Istorija

Ne bih ja ali moram

kosta.babic RSS / 21.10.2019. u 13:04

 

 Slažem se se do pslednje reči sa ovim tekstom.

Tekst objavljen u POLITICI.

Autor Brane: Karatalović. Nek mu je na čast. 

Сваки крагујевачки октобар је време за тугу, помињање, али и размишљање, па и овај данашњи, када се обележава 78 година од крваве одмазде немачких војника над недужним цивилима. На локалитету Думача, између села Љуљаци и Баре, на путу од Горњег Милановца ка Крагујевцу, Крагујевачки партизански одред и Гружански четнички одред заједно су напали колону 3. батаљона 749. пешадијског пука. У том нападу је убијено девет немачких војника, а рањено 27, од којих је један касније подлегао ранама. Акција је изведена 16. октобра, иако је наредбу познату као „сто за једног” генерал Франц Беме обзнанио 10. октобра. У тој наредби је стајало да ће за сваког убијеног немачког војника или фолксдојчера бити стрељано 100 цивила, а за сваког рањеног 50. Тако се дошло до броја од 2.300 људи које треба побити. Стрељано је око 2.800 грађана.

Рација у Крагујевцу почела је 18. октобра увече. По списку београдске полиције, прво су похапшене осведочене присталице партизанског и четничког покрета, заједно с њима и Јевреји. То ни издалека није било довољно, па је командант окупираног Крагујевца Ото фон Бишофсхаузен предложио мајору Паулу Кенигу да 19. октобра рацију спроведе у околним селима Белошевац, Мечковац, Маршић, Корман, Ботуње, Грошница, Горње и Доње Грбице. Том акцијом је руководио капетан Фриц Фидлер.

Интересантно је напоменути да су војници Трећег рајха у Крагујевцу углавном били трећепозивци, породични људи. Мајор Кениг је био професор теологије Протестантске цркве, а капетан Фидлер професор техничких наука са службом у Аустрији. Мајор Кениг је стрељао своје колеге, професоре Милоја Павловића и Лазара Пантелића. Генерал Беме је извршио самоубиство после суђења у Нирнбергу, да би избегао изручење новој Југославији.

Велика рација мушког становништва у Крагујевцу, узраста од 16 до 60 година, почела је 20. октобра. Старији су одвођени из кућа, кафана, продавница, радионица, с пијаце, ђаци из школа. Немци су их приводили под изговором да ће им бити замењене личне карте. Први цивили, углавном Роми и Јевреји, стрељани су тог дана увече на Становљанском пољу повише Шумарица. Рафали су допирали и до топовских шупа у којима су похапшени били затворени. Тад је и њима постало јасно шта их чека. У ноћи између 20. и 21. октобра написали су последње поруке ближњима, на комадићима папира, полеђини фотографија. „Лебац сутра немојте послати”, написао је Јаков Медина, књиговођа.

Стрељање у Шумарицама, у дубодеринама крај Ердоглијског и Сушичког потока из којих је било тешко побећи, почело је 21. октобра у седам сати ујутру и трајало је непрекидно до 14 часова. Уочи Другог светског рата Крагујевац је имао око 30.000 житеља. Дакле, Хитлерови војници су 1941. године побили 10 одсто грађана Крагујевца. На кућама су висили црни барјаци, а међу стрељанима је било и млађих од 16 година. Најмлађи је био Драгиша Николић, који је у смрт отишао с 11 година и 11 месеци. То, међутим, није сметало немачкој делегацији да градским властима пре две године предложи да се у Шумарицама подигне споменик немачким војницима из Првог и Другог светског рата који су ту сахрањени. Захтев је изречен усмено, не у званичној форми.

У Спомен-парку „Крагујевачки октобар”, који се простире на око 350 хектара, данас се налази 30 уређених хумки. До ослобођења 21. октобра 1944. године, на гробницама су стајали крстови, који су после скинути и замењени звездама петокракама. По наредби послератних комунистичких власти, скоро у потпуности је уништено и Старо војнички гробље у Шумарицама на коме су сахрањивани српски ратници из бојева с Турцима, балканских и Првог светског рата.

Спомен-парком доминира грандиозни Споменик ђацима и професорима, аутора Миодрага Живковића. Споменик је због облика – римског броја пет – прозван „Пето три”. Из одељења пето три Крагујевачке гимназије нико није стрељан. То доказују школски дневници из 1941. године, који се брижљиво чувају у Историјском архиву Шумадије.

У Шумарицама се налази и мала црква крај које се 21. октобра, уочи Великог школског часа, служи молебан за стрељане. Храм посвећен Светим крагујевачким новомученицима подигнут је прилозима Јована Алексића. Иако су темељи освештани 2002. године, црква још није до краја завршена.

Последњи преживели стрељање у Шумарицама Драгослав Јовановић преминуо је прошле године у 94. години. Имао је 17 година када је одведен на стратиште. Мајка га је пронашла живог међу лешевима, с 11 рана на телу од метака. Спомен-парк „Крагујевачки октобар” званично је формиран 1953. године, управо на иницијативу Јовановића. Спомен-музеј „21. октобар” подигнут је 1976. године. Грађен је по угледу на косовску Грачаницу, што надлежни у то време нису знали. Од 1964. године у Шумарицама се сваког 21. октобра организује Велики школски час, централна манифестација октобарских комеморативних свечаности. Данас ће на Великом школском часу бити изведена поема „Поуке из шуме” Александра Шурбатовића.

У Србији се 21. октобар, од 2012. године, обележава као државни празник – Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. И Велики школски час 2019. године биће прилика да се суочимо с питањем: „Јесмо ли достојни жртве крагујевачких новомученика?”

353


Komentari (15)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 15:11 21.10.2019

Коста!

Хвала!

И теби и Драгану!

Спомен-парком доминира грандиозни Споменик ђацима и професорима, аутора Миодрага Живковића. Споменик је због облика – римског броја пет – прозван „Пето три”. Из одељења пето три Крагујевачке гимназије нико није стрељан.



Никада нисам ниједном свом ђаку рекао да тај споменик симболизује римски број 5, већ птицу сломљених крила.

Тако је мене моја учитељица научила.











Толико.
highshalfbooze highshalfbooze 18:01 21.10.2019

Re: Коста!

tasadebeli

Никада нисам ниједном свом ђаку рекао да тај споменик симболизује римски број 5, већ птицу сломљених крила.

Тако је мене моја учитељица научила.

Isto je rekla i meni moja učiteljica. Da nismo imali istu učiteljicu?
tasadebeli tasadebeli 19:02 21.10.2019

Re: Коста!

highshalfbooze
tasadebeli

Никада нисам ниједном свом ђаку рекао да тај споменик симболизује римски број 5, већ птицу сломљених крила.

Тако је мене моја учитељица научила.

Isto je rekla i meni moja učiteljica. Da nismo imali istu učiteljicu?



Не знам. Можда.

Али ето, сада знам да нисам једини кога су тако учили.
mariopan mariopan 20:37 21.10.2019

Re: Коста!

tasadebeli
highshalfbooze
tasadebeli

Никада нисам ниједном свом ђаку рекао да тај споменик симболизује римски број 5, већ птицу сломљених крила.

Тако је мене моја учитељица научила.

Isto je rekla i meni moja učiteljica. Da nismo imali istu učiteljicu?



Не знам. Можда.

Али ето, сада знам да нисам једини кога су тако учили.


I mi smo učili da je to ptica slomljenih krila. Meni baš tako liči.

Hvala na ovom podsećanju.
shone shone 20:53 21.10.2019

Re: Коста!

Никада нисам ниједном свом ђаку рекао да тај споменик симболизује римски број 5, већ птицу сломљених крила.

Тако је мене моја учитељица научила.


„Spomenik streljanim đacima“ izgradio je 1963. godine. Nalazi se na mestu gde je streljana najveća grupa učenika, zajedno sa 18 profesora. To je grandiozna skulptura u kojoj se razgranati blok od belog betona preobražava u nežnu pticu slomljenih krila, prekinutu u letu. Simbolizuje polet i snagu mladosti presečene u trenutku kada se spremala da se otisne u život. Ovaj spomenik postao je simbol stradanja đaka, spomen-parka i grada Kragujevca.
Vajar Miodrag Živković (90), autor spomenika “Streljanim đacima“ u Kragujevcu


highshalfbooze highshalfbooze 21:15 21.10.2019

Re: Коста!

Šta ste sad zapeli sa nekim činjenicama kad se slažu da je to rimsko peto tri. Što sad branite ljudima da imaju svoje viđenje?
kosta.babic kosta.babic 13:21 22.10.2019

Re: Коста!

highshalfbooze
Šta ste sad zapeli sa nekim činjenicama kad se slažu da je to rimsko peto tri. Što sad branite ljudima da imaju svoje viđenje?

