи уметник мог детињства. Виртуоз хумора, некад и црног, када се смејеш, а стеже ти се грло...

Али ретко ко зна да се у Југословенској кинотеци у Београду већ тридесетак година налази један од штапова Чарлија Чаплина. Они који су упућени у то којим путевима је штап стигао у наше крајеве и даље поштују џентлменски договор и о томе ћуте.
– Сваки музеј на свету крије неку своју тајну па тако и ми. Штап смо добили од једног нашег филмског радника. Њему га је као залог љубави даровала дама с којом је био у вези. Када је између њега и те даме „пукла тиква” одлучио је да штап поклони Кинотеци, али у замену да се не сазна ко је дародавац. Пристали смо на такав договор – каже Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке.
49 41 49 41 04:00 15.11.2017

Skok unazad - vremenski

Moji jesu sigurno gledali u Hotelu PALAS prve filmove prikazane kod nas.
Naravno Carli, Stanlio i Olio,...

Nisam se ni rodio; oni odlazili na zabavu, da vide cudo nevidjeno.
Sala Hotela dupke puna.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana