...dok napolju pada kisa!

              Kao svoj prvi tekst na blogu, iskoristiću svoje pravo i podeliću sa vama jednu od svojih kratkih priča koju sam napisala pre osam godina, a koja je objavljena u tri knjige do sada i dobila jednu nagradu.             Bilo bi mi drago ako bi neko od vas uspeo da se pronadje u njoj. Priča se zove „Jedinstvo suprotnosti je u ljubavi“:     „Oni koji su voljeni, spavaju mirno. Oni koji vole, bore se s nesanicom. Oni koji su voljeni, obično ne predstavljaju najreprezentativnije primerke naše vrste. Ali, oni koji ih vole znaju da ne mora uvek biti lepo samo ono što to zaista jeste, već i ono što se samo nama svidja. Oni koji su voljeni, stalno su odsutni, nekuda putuju, kasne i zaboravljaju. Oni koji ih vole, uvek ih čekaju. Oni koji su voljeni, uporno pokušavaju da izmene svet. Oni koji vole, najčešće menjaju sebe. Oni koji su voljeni, često se pitaju čime su to zaslužili. Oni koji ih vole, uglavnom ne znaju zašto vole, ali to i nije toliko bitno dok je ljubav prisutna.“