Od izvora dva (auto)putića

Zdravo, kako si?

-          Kao bljutava, mlaka voda iz bojlera...

Piješ vodu iz bojlera?

-          Pa da, ali već sam navikao... izvor je presušio...

Zašto ne odeš do novog izvora vode?

-          Bio sam, ali je previše ljudi tamo... nije to za mene...

Hmm, pa onda zameni bojler, verovatno je pun kamenca.

-          Jeste, ali ne znam kako se to radi...

Pozovi nekoga ko zna.

-          Ne znam nikoga ko se bavi time.

Raspitacu se ako želiš.

-         Ma nema potrebe, kažem ti da sam već navikao.

Navikao si da se osećas bljutavo?

-          I ja, i ljudi oko mene...

Ne znam te kao takvog.

-          Bolje nemoj ni da me upoznaješ ovakvog.

Zašto si se predao?

-          Previše protivnika, premalo podrške...

To je samo privremeno, znaš da će biti bolje.

-          Eh, da mi je taj tvoj optimizam...

Znam da još imaš snage, pomoćiću ti u pronalažanju novih saboraca, samo moraš da promeniš taj bojler- ili još bolje, hajde da otkrijemo neki novi izvor vode!

-          Ti si luda, koliko će nam samo vremena trebati za to...

Hej, nećemo sad tako! Zar nismo zajedno slušali Block Out i složili se sa tim da „vreme ne postoji- postoje koraci- a koraci su dugi... il’ su kratki...“ ! Uostalom, neću da se pomirim sa tim da si odustao. Bila je prevelika trka, i čim si stao- pao si. Sve je to ok, otresi kolena i idemo dalje! Jer tek kad ustaneš, vidiš pravi broj onih koji leže. I treba im pomoć. Tvoja pomoć. Zato dozvoli da ja tebi pomognem, pa ćemo onda opet da menjamo svet.

-          Da, da… u pravu si. Drago mi je što si me podsetila na ta bezbrižnija vremena… Nego, gde si ti uopšte krenula?

Ti mi reci. Da napravim koji korak sa tobom ili da produžim kući?

-          …… hajde za početak da nabavimo zavoje. Za kolena, znaš… biće mnogo lakše ako ponovo padnem…

Ništa ne brini, imam ih u torbi. Odavno sam ja obezbedila svoja kolena. I ruke.

-          Ooo, pa ti baš imaš dosta iskustva…

Ne toliko ja, koliko ljudi oko mene. Ja samo brzo učim od drugih.

-          Hajdemo onda negde na kafu. Hoću sve da čujem. I da, hvala na podršci.

Orao pao- soko dolazi.

-          Hahahaha… ozbiljno, hvala ti, hvala ti i za ovaj osmeh- baš prija… posle dužeg vremena.

Čekaj samo da vidiš kako će prijati kad nađemo novi izvor. Ali hajde prvo da sredimo taj bojler. Za početak.

-          A kafa?

Bojler.

-          Šta bojler?

Šta kafa?

Budim se sa osmehom na licu. Pitam se šta mi sad znači ovaj san. Kako god, ostaće zabeležen. Dijalog sa drugom iz srednje škole u Supermenovom odelu i opancima na nogama je nešto što vredi zabeležiti. Super Srbin i ja. U filozofskoj priči ravnoj Paulu Koelju.