Ne razumem...Zašto je Tadićev govor iznenađenje

Pregledajući neke forume i blogove, ali i u živim razgovorima sa ljudima, preovladava iznenađenje jučerašnjim govorom Borisa Tadića  na  GO DS-a.  Čak iznenađenje više nego zgražavanje, mada ima i zgražavanja.

Ja ne razumem zašto je to iznenadilo javnost, šta je tu bilo neočekivano, šta u prethodnih pet godina Tadićeve vodeće uloge u političkom životu Srbije govori suprotno od onoga što je on kazao jučer.

Po čemu se to politika DS-a i Tadića u polednjih pet godina bitno razlikovala od politike onih kojima ugađa na sve mile načine, osim što su mu u ustima i marketinškom pakovanju politike bile prisutnije reči o Evropi. Zar ti isti akteri, računajući još SRS i DSS nisu zajedno doneli Ustav, uredili zemlju na partiokratskim osnovama, zar nisu zajedno definisali politiku o Kosovu i doneli u bratskom miru čak devet rezolucija i akcioni plan, zar u istom tom miru nisu saglasno povukli ambasadore iz, za Srbiju najznačajnih zemalja sveta, zar u bratskom miru nisu u poslednjih nekoliko meseci sa svim susedima doveli odnose na najniže grane, zar sasvim bratski i solidarno nisu Rusiji predali u ruke energetsku politiku zemlje i pride poklonili NIS kako bi "braća" branila naše interese na Kosovu, zar nisu sasvim solidarni, skloni i odani istim tajkunima i "ledolomcima", zar svi ne govore horski da "crkva treba da se pita", zar svi ne shvataju vlast kao plen a ne kao odgovornost za javno dobro koje su dobili na upravljanje.

I čemu čuđenje za aplauz članova GO DS-a Tadićevom govoru. Zamislite vi tih tristo - četristo ljudi da im sutra neko saopšti kako više nemaju vlasti, kako nisu članovi upravnih odbora, direktori javnih preduzeća, da ne prodaju građevinsko zemljište, da nisu na čelu kulturnih institucija i da ne raspolažu budžetima, da ne odlučuju o tenderima, da će ostati bez službenog auta, sekretarice i vozača.

Pa aplaudirali bi oni još mučnijem govoru.

E, sad, zašto im se tako može. Pa upravo zato što je naša javnost još toliko nezrela da i ono što je očigledno vidi na neki potpuno kriv način. Zato, i na toj činjenici je Tadić mogao uspostaviti dihotomni odnos između sebe kao nade i radikala kao mraka. I sve to uz sasluženje mnogih sistemskih i nesistemskih faktora. I sve zasnovano na potpunoj sinhronizaciji najvažnijih učesnika u političkoj igri.

Pet godina već imamo istu matricu - "ako ne glasate za mene doći će radikali"...i pokazalo se da je za 5 godina, Tadić pridobio više od milion novih glasača, a radikali tek oko dvesta hiljada. 

I zašto bi neko bio iznenađen koalicijom sa SPS-om, ako je bilo prostim okom vidljivo da Tadić igra na DS već duže vreme, potpuno neskriveno.  U kampanji su im pružili sve moguće usluge, od logističkih do marketinških, pružili usluge uspostavljanja međunarodnih kontakata, uključivanja u  socijalističku internacionalu, a oni imaju veze sa modernom levicom koliko i nepismen čovek sa svemirskom tehnologijom.

E, sad, ni ja ne razumem čemu je potrebno toliko "ljubavnih izjava" i toliko ružnog udvorništva jednoj stranci u nestanku, kad je sve ranije usaglašeno, naročito u situaciji kad je potpuno jasno da tzv. "druga strana" ne može formirati većinu po ni jednoj formuli.

Ja od vlade koju Tadić formira ne očekujem ništa, odnosno očekujem istu smaračku priču. Kad usled pritisaka raznih faktora bude prisiljen ponovo raspisati izbore tad više neće imati SPS kao poželjnoga partnera. Ta stranka više neće postrojati kao relevantan politički faktor bez obzira na jučerašnju Tadićevu otvorenu rehabilitaciju Miloševića, podržanu aplauzom GO DS-a. 

Tada će se okrenuti rehabilitaciji onoga radikalskoga krila koje nakon rascepa do koga će tamo neminovno doći, bude vodio Toma Nikolić. Njih će proglasiti "reformskom desnicom" i ući u novi krug. Naravno, Srbija će i dalje biti na evropskome repu po svemu osim po obećanjima o boljoj budućnosti.

Toliko je to sve isto....