RHCP i kriza srednjeg doba

To da li ćemo moja rođena sestra i ja ići na  koncert  RHCP nije se dovodilo u pitanje. E, ali kad i kako to je već par dana  predmet ozbiljnih analiza i debata, pretraživanaj odlično urađenih sajtova za događaj-Ješiću kapa dole, pregovora.... Dal našim kolima ili organizovanim prevozom, dal puno ranije ili u zadnji čas, ....Zovem pre neki  dan,kažem--vidim na TV da će u utorak popodne kiša, kaže mi-- ne drami. Ne dramim, nego neka zavera, toliko događaja u kratkom roku  i pre EXITa, a kraj školske godine, knjižice, testovi iz Engleskog, raspušteni Talibani, sezona prijema, vrućine, pripreme za iskrcavanje na Kopaonik......

Zorana je, inače, moj dugogodišnji partner za provode tog tipa ( ili ja njen) i za Adu. Od 4 jula i ona će u kategoriju od 40-50 tickle the box, ali ja, iako samo 2,5 godina starija, izgleda rapidno popuštam i gubim korak. Pokazivala sam, do duše, i ranije znake neodgovornosti po njenim kriterijumima, kad sam odbijala da se skijam na -25 bez obzira kako je čvrst i suv sneg. Mada, datira to i od  ranije, nikad nisam htela da se foliram i kažem da mi je na Hipodromu bilo super. Nije, brate. Sa ljubomorom neskrivenom slušam priče poznanika Zokija Panovića, Dragana  Kremera i Voje Pantića o tome šta su od svetskih spektakala (?) poslednje uboli i kako su se strava proveli.  Na Adi,češće ja nego ona, negde u drugom -trećem krugu popustim i prva citiram našu  komšinicu, koju nikako da ubedimo da krene sa nama u čari roleraškog provoda na Adi, a koja kao izgovor uvek kaže--nije to za žene u godinama.  Jesenas sam bez problema ubola  hettrik, 50c sa Talibanima u Areni, C&G u Hali i dan posle i Harlemglobtroterse opet sa Talibanima u Pioniru, a evo danima već jedva čekam RHCP ali i sve mislim kako ću da ih preživim.

 Dok je ona uživala  na Chemical Brothers  u Areni ja sam jedva izdržala od bolova u nogama i leđima. OK jeste da generalno teško podnosim vrućinu, da me bole vene, da je Zorana te večeri napravila združenu vežbu Inđija 2007, i nagovorila me da na koncert krenemo oko 7PM!! iako smo od Gordana Paunovića imale dojavu da set CB neće početi pre 11, pa smo, pošto se parkirala kod Hajata  bazale po Merkatoru, obišle centralni NBGD pešaka... Ušle u Arenu već oko 9 i krenule u standardnu zabavu tipa prebrojavanja  koliko ima starijih od nas. Oko pola jedan sam kapitulira, nešto pre bisa. Petnaestak min sam se dvoumila, dal da priznam, dal njoj da kvarim provod, al na kraju nisam više izdržala. U stvari sam samoj sebi rekla, hej, ovo je provod, nije obaveza, ako ti se ne ostaje pali kući. Uhvatim taksi sva ponosna što sam zaista ugodila sebi, da bi tek ispred kuće napipala u tašni njene ključeve od kola, parkiranih ispred Hajata,  koji su ostali kod meneeeee.

 Na Cultu, na koji sam otišla da njoj  pravim društvo,  smo na sreću bile na  tribinama, pa sam bez panike presedela od 8 do 22 i nešto dok koncert nije počeo. I nije mi bio neki, dal zbog lošeg zvuka na tibinama šta li, ali mi nije žao što sam išla, uživam da gledam ljude koji se provode. Taš kao mesto za takve stvari je sjajan, oni grafiti, popucao beton iz koga džiklja korov, sprženi boksovi za lože, sve je cool. Plus sećanje na prethodne događaje koji su bili odlični, tipa Toto, Cubismo, i pre toga Manu Chao....Na Tašu fala bogu nema VIP dela pa si pošteđen da vidiš ko u Hali Bregu i Cecu kako grickaju semenke i piju šampanjac u patetično ograđenim tribinama -VIP boxu, što  mu, takođe,  daje dodatnu draž. Opet baksuz omatoreli, sve vreme sam razmišljala dal ćer mi pauk odneti  kola.

I onda po prvi put  propustim Bob Sinclaira, najomiljenijeg mi DJ koji nam svraća ( da, da, da, GP priznajem ti da sam trešerka najgora) što zbog iscrpljenosti od sunčanice koju sam, alava, dobila na Adi pokušavajući da u jednom danu nadoknadim dozu  kupanja, sunčanja i vožnje rolera propuštenih par prethodnih vikenda, i upale uveta koju sam zaradila od klima u kancu koje su van svake  demokratske i civilne kontrole. Oću, neću, imam karte, hvala GP, red je, kako da ispalim sestru, oću, neću, krenem energično sa kauča, na kome sam korenje pustila, ka kuhinji da skuvam jedan jak nes i dođem sebi, zavrti mi se u glavi....Kad ste zadnji put bili prehlađeni i imali povišenu telesnu temperaturu dok je napolju toplotni udar? Mada i Bob, prvo Salome pre par godina zaboravi pasoš (mada je i bez nje bilo do jaja), sad mu ovaj Penja ne izvadi vizu na vreme, mogli su se do sada već bolje organizovati. No, verujem da je Expo napredak u odnosu na dušegubku u Šećerani.

I, kako, dakle, na RHCP? Kako ćete vi? Kada? šta ćete da obučete? Jel smeju da se unose foto-aparati? Nije mi, naravno, prošlo kroz glavu ništa tipa kokoško tapni karte,  Ipod u ruke i na rasprodaju u Zaru, i neće, al malo sam u frci.

Umesto saveta, evo jedne kratke pričice iz ličnog iskustva. Bile smo zajedno i na Zvezda -Marsej u Bariju. Na  aerodromu su nas, sa piste pravo, pokupili, skembali u neki autobus, ostavili u centru i rekli kad će nas pokupiti da nas vode na stadion. Parking u gradu, znaš tačno vreme kad treba da se nacrtaš, videćeš još nekog poznatog iz grupe... No, nikad, nikad neću zaboraviti trenutak kad smo u totalnoj euforiji izašli sa stadiona i krenuli ka parkingu. A na njemu hiljade autobusa.  Istih.....