Ma gluposti

Nedelja 12.VIII 07. A.D.Nemam nameru da se bavim hronologijom, ali ma koliko nevažni datumi bili, neka ponekog.

            Sedim jutros sa momcima, tetoviranje je aktuelno.Tatoo is on the line.Ko šta i zašto tetovira? Pričam Milisavu,momak iz južne Srbije, robijamo u istoj sobi, zašto sada u 56. godini života tetoviram NJENO ime, iako sam celog života upravo to gledao kao jednu od najvećih gluposti koju čovek sebi može priuštiti.Tatoo ženskih imena.Gledao sam na to s' prezirom.Treba da se pozabavim ovim.U svakom slučaju njeno ime treba da stoji na vidnom mestu na mom telu.Kao što stoji i u duši mojoj.Mislio sam da će je to obradovati na neki način.Možda je to pogrešno uverenje.Svi znamo šta je čovek spreman da uradi iz pogrešnog uverenja, loše percepcije.Nadao sam se da ću iz kazamata izaći nešto ranije kako bi bio tu za njen rođendan, ali jebiga.Nisam ja taj koji se pita.

            Sada moja klasična digresija.

            Jesam od prijatelja ili poznanika doživeo da mi uvale gomile dreka (hr.) ali to je zanemarljivo u odnosu na ono što me u životu snašlo od strane ljudi koje uopšte ne poznajem, niti oni znaju mene.I dalje stojim iza toga da je komunizam najgori oblik društvenog uređenja, sistema, viđenog do sada, posebno srpska verzija iste nebuloze.Mi smo sposobni da uradimo sve ono što nikome, sa iole pameti, nikada, ni u najluđem ludilu ne bi palo na pamet da uradi.A najveći štos u svemu je što se time, jadničci, još i dičimo i ubeđeni smo da smo učinili podvig vredan posebnog mesta na stranicama istorije čovečanstva.

            Moja poslednja presuda K.122/07 okružni sud u Beogradu (Kafka) po kojoj sam osuđen na godinu dana zatvora zbog ugrožavanja  zaštićenog dobra ( t.j. narušavanja isključivo sopstvenog zdravlja).Da ne veruješ koliko su gospoda drugovi dobri, kolika količina brige za bližnjeg.

            A zakon izričito kaže da bez posledica NEMA krivičnog dela.Trebaju vam posledice,nema problema, eto ih.Ne možete poreći naše dobre namere.Poseban specijalitet su dve kazne za jedno ugrožavanje : prva od jedne godine, a druga, zajedno sa prvom, može trajati do tri godine zatvora.Pa ti sad vidi. Drže te u mraku i zavlače svakodnevno, ideš sutra, izvini, prekosutra, a ne pojavio se problem, tek sledeće nedelje; hvala vam na vašoj brizi, ali onog dana kad zaista izađem biću potpuno lud, ako već nisam?! Na Gospoda su zaboravili, srećom, moja vera u Njega me spasi već ko zna koji put.

            Jadni oni koji za Boga ne znaju.Neznabožci.Tako su nekad zvali, a i sada ih zovu, ONE koji Njegovo prisustvo ne poznaju.Zašto, to je drugo pitanje? U s(S)rbiji mogu da zahvale braći po pameti,hrvatima, a svi zajedno narodu sa najvećom dušom (gde su je samo stavili) Jadan  Dostojevski. Veliki Inkvizitor, moram to ponovo pročitati, jer davno beše a i klinac sam bio, kada sam ga, sećam se, čitao otvorenih usta.Tada sam čitao svašta, čitao sam sve do čega sam mogao doći, tako da to bi smutno vreme moga čitalaštva. Ideju reda sam kasnije ukapirao, a rada, to mi je poznato bilo.

            Jedan od meni dragih, Gospodu hvala što me njemu dovede, je Ljuba Nenadović, čovek obrazovan i Bogoljubiv, gospodin, Srbija danas takvih nema ili pre će biti takve ne želi među sobom.Pa ni Ljubu nisu želeli.Sve što valja srbin ne ljubi, ne želi.Takvi srbinu bodu oči,smetaju, podsećaju ga da bi i sam takvim mogao biti; samo treba raditi a ne sedeti u kafani,ili ležati ispod šljive i čekati da kapne rakija gotova, prepečenica.E moj narode, od tvoje naivne epizode sa Avarima, koja kao da bi predskazanje, pa do dana današnjeg, skoro se ništa ne promeni. Dal' sam jadan ja sa vama, il'vi sa mnom?

            No regrets, no tears goodby.Zemlja se i dalje okreće, prošlo je proleće.

            Sabovljević Aleksandar (zvani Aca Pica).Pisao je o njemu i Radovan Hirsl u svojoj knjizi.Zvaka za ludaka.Živeo u ulici, u to vreme Save Kovačevića, sada.....ko bi ga vise znao.Taj Sava, to je bio kao neki narodni heroj (tako su ih zvali)Titov partizan, izgubio glavu da bi je sačuvao nekom većem glavonji, da bi demonstrirao lojalnost ili glupost, šta god, pa ga ustoličili za narodnog heroja.Kakve on sa narodom veze ima?

            Uglavnom, raskršće tog pedera Save(excuse me ~couse I kiss the sky) i pedera Bože Adžije, takođe istog tipa, eto tu je bila , a i sada je takozvana stanica narodne milicije.Eto ACA je imao sreću ili nesreću da odraste na mestu gde se ukrštaju heroji, zajedno sa milicijom, narodnom dakako, jer je sve i bilo narodno.Osim materijalnih bogatstava i privilegija svih mogućih vrsta.Ekskluzivna prava na to imali su članovi saveza komunista, drugovi sa značkama.Ko kaže da je 84. samo puka priča?Ista stvar, potpuno.Ko kaže da nije, u lice ću mu reći da laže ili da je budaletina najveća.Razlike nema nikakve.Sve je bilo pod strogom kontrolom, svaka reč, svaka informacija, na delu je bilo potpuno uslovljavanje društvene svesti kojom se lako moglo manipulisati i to se uveliko i radilo.Ma narod se mogao ubediti u šta god te volja.Ceo sistem je za temelj imao laž.Laž je bila i ostala glavno oružje i oruđe sistema.Kao i danas, uostalom.Ko ima uši neka čije.

            Diogen of Sinopa was a good friend of mine, he drinks whisky, but I drink the vine.