Naredba vermarhta „streljti 100 za jednoga“ važila je jedino za Srbe ili one koji su se Srbima osećali.
Ne znam ko su „Drugo srbijanci“ niti šta hoće ? Voleo bih da mi neko to objasni.
Dali su to novodemokrate žute provinijencije ili SNS botovi?
Da li da zaboravimo istoriju i sklonimo se sa ovih prostora omogućavajući tako drugim narodima da se ovde nasele a mi postanemo građani drugog reda?
Ako se gospodi drugosrbijancima ne dopada naš mentalitet ili naša kurčevitost neka se presele u neke lepše , toplije ili hladnije krajeve, po želji.
Braćo i sestre,ovo je moj deo planete i ne želim da ga prepustim okupatorima.
Branili smo vekovima ovaj deo Balkana jer to je naša kuća, naše njive i pašnjaci,branili smo svoje pravo na život i život pokoljenja.
macak.tosa031 macak.tosa031 14:02 22.10.2019

Re: Коста!

kosta.babic
highshalfbooze
Šta ste sad zapeli sa nekim činjenicama kad se slažu da je to rimsko peto tri. Što sad branite ljudima da imaju svoje viđenje?

Naredba vermarhta „streljti 100 za jednoga“ važila je jedino za Srbe ili one koji su se Srbima osećali.
Ne znam ko su „Drugo srbijanci“ niti šta hoće ? Voleo bih da mi neko to objasni.
Dali su to novodemokrate žute provinijencije ili SNS botovi?
Da li da zaboravimo istoriju i sklonimo se sa ovih prostora omogućavajući tako drugim narodima da se ovde nasele a mi postanemo građani drugog reda?
Ako se gospodi drugosrbijancima ne dopada naš mentalitet ili naša kurčevitost neka se presele u neke lepše , toplije ili hladnije krajeve, po želji.
Braćo i sestre,ovo je moj deo planete i ne želim da ga prepustim okupatorima.
Branili smo vekovima ovaj deo Balkana jer to je naša kuća, naše njive i pašnjaci,branili smo svoje pravo na život i život pokoljenja.

Tako je Kosta!
Više - manje.
highshalfbooze highshalfbooze 14:19 22.10.2019

Re: Коста!

kosta.babic
highshalfbooze
Šta ste sad zapeli sa nekim činjenicama kad se slažu da je to rimsko peto tri. Što sad branite ljudima da imaju svoje viđenje?

Naredba vermarhta „streljti 100 za jednoga“ važila je jedino za Srbe ili one koji su se Srbima osećali.
Ne znam ko su „Drugo srbijanci“ niti šta hoće ? Voleo bih da mi neko to objasni.
Dali su to novodemokrate žute provinijencije ili SNS botovi?
Da li da zaboravimo istoriju i sklonimo se sa ovih prostora omogućavajući tako drugim narodima da se ovde nasele a mi postanemo građani drugog reda?
Ako se gospodi drugosrbijancima ne dopada naš mentalitet ili naša kurčevitost neka se presele u neke lepše , toplije ili hladnije krajeve, po želji.
Braćo i sestre,ovo je moj deo planete i ne želim da ga prepustim okupatorima.
Branili smo vekovima ovaj deo Balkana jer to je naša kuća, naše njive i pašnjaci,branili smo svoje pravo na život i život pokoljenja.


O čemu, pobogu, ti govoriš?
kosta.babic kosta.babic 04:32 23.10.2019

Re: Коста!

O čemu, pobogu, ti govoriš?

Izvini slučajno sam repliku zakačio na tvoj komentar.Nije se odnosilo na tebe. Odnosilo se na one koji misle da se ovo možda nije ni dogodilo jer to nije objavila -Al džazira.
highshalfbooze highshalfbooze 17:55 21.10.2019

?

Izvini, ali sa čime se ti "slažeš"? U tekstu je opisan događaj, i taj opis može da bude tačan ili netačan, nije iznet nečiji stav da bi ti mogao da budeš u saglasju sa njim.
macak.tosa031 macak.tosa031 18:32 21.10.2019

Re: ?

highshalfbooze
Izvini, ali sa čime se ti "slažeš"? U tekstu je opisan događaj, i taj opis može da bude tačan ili netačan, nije iznet nečiji stav da bi ti mogao da budeš u saglasju sa njim.

Zašto ne može da bude u saglasju?
Evo - i ja sam u saglasju.
Što se tiče gamadi koja je pobila đake - jebo im ja mater sto miliona puta.
Srešćemo se gore!
highshalfbooze highshalfbooze 18:49 21.10.2019

Re: ?

macak.tosa031

Zašto ne može da bude u saglasju?


Obrazložio sam, samo treba da pročitaš i razumeš.

macak.tosa031

Evo - i ja sam u saglasju.


Znam, čista demokratija.
macak.tosa031 macak.tosa031 20:10 21.10.2019

Re: ?

highshalfbooze
macak.tosa031

Zašto ne može da bude u saglasju?


Obrazložio sam, samo treba da pročitaš i razumeš.

...

Moj kuki si ti objasnio!

Черевићан Черевићан 23:19 22.10.2019

Лебац сутра немојте послати

крагујевачки октобар је време за размишљање

може V то неком опет једном
да засличи на можда Victory,
поносног народа у времену зла
када правду делише окупатори

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana