Budućnost| IT| Tehnologija| Život| Životni stil

Gemini ante portas

Milan Novković

/ 07.12.2023. u 11:42

Komentari: 127
Čitanost: 5118
/
Preporuke: 29
/

Guglov multimodal AI primer

Uskoro će u browsere ... u US ... dok Evropljani regulišu regulativu.

postavite na |

Komentari (127)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

guska-i-rostilj 12:59 08.12.2023

Re: Rubber Soul

POST ( Power-On Self-Test) - Nakon što se sistem uklјuči, ili se pritisne reset taster (takozvano “hladno podizanje” – cold boot) pokreće se POST (Power-On Self-Test), odnosno kompletno testiranje hardvera.
Flash ROM sadrži BIOS, ali i poseban program koji se zove POST. On proverava, identifikuje i analizira sistemske komponente kao što su procesor, RAM, kontroleri i ostali delovi čipseta, video kartice, tastatura, hard disk i druge diskove (ako ih ima) i ostali hardver, prilikom svakog uklјučenja računara. U stvari, POST program samo šalјe zahtev komponentama računara da same pokrenu ugrađene procedure testiranja, a o rezultatima testiranja se obaveštava korisnik zvučnim signalom ili prikazom na monitoru.

Дипломски на ЕТФ-у давних година, код Боре Лазића…

little_radojica 13:47 08.12.2023

Šta to za nas znači

Мислим да ће ово само још више да продуби раздор између физички опипљивих и интелектуалних услуга, бар док не настане структура која може успешно да их повеже на обострану корист. Шта би то конкретно значило, рецимо за грађевинску индустрију?

Градња би постала мнооого лакша/бржа/јефтинија, али само под условом да се развију алати који то омогућавају, а за то сам ипак скептичан, можда за 10 година и то уз помоћ AI. Да би се то развило биће потребно да се окупе људи који знају свашта нешто конкретно а држе то у својим главама те да они (успешно) сарађују са програмерима и да неко то плати, па да то поприми облик базе података која ће онда бити корисна неком AI софтверу (који је уствари преводилац) да од тога склопи изводљива решења крајњем кориснику. AI може да помогне кључно да се таква база попуњава и ажурира аутоматски, али ће и за то бити потребан неки основни протокол који може да заживи само произвођач материјала или извођач радова пристане да га усвоји и да објави негде на мрежи. Рецимо, правила за постављање црепа или норматив радних сати за неки посао.

У резултату то би изгледало овако: рецимо, у промпту описно кажеш какву кућу желиш (то се зове пројектни задатак тј. brief), AI ти избаци решење и комплетну техничку документацију, предмер, предрачун и то на основу доступног материјала/услуга у твом округу (а и то може бити параметар). Може чак и да пошаље ту техничку документацију на повезане сервисе где извођачи могу да дају понуде, рокове, доступност итд.

Тако ти у пројектном задатку можеш да задаш параметре које хоћеш и да добијеш поуздан резултат који можеш даље да твикујеш кроз интеракцију, па и да мењаш пројекат колико хоћеш пута у току градње и тако из процеса избациш једно 5-50 људи. (Рачунам да ти искусан Црнотравац са екипом од 4 деде може сазидати неку кућу без икакве техничке документације, али чак ни он неће моћи да ти каже цену пре почетка радова нити како ће то изгледати. Све више од тога захтева армију људи организованих у неколико нивоа па су марже ту доминантан трошак, рад и материјал су рецимо 30% не рачунајући грешке). Идеално би било и да онда одобрени пројекат објасни фабрици како да направи, а то би имало огроман квалитативни скок јер би била могућа и већа оптимизација и већа кастомизација, што је свако за себе захтеван људски посао, плус кошта док машина гладна у непродуктивном леру чека да је човек нахрани. Али за то је потребно још један ред протокола да АИ зна шта која машина може и кад је доступна.
Ми већ сад имамо BIM алате којима је сврха да омогуће ефикасну координацију техничке документације (архитектура, статика, разне инсталације, занатски радови, све до намештаја), где сваки извођач уцртава свој део посла, а пројект менаџер онда идентификује и пегла конфликте и то је јааако захтеван и итеративан процес где се доноси сијасет одлука на неколико нивоа. Али ретко где се ово користи у свом пуном потенцијалу јер је некад више рад око терања тих алата да ураде оно што ти треба (рецимо да немам у бази неку варијацију коју могу лако да направим на захтев клијента, онда морам да поправљам базу иако то више никад нећу користити) него што ти уштеде доносе. Сваки произвођач прави своју библиотеку производа и то је на неки начин кодирање, а то опет сваки произвођач ради на свој начин тако да један пројектант који жели да користи твој производ нема благе везе како да га користи и опет може само описно да тражи а произвођач да уради приближно па тако пар кругова пакла, сваки круг недељу дана минимум. AI би овде могао да направи месеце и године уштеде, да избаци гомилу посредника, већину маржи и већину стреса.

Оно што сад може да ти уради AI је само да генерише неку љупку слику са којом ти одеш код архитекте да се упознате а остатак процеса урадите пешке и уз пуно стреса као и иначе. Иначе искусан архитекта може у 5 минута да ти помогне да добијеш још бољу скицу тако да је уштеда ту стварно минимална. Да не причамо о неким јачим инжењерским областима као механика где је много више параметара.

AI би теоретски могао да помогне и у међукорацима. Најочигледнији начин је да буде преводилац између CAD/BIM софтвера и пројектанта. Све што замислиш мораш или да нацрташ сам или да објасниш неком како да нацрта, па онда да провериш, па тако опет неколико пута док ниси задовољан. Али, авај, ни то не постоји, и нема назнаке да ће моћи да постоји на средњем и дугом року нити то може да створи AI сам од себе.

CAD/BIM је донео огромну уштеду у потребним ресурсима за пројектовање, али се део тога истопио тако што су пројекти постали комплекснији. И у том CAD свету практично влада једна једина фирма и један једини софтвер и све остало су његови клонови и варијације, а процес пројектовања је и даље углавном 2D и линеаран и свакако пола времена оде на мрдање неких кота тамо-вамо.

Дочим ће зидање и даље остати зидање, лепљење плочица и даље лепљење плочица и ту AI неће моћи ништа тако да ће само да расте притисак на оне који раде канцеларијске послове. С једне стране да се усавршавају даље на white collar пословима да остану кориснији од AI, или да се преоријентишу на blue collar раднике које AI не може да аутоматизује.

Што се шоферирања тиче, ту је AI одавно спреман да превози уз далеко мање ризике и доста (не много) већу ефикасност, али ту је нека врста trolley problem главна препрека. Маск је у праву кад каже да ће ауто-пилот заживети тек кад се људима забрани да возе јер једино онда нећемо имати моралну дилему, да ли је боље да пустимо роботе да возе и да убију 1 човека на милијарду км, или да пустимо само људе да возе ко како хоће иако их гине 100-1000 на милијарду км.
Могуће решење је у инфраструктури и раздвајању одговорности људи и машина, значи шински јавни превоз, лифтови, ескалатори и микромобилност као ласт мајл (скутери, бициклови који се крећу брзинама до 15км/х при којима нико не може да страда).

AI би могао да помогне да се пројектују градови који су далеко ефикаснији од постојећих, да користе шински превоз великих брзина у којима неће бити потребан ниједан аутомобил, то би омогућило већу густину становања уз бољи поглед/приватност/однос са зеленилом, а превоз робе и људи независно једно од других. Поштанска дистрибутивна тунелска мрежа за рецимо пакете величине до 50х50цм (значи не може она пица од 53 цм) може да иде скроз до врата, а мрежа за превоз људи да има станице сваких 500-1000 метара. Одеш у супермаркет (ако већ не можеш да наручиш онлајн или мораш да опипаш лебац) скенираш производе које хоћеш да купиш, платиш и одеш кући, а намирнице/роба те већ чекају пред вратима или макар у улазу од зграде.

Што се мене лично тиче, само да помогне да решимо прање, слагање и пеглање веша, прање судова и кување, да ме реши кола и котирања и ја сам срећан у овом животу. И ето јуче да ми је рекао да су брисачи на ауту различитих величина да не купим један брисач вишка и бог да ме види.

freehand 16:32 08.12.2023

Re: Šta to za nas znači

little_radojica
Мислим да ће ово само још више да продуби раздор између физички опипљивих и интелектуалних услуга, бар док не настане структура која може успешно да их повеже на обострану корист. Шта би то конкретно значило, рецимо за грађевинску индустрију?

Градња би постала мнооого лакша/бржа/јефтинија, али само под условом да се развију алати који то омогућавају, а за то сам ипак скептичан, можда за 10 година и то уз помоћ AI. Да би се то развило биће потребно да се окупе људи који знају свашта нешто конкретно а држе то у својим главама те да они (успешно) сарађују са програмерима и да неко то плати, па да то поприми облик базе података која ће онда бити корисна неком AI софтверу (који је уствари преводилац) да од тога склопи изводљива решења крајњем кориснику. AI може да помогне кључно да се таква база попуњава и ажурира аутоматски, али ће и за то бити потребан неки основни протокол који може да заживи само произвођач материјала или извођач радова пристане да га усвоји и да објави негде на мрежи. Рецимо, правила за постављање црепа или норматив радних сати за неки посао.

У резултату то би изгледало овако: рецимо, у промпту описно кажеш какву кућу желиш (то се зове пројектни задатак тј. brief), AI ти избаци решење и комплетну техничку документацију, предмер, предрачун и то на основу доступног материјала/услуга у твом округу (а и то може бити параметар). Може чак и да пошаље ту техничку документацију на повезане сервисе где извођачи могу да дају понуде, рокове, доступност итд.

Тако ти у пројектном задатку можеш да задаш параметре које хоћеш и да добијеш поуздан резултат који можеш даље да твикујеш кроз интеракцију, па и да мењаш пројекат колико хоћеш пута у току градње и тако из процеса избациш једно 5-50 људи. (Рачунам да ти искусан Црнотравац са екипом од 4 деде може сазидати неку кућу без икакве техничке документације, али чак ни он неће моћи да ти каже цену пре почетка радова нити како ће то изгледати. Све више од тога захтева армију људи организованих у неколико нивоа па су марже ту доминантан трошак, рад и материјал су рецимо 30% не рачунајући грешке). Идеално би било и да онда одобрени пројекат објасни фабрици како да направи, а то би имало огроман квалитативни скок јер би била могућа и већа оптимизација и већа кастомизација, што је свако за себе захтеван људски посао, плус кошта док машина гладна у непродуктивном леру чека да је човек нахрани. Али за то је потребно још један ред протокола да АИ зна шта која машина може и кад је доступна.
Ми већ сад имамо BIM алате којима је сврха да омогуће ефикасну координацију техничке документације (архитектура, статика, разне инсталације, занатски радови, све до намештаја), где сваки извођач уцртава свој део посла, а пројект менаџер онда идентификује и пегла конфликте и то је јааако захтеван и итеративан процес где се доноси сијасет одлука на неколико нивоа. Али ретко где се ово користи у свом пуном потенцијалу јер је некад више рад око терања тих алата да ураде оно што ти треба (рецимо да немам у бази неку варијацију коју могу лако да направим на захтев клијента, онда морам да поправљам базу иако то више никад нећу користити) него што ти уштеде доносе. Сваки произвођач прави своју библиотеку производа и то је на неки начин кодирање, а то опет сваки произвођач ради на свој начин тако да један пројектант који жели да користи твој производ нема благе везе како да га користи и опет може само описно да тражи а произвођач да уради приближно па тако пар кругова пакла, сваки круг недељу дана минимум. AI би овде могао да направи месеце и године уштеде, да избаци гомилу посредника, већину маржи и већину стреса.

Оно што сад може да ти уради AI је само да генерише неку љупку слику са којом ти одеш код архитекте да се упознате а остатак процеса урадите пешке и уз пуно стреса као и иначе. Иначе искусан архитекта може у 5 минута да ти помогне да добијеш још бољу скицу тако да је уштеда ту стварно минимална. Да не причамо о неким јачим инжењерским областима као механика где је много више параметара.

AI би теоретски могао да помогне и у међукорацима. Најочигледнији начин је да буде преводилац између CAD/BIM софтвера и пројектанта. Све што замислиш мораш или да нацрташ сам или да објасниш неком како да нацрта, па онда да провериш, па тако опет неколико пута док ниси задовољан. Али, авај, ни то не постоји, и нема назнаке да ће моћи да постоји на средњем и дугом року нити то може да створи AI сам од себе.

CAD/BIM је донео огромну уштеду у потребним ресурсима за пројектовање, али се део тога истопио тако што су пројекти постали комплекснији. И у том CAD свету практично влада једна једина фирма и један једини софтвер и све остало су његови клонови и варијације, а процес пројектовања је и даље углавном 2D и линеаран и свакако пола времена оде на мрдање неких кота тамо-вамо.

Дочим ће зидање и даље остати зидање, лепљење плочица и даље лепљење плочица и ту AI неће моћи ништа тако да ће само да расте притисак на оне који раде канцеларијске послове. С једне стране да се усавршавају даље на white collar пословима да остану кориснији од AI, или да се преоријентишу на blue collar раднике које AI не може да аутоматизује.

Што се шоферирања тиче, ту је AI одавно спреман да превози уз далеко мање ризике и доста (не много) већу ефикасност, али ту је нека врста trolley problem главна препрека. Маск је у праву кад каже да ће ауто-пилот заживети тек кад се људима забрани да возе јер једино онда нећемо имати моралну дилему, да ли је боље да пустимо роботе да возе и да убију 1 човека на милијарду км, или да пустимо само људе да возе ко како хоће иако их гине 100-1000 на милијарду км.
Могуће решење је у инфраструктури и раздвајању одговорности људи и машина, значи шински јавни превоз, лифтови, ескалатори и микромобилност као ласт мајл (скутери, бициклови који се крећу брзинама до 15км/х при којима нико не може да страда).

AI би могао да помогне да се пројектују градови који су далеко ефикаснији од постојећих, да користе шински превоз великих брзина у којима неће бити потребан ниједан аутомобил, то би омогућило већу густину становања уз бољи поглед/приватност/однос са зеленилом, а превоз робе и људи независно једно од других. Поштанска дистрибутивна тунелска мрежа за рецимо пакете величине до 50х50цм (значи не може она пица од 53 цм) може да иде скроз до врата, а мрежа за превоз људи да има станице сваких 500-1000 метара. Одеш у супермаркет (ако већ не можеш да наручиш онлајн или мораш да опипаш лебац) скенираш производе које хоћеш да купиш, платиш и одеш кући, а намирнице/роба те већ чекају пред вратима или макар у улазу од зграде.

Што се мене лично тиче, само да помогне да решимо прање, слагање и пеглање веша, прање судова и кување, да ме реши кола и котирања и ја сам срећан у овом животу. И ето јуче да ми је рекао да су брисачи на ауту различитих величина да не купим један брисач вишка и бог да ме види.

Daj siže.

solo 17:20 08.12.2023

Elita je ZA

Daj siže.

Siže:

Preko 2.000 ljudi potpisalo je podršku listi "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane"

Među njima intelektualaci kao što su akademici Zoran Kovačević, Svetomir Arsić Basara, Jovan Hadži Đokić, Ninoslav Radovanović, Miodrag Mateljević, Bela Balint i dr.
i poznati sportisti kao što su Nikola Jokić, Dragan Stojković Piksi, Boban Marjanović, Slobodan Boškan i dr.

........................

Sunce ti 'ebem šta je akademika, profesora,docenta i sportista na jednom mestu.
Ovo nije za zajebavanje.

Dijaspora zakazuje.

Blog ćuti.

Čeka se Nole.

kamilo_emericki 23:35 08.12.2023

Re: Šta to za nas znači

little_radojica
Мислим да ће ово само још више да продуби раздор између физички опипљивих и интелектуалних услуга, бар док не настане структура која може успешно да их повеже на обострану корист. Шта би то конкретно значило, рецимо за грађевинску индустрију?

Дочим ће зидање и даље остати зидање, лепљење плочица и даље лепљење плочица и ту AI неће моћи ништа тако да ће само да расте притисак на оне који раде канцеларијске послове. С једне стране да се усавршавају даље на white collar пословима да остану кориснији од AI, или да се преоријентишу на blue collar раднике које AI не може да аутоматизује.

Čitam, a priviđa mi se "Vrli novi svet" i moram priznati da se radujem što ga neću dočekati.
U ovom tvom opisu, meni izgleda vrlo optimističnom, pišeš o svemu sem o Čovjeku. Gdje je Čovjek tu? Šta će mu prije odumrijeti zbog nekorištenja, mozak ili ruke? Šta će biti sa emocijama i hoće li biti uspostavljena baza podataka svih čovjekolikih zemljana pa će onda AI spajati najpodudarnije osobe u nešto što sada zovemo brakom? kako će AI riješavati problem koegzistencije raznih biljnih i životinjskih stvorova na zemlji i hoće li to prepustiti prirodi da riješava kao i do sada ili će raditi neki kvalitetniji model, ekološki prihvatljiviji?

emilia 07:25 09.12.2023

Re: Šta to za nas znači

freehand 10:34 09.12.2023

Re: Šta to za nas znači

emilia

Ovo je nešto o Rusiji? ili su te oteli i drogirali votkom?

Milan Novković 00:45 10.12.2023

Re: Šta to za nas znači

little_radojica
Мислим да ће ово само још више да продуби раздор између физички опипљивих и интелектуалних услуга, бар док не настане структура која може успешно да их повеже на обострану корист. Шта би то конкретно значило, рецимо за грађевинску индустрију?

Градња би постала мнооого лакша/бржа/јефтинија, али само под условом да се развију алати који то омогућавају, а за то сам ипак скептичан, можда за 10 година и то уз помоћ AI. Да би се то развило биће потребно да се окупе људи који знају свашта нешто конкретно а држе то у својим главама те да они (успешно) сарађују са програмерима и да неко то плати, па да то поприми облик базе података која ће онда бити корисна неком AI софтверу (који је уствари преводилац) да од тога склопи изводљива решења крајњем кориснику. AI може да помогне кључно да се таква база попуњава и ажурира аутоматски, али ће и за то бити потребан неки основни протокол који може да заживи само произвођач материјала или извођач радова пристане да га усвоји и да објави негде на мрежи. Рецимо, правила за постављање црепа или норматив радних сати за неки посао.

У резултату то би изгледало овако: рецимо, у промпту описно кажеш какву кућу желиш (то се зове пројектни задатак тј. brief), AI ти избаци решење и комплетну техничку документацију, предмер, предрачун и то на основу доступног материјала/услуга у твом округу (а и то може бити параметар). Може чак и да пошаље ту техничку документацију на повезане сервисе где извођачи могу да дају понуде, рокове, доступност итд.

Тако ти у пројектном задатку можеш да задаш параметре које хоћеш и да добијеш поуздан резултат који можеш даље да твикујеш кроз интеракцију, па и да мењаш пројекат колико хоћеш пута у току градње и тако из процеса избациш једно 5-50 људи. (Рачунам да ти искусан Црнотравац са екипом од 4 деде може сазидати неку кућу без икакве техничке документације, али чак ни он неће моћи да ти каже цену пре почетка радова нити како ће то изгледати. Све више од тога захтева армију људи организованих у неколико нивоа па су марже ту доминантан трошак, рад и материјал су рецимо 30% не рачунајући грешке). Идеално би било и да онда одобрени пројекат објасни фабрици како да направи, а то би имало огроман квалитативни скок јер би била могућа и већа оптимизација и већа кастомизација, што је свако за себе захтеван људски посао, плус кошта док машина гладна у непродуктивном леру чека да је човек нахрани. Али за то је потребно још један ред протокола да АИ зна шта која машина може и кад је доступна.
Ми већ сад имамо BIM алате којима је сврха да омогуће ефикасну координацију техничке документације (архитектура, статика, разне инсталације, занатски радови, све до намештаја), где сваки извођач уцртава свој део посла, а пројект менаџер онда идентификује и пегла конфликте и то је јааако захтеван и итеративан процес где се доноси сијасет одлука на неколико нивоа. Али ретко где се ово користи у свом пуном потенцијалу јер је некад више рад око терања тих алата да ураде оно што ти треба (рецимо да немам у бази неку варијацију коју могу лако да направим на захтев клијента, онда морам да поправљам базу иако то више никад нећу користити) него што ти уштеде доносе. Сваки произвођач прави своју библиотеку производа и то је на неки начин кодирање, а то опет сваки произвођач ради на свој начин тако да један пројектант који жели да користи твој производ нема благе везе како да га користи и опет може само описно да тражи а произвођач да уради приближно па тако пар кругова пакла, сваки круг недељу дана минимум. AI би овде могао да направи месеце и године уштеде, да избаци гомилу посредника, већину маржи и већину стреса.

Оно што сад може да ти уради AI је само да генерише неку љупку слику са којом ти одеш код архитекте да се упознате а остатак процеса урадите пешке и уз пуно стреса као и иначе. Иначе искусан архитекта може у 5 минута да ти помогне да добијеш још бољу скицу тако да је уштеда ту стварно минимална. Да не причамо о неким јачим инжењерским областима као механика где је много више параметара.

AI би теоретски могао да помогне и у међукорацима. Најочигледнији начин је да буде преводилац између CAD/BIM софтвера и пројектанта. Све што замислиш мораш или да нацрташ сам или да објасниш неком како да нацрта, па онда да провериш, па тако опет неколико пута док ниси задовољан. Али, авај, ни то не постоји, и нема назнаке да ће моћи да постоји на средњем и дугом року нити то може да створи AI сам од себе.

CAD/BIM је донео огромну уштеду у потребним ресурсима за пројектовање, али се део тога истопио тако што су пројекти постали комплекснији. И у том CAD свету практично влада једна једина фирма и један једини софтвер и све остало су његови клонови и варијације, а процес пројектовања је и даље углавном 2D и линеаран и свакако пола времена оде на мрдање неких кота тамо-вамо.

Дочим ће зидање и даље остати зидање, лепљење плочица и даље лепљење плочица и ту AI неће моћи ништа тако да ће само да расте притисак на оне који раде канцеларијске послове. С једне стране да се усавршавају даље на white collar пословима да остану кориснији од AI, или да се преоријентишу на blue collar раднике које AI не може да аутоматизује.

Што се шоферирања тиче, ту је AI одавно спреман да превози уз далеко мање ризике и доста (не много) већу ефикасност, али ту је нека врста trolley problem главна препрека. Маск је у праву кад каже да ће ауто-пилот заживети тек кад се људима забрани да возе јер једино онда нећемо имати моралну дилему, да ли је боље да пустимо роботе да возе и да убију 1 човека на милијарду км, или да пустимо само људе да возе ко како хоће иако их гине 100-1000 на милијарду км.
Могуће решење је у инфраструктури и раздвајању одговорности људи и машина, значи шински јавни превоз, лифтови, ескалатори и микромобилност као ласт мајл (скутери, бициклови који се крећу брзинама до 15км/х при којима нико не може да страда).

AI би могао да помогне да се пројектују градови који су далеко ефикаснији од постојећих, да користе шински превоз великих брзина у којима неће бити потребан ниједан аутомобил, то би омогућило већу густину становања уз бољи поглед/приватност/однос са зеленилом, а превоз робе и људи независно једно од других. Поштанска дистрибутивна тунелска мрежа за рецимо пакете величине до 50х50цм (значи не може она пица од 53 цм) може да иде скроз до врата, а мрежа за превоз људи да има станице сваких 500-1000 метара. Одеш у супермаркет (ако већ не можеш да наручиш онлајн или мораш да опипаш лебац) скенираш производе које хоћеш да купиш, платиш и одеш кући, а намирнице/роба те већ чекају пред вратима или макар у улазу од зграде.

Што се мене лично тиче, само да помогне да решимо прање, слагање и пеглање веша, прање судова и кување, да ме реши кола и котирања и ја сам срећан у овом животу. И ето јуче да ми је рекао да су брисачи на ауту различитих величина да не купим један брисач вишка и бог да ме види.

Trivija: moj poslednji/pretposlednji projekat u onomad YU, pre dolaska u UK Aug 1987, je bio ekpertni sistem u LISPU za Institut za Materijale u Bgd (dal negde u uličicama preko puta sajmišta)

Daš mu kratak opis placa, kintu, ju par sitnica i ... voila

Ostalo pisanije i inženjering su onda straightforward nadgradnja. Ljudi su to posle širili i išli sa tim na simpozije do prvih godina ovog veka, priča mi drugarica koja je onomad to organizovala i učestvovala u projektu (ne sećam se više da li smo i krov dizajn završili pre nego što sam otišao ili su oni to posle - mešaju mi se pamćenja sa jednim drugim projektom ovde pre jedno 15 godina - napravili bolji proizvod od Sketchupa (Google ih posle kupio za milijardu) ali smo bili tupavi da napravimo lovu - EC sponzorisala - Sketchup-like bio, 3D studi Max-like editovanje, plus sva ova energy optimisation skalamerija danas popularna - to je i bila tema, pa smo se dosta skoncentrisali i na modeliranje livada sa mnogo zgrada u simlulacijama, mi smo radili vidi ovo: multi-modal/model simulation framework, a od modela - termalni (EDF), stohastički (Emsi sa ćerkama i EPFL-om), solarni i microclimate UK firma koja nas je dovela da im pomognemo sa celim Front endom i server frameworkom (ja sam, jelte, malo presisao sa izborom X3D markup languageom koji je generisao i GB replies - kad mi radili simulacije accross mnogo dana, recimo 12 meseci).

U Energoprojektu u 4+ godine pre toga posle prvih godina smo radili upravo to što ti pričaš ali za energetičare - tj ja radio, još uvek junoša posle tona sys suporta u asembleru, za manja industrijska postrojenja, drugi za one, kak li se to zove, substations and up - spuštanja sa više stotina kilovolta na manje stotina i slično - sve sam zaboravio.

Al kad sam ja posle, recimo pre više 20 godina po UKsajmovima, pogledao dokle su real-pro u CAD/CAM/CAE dobacili .... leleeee, rocket science. Mogu misliti gde je to danas. Sećam se jednog demoa gde lik od nule dizajnira dvogled - kompleksna geometrija, optika, sočiva ... wow, to što pričaš, mogao je posle 20 minuta u proizvodnju

E sad, mogu samo da nagađam gde je to danas (presto da pratim, jbg, došle i druge teme)

Kad ovde spomenem Google i orkestraciju na slične poslove misli, i oni smatraju da će mašine postati bolje od ljudi za 5-10 godina.

Mi ljudi idemo na višu ravan, nema tu dileme, to je dobra vest, ali će tranzicija biti brutalna i bolna za mnoge, i traje ... a kome se još zalomi da ga sudbina muva i bacaka po tranzicijama, jbg, prođe život ...

Kad rekog EPFL - Emsijeve ćerke su još bile klinke u osnovnoj tada - oni su sa stohastikom bili simpa - od modeliranja svetala što pada na podove i zidove a upalo kroz prozore, do ljudi što se muvaju od stola do kuhinje, emisije toplote što prave coffeee mašine, ljudi što im bazni++ metabolizam gori sa do 150 Wati, ... cool bio projekat ...

... po backups su mi images, mrzi me sada da ih fatam...

emilia 03:57 10.12.2023

Re: Šta to za nas znači

freehand
emilia

Ovo je nešto o Rusiji? ili su te oteli i drogirali votkom?

Votkom bi me zatukli dok si rekao "keks" koliko je ne podnosim.

freehand 08:22 10.12.2023

Re: Šta to za nas znači

emilia
freehand
emilia

Ovo je nešto o Rusiji? ili su te oteli i drogirali votkom?

Votkom bi me zatukli dok si rekao "keks" koliko je ne podnosim.

Realno, ni ja je ne volim.
Ali volim saznanje da si ipak ljudsko biće a ne skripta kako bi se iz nekih aspekata tvog blogovanja moglo zaključiti.

bene_geserit 09:25 10.12.2023

Re: Šta to za nas znači

Votkom bi me zatukli dok si rekao "keks" koliko je ne podnosim.
Realno, ni ja je ne volim.

Ne volite votku ili Rusiju?
OK, Emilija oboje.
Nego od te žestine, ja skoro ništa ne volim osim recimo džina i rakije od kruške.
Viskije nikako a probao sam i sasvim dobre single malt, konjake isto tu sam isto probao neke skupe dal su dobri jebemliga meni nisu, votke, tekile, beli rum i sl. može u nekim koktelima ako nisu preslatki (mohito recimo ume da bude odličan kad nije presladak, margarite su mi sve preslatke), rakije šljivu nikako (moj tata pravi odličnu al se još uvek sećam mirisa obloga od rakije kad sam bio mali), kajsiju jedva nekako, mušmulu nisam probao kažu dobra, drenjinu sam probao jednom i ne sviđa mi se, soju nisam probao jedino sam gledao u milion korejskih serija kako to piju koliko sam shvatio slično ko votka, (o)uzo nisam probao, anis-pastis-absinthe nisam probao, baijiu nisam probao, grappu nisam probao, i još svašta nisam probao, ali who cares.

promoter 09:25 10.12.2023

Re: Šta to za nas znači

freehand
emilia
freehand
emilia

Ovo je nešto o Rusiji? ili su te oteli i drogirali votkom?

Votkom bi me zatukli dok si rekao "keks" koliko je ne podnosim.

Realno, ni ja je ne volim.
Ali volim saznanje da si ipak ljudsko biće a ne skripta kako bi se iz nekih aspekata tvog blogovanja moglo zaključiti.

Meni se Emilija ne dopada.
Podseća me na one koji su u komunjarluku bili privilegovana deca komunističkih funkcionera.
Samo takvi toliko mrze svoj narod.
Ne znam, možda i nisam u pravu.

Milan Novković 09:49 10.12.2023

Re: Šta to za nas znači

bene_geserit
Votkom bi me zatukli dok si rekao "keks" koliko je ne podnosim.
Realno, ni ja je ne volim.

Ne volite votku ili Rusiju?
OK, Emilija oboje.
Nego od te žestine, ja skoro ništa ne volim osim recimo džina i rakije od kruške.
Viskije nikako a probao sam i sasvim dobre single malt, konjake isto tu sam isto probao neke skupe dal su dobri jebemliga meni nisu, votke, tekile, beli rum i sl. može u nekim koktelima ako nisu preslatki (mohito recimo ume da bude odličan kad nije presladak, margarite su mi sve preslatke), rakije šljivu nikako (moj tata pravi odličnu al se još uvek sećam mirisa obloga od rakije kad sam bio mali), kajsiju jedva nekako, mušmulu nisam probao kažu dobra, drenjinu sam probao jednom i ne sviđa mi se, soju nisam probao jedino sam gledao u milion korejskih serija kako to piju koliko sam shvatio slično ko votka, (o)uzo nisam probao, anis-pastis-absinthe nisam probao, baijiu nisam probao, grappu nisam probao, i još svašta nisam probao, ali who cares.

Skoro identična priča i kod mene - džin samo sa tonikom (volim i neke blago flavoured, od zove posebno) i lajmom, limunom, rakijice i od kajsije, dunje, a i ćale mi nije pravio dobru rakiju - samo po ove tri stavke se razlikujemo

freehand 10:48 10.12.2023

Re: Šta to za nas znači

promoter
freehand
emilia
freehand
emilia

Ovo je nešto o Rusiji? ili su te oteli i drogirali votkom?

Votkom bi me zatukli dok si rekao "keks" koliko je ne podnosim.

Realno, ni ja je ne volim.
Ali volim saznanje da si ipak ljudsko biće a ne skripta kako bi se iz nekih aspekata tvog blogovanja moglo zaključiti.

Meni se Emilija ne dopada.
Podseća me na one koji su u komunjarluku bili privilegovana deca komunističkih funkcionera.
Samo takvi toliko mrze svoj narod.
Ne znam, možda i nisam u pravu.

Potpuno irelevantno je ko ti se dopada i ko ti se ne dopada. Ja se sa najvećim delom Emilijinih komentara (mahom prenetih slika i karikatura) ne slažem, ali to je skorz ok. Pozdravio sam jednu od retkih situacija u kojima je uopšte ušla u komunikaciju i to na apsolutno prirodan i korektan način.
A to što se ne slažemo - Bože moj.

freehand 10:49 10.12.2023

Re: Šta to za nas znači

Skoro identična priča i kod mene - džin samo sa tonikom (volim i neke blago flavoured, od zove posebno) i lajmom, limunom, rakijice i od kajsije, dunje, a i ćale mi nije pravio dobru rakiju - samo po ove tri stavke se razlikujemo

A tamjanika?

Milan Novković 11:15 10.12.2023

Re: Šta to za nas znači

freehand

Skoro identična priča i kod mene - džin samo sa tonikom (volim i neke blago flavoured, od zove posebno) i lajmom, limunom, rakijice i od kajsije, dunje, a i ćale mi nije pravio dobru rakiju - samo po ove tri stavke se razlikujemo

A tamjanika?

Apa to nije žestoko piće, ona vata i na kvantitet

dragosevacsutra 23:49 10.12.2023

Re: Šta to za nas znači

Ovo je nešto o Rusiji? ili su te oteli i drogirali votkom?

ne, to bese ono o slavku sajberu, titu, i klubovima iz tuzle, krusevca i titograda...

little_radojica 06:14 12.12.2023

Re: Šta to za nas znači

kamilo_emericki
little_radojica
Мислим да ће ово само још више да продуби раздор између физички опипљивих и интелектуалних услуга, бар док не настане структура која може успешно да их повеже на обострану корист. Шта би то конкретно значило, рецимо за грађевинску индустрију?

Дочим ће зидање и даље остати зидање, лепљење плочица и даље лепљење плочица и ту AI неће моћи ништа тако да ће само да расте притисак на оне који раде канцеларијске послове. С једне стране да се усавршавају даље на white collar пословима да остану кориснији од AI, или да се преоријентишу на blue collar раднике које AI не може да аутоматизује.

Čitam, a priviđa mi se "Vrli novi svet" i moram priznati da se radujem što ga neću dočekati.
U ovom tvom opisu, meni izgleda vrlo optimističnom, pišeš o svemu sem o Čovjeku. Gdje je Čovjek tu? Šta će mu prije odumrijeti zbog nekorištenja, mozak ili ruke? Šta će biti sa emocijama i hoće li biti uspostavljena baza podataka svih čovjekolikih zemljana pa će onda AI spajati najpodudarnije osobe u nešto što sada zovemo brakom? kako će AI riješavati problem koegzistencije raznih biljnih i životinjskih stvorova na zemlji i hoće li to prepustiti prirodi da riješava kao i do sada ili će raditi neki kvalitetniji model, ekološki prihvatljiviji?

Не знам што ти се привиђа.
Човеку је мрско да ради досадне једноличне послове. Откада је занатства сваки алат који помаже у томе је добро дошао. ВИ, бар у мојој причи, је само један од алата, не мора де редефинише ништа у међуљудским односима, о томе опет одлучујемо ми, Човеци. Али, има потенцијал да направи дар-мар у томе како се неке услуге пружају, у неким областима више у неким мање и то треба покушати разумети. Рецимо већ знамо из претходних технолошких револуција да то ствара социјална трвења, некад и ломове друштва, нема ништа лоше у томе да се покуша разумети и на време (покушати) реаговати. ВИ може да десеткује неке индустрије или да их учини много ефикаснијим, вероватно нека комбинација та два, али ти људи који су тренутно истиснути ће и даље морати да раде и сигурно ће наћи своје место под сунцем. Неки ће се уже специјализовати, неки преквалификовати, неки можда променити скроз индустрију. То ће сигурно повећати стрес, активирати неке постојеће механизме друштва (осигурање од незапослености, програми подршке за преквалификацију, можда неки нови облик помоћи, увођење основне плате) да се то превазиђе, али то је опет све Људски. Да ли ће се онда радити више или ће се радити захтевнији пројекти, или ће се радити сигурније, али сигурно је да производ неће остати исти и да се ми Човеци у томе нешто (вала највише) питамо.

Бонус:
Оно што се дешава пред нашим очима је на неки начин крај правила десног палца којим су нас одгајали "само иди у школу и учи да би имао бољу зараду/живот и да те не прегази време". Показало се у пракси да је бити добар занатлија једнако уносно или чак уносније него јурити неке екстреме у тренингу, а у сваком случају боље од јурења папира/дипломе по сваку цену. генерално мања одговорност, мањи стрес, више пара/сат и флексибилније. Јесте некад мало прљаво, некад мало опасно, некад мало и досадно, али плаћа исто или боље и не иде никуд, напротив има тенденцију да буде све боље упркос свим технолошким унапређењима. Са данашњим материјалима и алатима много мање тренинга и улагања је потребно да неко постане мајстор/шофер, а опет не да није навала него фали бре доста Човеци.

little_radojica 06:36 12.12.2023

Re: Šta to za nas znači

Al kad sam ja posle, recimo pre više 20 godina po UKsajmovima, pogledao dokle su real-pro u CAD/CAM/CAE dobacili .... leleeee, rocket science. Mogu misliti gde je to danas. Sećam se jednog demoa gde lik od nule dizajnira dvogled - kompleksna geometrija, optika, sočiva ... wow, to što pričaš, mogao je posle 20 minuta u proizvodnju

Кључна реч је демо. Није у широкој употреби.
Ја сам једном тражио понуде од програмерских фирми које се тиме баве да ми кодификују производе и да имамо сопствени пројектни алат. У принципу, задаш димензије и параметре и он да ми избаци решење у окружењу какво је рецимо ArchCAD. Тражили ми милион долара и то само за нешто основно, без улажења у детаље. Знам ја како то иде, то би се после надувало на 3-5 милиона лако, а подршка би била још 2 милиона годишње. И ја бих морао да седим с њима дан и ноћ да им објашњавам сваки шраф, гумицу и профил. И то једноставно нема смисла. Мој производ је типски и нема превише constraints, али опет далеко је од тривијалног. Али произвођача који имају такве производе има ихахај, и сигурно је једно 80% заједничких параметара у њима и кад би се то направило тако итекако би имало смисла, али није лако окупити све произвођаче, убедити их да је њихова интелектуална својина тиме заштићена, па тек онда улазити дубље у техничке теме. То је све нешто где ВИ не може баш да помогне.

И зато AutoCAD не да опстаје, него је и даље убедљиво најкоришћенији алат осим за 3Д моделовање (мад и то може пристојно) и дижу му цену жестоко. У њега сваки инжењер може да упише свој део пројекта, сви други софтвери се праве да буду компатибилни са њим и просто незаменљив је, а реално 30 година дрнда једно те исто.
рецимо њихово решење за тако баналну потребу пројектанта као што је аутоматско котирање је скроз неупотребљиво. Није тривијална ствар за решити, али имали су 30 година за то...

Milan Novković 10:59 12.12.2023

Re: Šta to za nas znači

little_radojica
Al kad sam ja posle, recimo pre više 20 godina po UKsajmovima, pogledao dokle su real-pro u CAD/CAM/CAE dobacili .... leleeee, rocket science. Mogu misliti gde je to danas. Sećam se jednog demoa gde lik od nule dizajnira dvogled - kompleksna geometrija, optika, sočiva ... wow, to što pričaš, mogao je posle 20 minuta u proizvodnju

Кључна реч је демо. Није у широкој употреби.
Ја сам једном тражио понуде од програмерских фирми које се тиме баве да ми кодификују производе и да имамо сопствени пројектни алат. У принципу, задаш димензије и параметре и он да ми избаци решење у окружењу какво је рецимо ArchCAD. Тражили ми милион долара и то само за нешто основно, без улажења у детаље. Знам ја како то иде, то би се после надувало на 3-5 милиона лако, а подршка би била још 2 милиона годишње. И ја бих морао да седим с њима дан и ноћ да им објашњавам сваки шраф, гумицу и профил. И то једноставно нема смисла. Мој производ је типски и нема превише constraints, али опет далеко је од тривијалног. Али произвођача који имају такве производе има ихахај, и сигурно је једно 80% заједничких параметара у њима и кад би се то направило тако итекако би имало смисла, али није лако окупити све произвођаче, убедити их да је њихова интелектуална својина тиме заштићена, па тек онда улазити дубље у техничке теме. То је све нешто где ВИ не може баш да помогне.

И зато AutoCAD не да опстаје, него је и даље убедљиво најкоришћенији алат осим за 3Д моделовање (мад и то може пристојно) и дижу му цену жестоко. У њега сваки инжењер може да упише свој део пројекта, сви други софтвери се праве да буду компатибилни са њим и просто незаменљив је, а реално 30 година дрнда једно те исто.
рецимо њихово решење за тако баналну потребу пројектанта као што је аутоматско котирање је скроз неупотребљиво. Није тривијална ствар за решити, али имали су 30 година за то...

Znam šta pričaš. U to ime evo i pričice, šta je bilo i šta je moglo da bude.

Ekipa što je napisala ovo --> SUNtool – A new modelling paradigm for simulating and optimising urban sustainability.

Ovde su samo delovi - ja nemam ceo rad, ali smo mi uradili preko 75% funkcionalnosti, i preko 95% coda (milioni linija, ali smo ogromnu većinu već imali) - ja sam u tom trenutku već odavno prestao da prilažem svoje ime u listi autora (bar deceniju ranije), niti sam prilagao delove proaktivno - primao 300-500 emailova dnevno i uglavnom ih ionako ignorisao - ogromna većina su bili spam svakako.

Ovaj projekat je bio well ahead od SketchUpa u trenutku kad je završen, a AutoCAD je bio neadekvatan na mnogo načina. Samo front end je imao oko 3,000 klasa, koja stotina specifična za ovaj projekat.

Nemam pojma (nisam pratio) zašto je Google kupio SketchUp (za preko milijardu) - ja sam uvek očekivao da će ih AutoDesk kupiti ako su interesantni - oni sistematski kupuju firme koje im se pojave u konkurentskom vidokrugu.

Ja bih očekivao da oni imaju SVE što tebi treba (ali sam lower middle-class amater na ove teme) --> Vidi im Portfolio - pogotovo bih očekivao da će ti Revit++ (nisam nikad probao) uraditi puno posla. (u jednom trenutku smo koristili i Maya, moguće pre nego što ih je AutoDesk kupio, simulirali oil-drilling platforme u jednom Augmented Virtuality EC sponsored projektu - foto realistic platforma sa info sa realnih senzora na pravim mestima - ovde je AI nezamenljiv danas, npr, da ti ošacuje "kicks" (zbog njega je onomad BP pukao dal preko 20 milijardi kazni i odšteta u karibima).

Naša šacovanje-kicks novina je bila pokušaj korišćenja jedne Fintech popularne paradigme - VAR - Value at Risk, koja je na kraju ispala u Fintechu na loš glas, iako je cool ko ume da je ispravno koristi (jako retki, pogotovo što bi onomad monoliti ala JP Morgan stavili igračku u public domain, da mi im dolazili i plaćali za usluge gde se koristi "the real thing"" ... "popucale(ish)" kovarijanse kakofonije od 3,000 senzora "sugerišu" da nešto nije u redu ala ko kanarinac u rudniku, pa onda dokle dobaciš.

Raspisao sam se pošto sam ja tada krenuo od ideje da se fino ispoliramo i začešljamo sa ovim proizvodom i u nekom trenutku prodamo AutoDesku

U to ime sam predložio da napravimo SaaS za ... arhitekte

i naplaćujemo ispod 10 dolara mesečno, klasika, i javio se EDF-u - oni su bili zainteresovani.

Ali, većina potpisanih na ovom radu je iz UK firme. Prvo-potpisani je otišao u EPFL (oni su bili partneri) pre kraja projekta, a pretposlednji, iako mozak cele ideje (možda smo mi Srbi i sramežljivi oko tog potpisivanja, iako volimo da se hvalimo) se samnom preklopio na kratko u Energoprojektu (ja bio u vojsci, a kad sam izašao ubrzo digao sidro, ...) nas je doveo na projekat pošto se jedan univerzitet pogubio u front endu (sa njim često praktikujem kafanjering - on zna više o vinima nego bilo koji somalijer kojeg sam ja video, a delimo "ljubav" prema ribeye stejokovima.

E sad, on je bio jedan od 4 koosnivača firme, plus jedan nemac i dva Engleza. I kao svaki srpski domaćin, ovom prilikom od Šapca, bio je superioran u firmi i kapirao ideju ali su mu partneri odustali pošto su se plašili da će im SaaS ovog tipa podriti consulting biznis (njih su Foster & Partners vukli svuda - oni su energetske novotarije radili i za "Erotic Gerkin", Richard Rogers Partnership su ih cenili (oni su nam bili prominentni u user grupi, i potencijalni kandidat za ovu novu ideju).

I onda smo svi otišli svojim putem - mi nemamo domain knowledge pa smo stavili code na backups. Iz ovog rada:

- "... in order to assist in the design of more sustainable urban neighbourhoods (composed of say 50–500 buildings) based on accurate simulations of resource (energy, water and waste) flows. ..." - zvuči kao macro somethingsomething ali od stotina ekrana gomila su bili tedious i prosti oko parametrizacije sitnica - zidova, prozora, vrata, ... sve sa jako kompleksnim curve editorima da se modeliraju razne nelinearnosti (sa associated tabelama, naravno, ali je lakše dohvatiti tačku na krivoj pa je pomeriti)

- "... Thus, whilst we have developed a bespoke interface design tailored to environmental masterplanning, many specific design details have been borrowed from other tools. Examples include AutoCAD (www.autodesk.com), the 3D modelling tools Sketchup (www.sketchup.com), Rhino (www.rhino3d.com) and ArchiCAD ..." - kad kažu "borrowed" pozajmili smo UX ideje, inspiraciju, ne code - sve smo isprogramirali od nule.

Operativni problemi o kojima pričaš: kada priču organizuješ oko "berze", jeste, početak je težak - početna likvidnost - kupci ne dolaze pošto nema prodavaca, prodavci ne dolaze pošto nema kupaca, klasična, stara priča kad se kreće od nule bez kinte. Kad imaš neku kintu lakše je, a posle neke početne likvidnosti, suprotni obrasci stupaju na snagu - prodavci dolaze da ne bi gubili tržište pošto su članovi berze odjednom vidljiviji, a kupci dolaze zbog bogate pounde na berzi.

A problem enrgija --> više-od-samo-energije za arhitekte and beyond: IT sića, kad jednom imaš moćan framework i više-direktionalni bus gde lako radiš agregaciju i diseminaciju raznh params, pa rich editing/management framework support, jako je lako širiti sistem.

little_radojica 14:10 12.12.2023

Re: Šta to za nas znači

Znam šta pričaš. U to ime evo i pričice, šta je bilo i šta je moglo da bude.

Ekipa što je napisala ovo --> SUNtool – A new modelling paradigm for simulating and optimising urban sustainability.

Ovde su samo delovi - ja nemam ceo rad, ali smo mi uradili preko 75% funkcionalnosti, i preko 95% coda (milioni linija, ali smo ogromnu većinu već imali) - ja sam u tom trenutku već odavno prestao da prilažem svoje ime u listi autora (bar deceniju ranije), niti sam prilagao delove proaktivno - primao 300-500 emailova dnevno i uglavnom ih ionako ignorisao - ogromna većina su bili spam svakako.

Јако кул ствари си радио морам да кажем, мада нисам ни сумњао из претходних писанија.

Nemam pojma (nisam pratio) zašto je Google kupio SketchUp (za preko milijardu) - ja sam uvek očekivao da će ih AutoDesk kupiti ako su interesantni - oni sistematski kupuju firme koje im se pojave u konkurentskom vidokrugu.

Мислим да га је купио да му буде енџин за Google Earth јер је јако лаган а пружа довољно добар визуални угођај. То је касније изродило Мапе и остало је историја. Sketch-up је јако основни софтвер иако је за неке ствари сасвим користан због цене/перформанси и интуитивног коришћења. Ја сам га купио својој фирми и V-Ray рендеринг plug-in јер су наше потребе за визуелизацијама биле јако ниске и спорадичне. Сад имамо тим у Индији којима "ауторсујемо" такве задатке и они раде у 3D Max све фул. Али то је мени мучно јер ја морам да објашњавам речима шта хоћу и то живом човеку и притом имам добро разумевање како то моделовање функционише, а добијам често нешто што нема везе са животом, па тек из две-три итерације испадне нешто што продаја може да искористи. А као споредни задатак водим неке тимове који праве библиотеку цртежа, неке 2Д и неке 3Д и то је пакао јер номенклатура није усклађена ни у фабрикама ни у постојећим библиотекама, ни у именима делова, ни у изведбеним упутствима, ни у бекенд софтверу који су почели да граде из средине онако и наравно немам разумевање вишег менаџмента да прво то мора да се среди све цакум-пакум као периодни систем елемената и да то морам средити ја, јер га једино ја видим и то само у сну, не и на јави, и тако ето сетим се ВИ понекад и пожелим да он то може уместо мене, али авај. Тако да сам ја измислио своју номенклатуру и планирам да завршим то до неког нивоа кад би и виши менаџмент могао да укапира и онда извршим пуч и натерам фабрику да све ускалади мојој номеклатури па ко их јебе.

Ако то успем то би ми био камен темељац, а онда бих вероватно пробао да направим нешто амбициозније, неки део од овог што сам горе испрдео, макар неки модул и да га продам АутоДеску

maksa83 15:10 12.12.2023

Re: Šta to za nas znači

Sketch-up је јако основни софтвер иако је за неке ствари сасвим користан због цене/перформанси и интуитивног коришћења

Imam neke poznanike arhitekte (roditelji drugara mog starijeg deteta) koji žive od tezgi i na moje iznenađenje SketchUp nabudžen plaginovima je njihov weapon of choice. Od njih sam (na moju sramotu) saznao da se SketchUp proširuje Rubyjem. Srce mi se pocepalo što nisam mlađi i zaludniji da sednem sa nekim arhitektom i napravimo neki koristan/marketabilan plagin pošto je Ruby već skoro 24 godine moj weapon of choice za bilo kakve skriptinge i automatzaciju, najlepši programski jezik koji sam naučio i koristio, i dan danas se ushitim kad naiđem na nešto gde može da mi pomogne.

Ruby is love.

P.S. Da ima pravde i pameti na ovom svetu SAV softver bi bio proširiv Rubyjem. SAV.
Bitch I said what I said.

little_radojica 08:09 13.12.2023

Re: Šta to za nas znači

Srce mi se pocepalo što nisam mlađi i zaludniji da sednem sa nekim arhitektom i napravimo neki koristan/marketabilan plagin

Зваћу те ја једног дана као Рамба да се вратиш из пензије, направићемо да то буде драматична филмична сцена и онда нећеш моћи да одбијеш да не упропастимо моменат

maksa83 08:35 13.12.2023

Re: Šta to za nas znači

Зваћу те ја једног дана као Рамба да се вратиш из пензије, направићемо да то буде драматична филмична сцена и онда нећеш моћи да одбијеш да не упропастимо моменат

milisav68 21:22 08.12.2023

10 Fun Facts

kamilo_emericki 23:44 08.12.2023

Volio sam njegove filmove

Milan Novković 00:56 10.12.2023

Re: Volio sam njegove filmove

kamilo_emericki
...

On je bio nezgodan, svađalica i ne lak za saradnju

Za sam ćerke fatao, dok su bile male, na Barry Lyndona da im živne interesovanje za fotograviju, kadriranje, bolje, svetlo, ... jbg, Kurbicka i sve kad je on u pitanju

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Milan Novković

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Gemini ante portas

Re: Rubber Soul

Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Elita je ZA

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

Re: Šta to za nas znači

10 Fun Facts

Volio sam njegove filmove

Re: Volio sam njegove filmove

Milan Novković

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana